Вијекови борбе за опстанак на каменој раскрсници Европе учинили су ову земљу симболом истрајности, чији је сваки педаљ слободе плаћан животима њених најбољих синова и шћери, казао је предсједник Јаков Милатовић на пријему поводом Дана државности на Церињу.

– Овај дан је повезан са два најзначајнија датума у нашој историји: Тринаестим јулом 1878. године, када је Црна Гора на Берлинском конгресу добила међународно признање као независна држава и Тринаестојулским устанком 1941. године који не само да је био увод у херојску Народноослободилачку борбу у цијелој тадашњој Југославији већ и први масовни антифашистички устанак у поробљеној Европи. Вијекови борбе за опстанак, на каменој раскрсници Европе, учинили су ову земљу симболом истрајности, чији је сваки педаљ слободе скупо плаћан животима њених најбољих синова и шћери. Луча непокорности никад није угашена на овом нашем кршом, навео је Милатовић.

Како је додао, нема 13. јула 1941. године без 13. јула 1878. године.

– Два истовјетна датума у мјесецу, раздвојена 63 године, заправо су симбиоза слободе и пркоса, као најважнијих карактерних одредница црногорске државотворне тежње. Не постоји важнији датум за наш народ од овог који је повод окупљања, јер је њиме заокружена вриједносна вертикала развоја наше државе, заснована на слободи, антифашизму и једнакости. С тога, као предсједник Црне Горе, радујем се што смо данас овдје и што, без обзира на нацију, вјеру или политичка увјерења, можемо сложно да пошаљемо поруку да од слободне, антифашистичке и једнаке Црне Горе немамо већег идеала, казао је предсједник.

Додао је да свако вријеме носи нове изазове, а на нама данас је да темеље које смо освојили на Берлинском конгресу и жртву учесника 13. јулског устанка коју смо дали у народноослободилачкој борби, уградимо у нашу будућност и будућност наше дјеце.

– Сјећајући се жртве предака, у годинама које долазе, нама остаје лакши дио посла – да у миру наставимо да изграђујемо нашу Црну Гору, чинећи је пожељним мјестом за живот свих нас и стојећи непокорно на бранику њене слободе. Као син, отац и супруг, цијенећи историјску и савремену улогу црногорске мајке, ћерке, сестре, супруге, данашњи дан видим као прилику да се подсјетимо њиховог несебичног доприноса и одамо поштовање за терет које су носиле и који носе у друштву коме припадамо. Баш као што је Краљ Никола опјевао у „Балканској царици“, дјелу које само по себи представља оду црногорским женама, њихове руке су на бојним пољима додавале борцима за црногорску слободу „воде, праха и олова“, „остављајући сузе за друго мјесто и друге дане“, казао је Милатовић.