Миличко Трифуновић, предсједником Удружења добровољаца ратова до 1918, њихових потомака и поштовалаца из Беране, о српству у Васојевићима, Удружењу и предлогу да Горан Киковић добије градску награду “21. јул”.

–Циљ постојања Удружења данас јесте да окупља потомке и поштоваоце ратних добровољаца ради његовања славних слободарских традиција добровољачког покрета, слоге, развијања патриотских осјећања, чувања духовних вриједности и културних добара српског народа. Удружење у Беранама постоји од 15. новембра 1996. године и ради и дјелује преко регионалног одбора који има своје органе: Скупштину, предсједника, четири потпредсједнике, секретара и два члана руководства Удружења. Удружење односно регионални одбор има мјесне секције, секцију младих и секцију жена, које раде и дјелују на његовању славних слободарских традиција добровољачког пократа.  Удружење је у протеклом периоду оправдало своје постојање, јер је уз помоћ шире друштвене заједнице и многих добротвора, потомака и поштовалаца обновило и подигло велики број споменика и спомен обиљежја и то: 1997. године подигнут је споменик погинулим борцима Васојевићке бригаде који су на Штедиму 1912-те сахрањени. Њихови земни остаци сахрањени су код манастира Ђурђеви Ступови; 1998. године подигнут је споменик Поличким устаницима и војницима Друге Српске армије, који су умрли приликом повлачења 1915. године, а споменик је подигнут код цркве Свете Тројице на Полици; 2003. године подигнут је споменик борцима Рудешке битке, у којој су устаници Васојевићâ на челу са војводом Миљаном Вуковим Вешовићем поразили турску војску предвођену Селим-пашом. У бици је погинуло око 2 000 Турака, међу којима и Селим-паша и његов син Ибрахим-бег (Селим-пашу је посјекао Стефан Ћорац из Дапсића). У борби је погинуло и 300 устаника; 2005. године подигнут је споменик над гробом јунака и стотинаша Или-Петра Стијовића у сарадњи са мјештанима села Црвско и Ђаловићи. Или–Петар Стијовић је погинуо 1861-ве у пробоју 300 Васојевића према Србији, а наш Одбор једном годишње посјећује његов гроб, који одржава мјештанин села Црвско Славко Маслак; 2006. године обновљен је споменик Краљу Александру Првом Карађорђевићу (1888-1934) у Тифранској клисури, код Доњег Заостра, на старом путу Беране-Бијело Поље. Краљ Александар Први Карађорђевић је пут урадио 1929-те и српски народ Васојевићâ му је у знак захвалности 1929. године подигао споменик; 2008. године подигнут је споменик учесницима Доњоржаничке буне, као и свим погинулим у ратовима против Турака са подручја Доње Ржанице, Калудре, Загорја, Роваца и Доњих Луга. Споменик је подигнут на Доњоржаничком гробљу; 2011. године подигнут је споменик попу Јосифу Поповићу Михајловићу (1810-1865), племенском капетану Доњих Васојевића. Споменик је подигнут код цркве Свете Тројице на Полици у сарадњи са Црквеним одбором – Полица; 2011. године подигнут је споменик Калударској буни из 1912. године код Основне школе у Калудри, заједно са мјештанима Калудре. Прошле 2022. године тачније 18.септембра подигнут је споменик погинулим јунацима Горњих села у вријеме Првог српског устанка када је овај крај био попаљен и становништво поубијано од арнаутских хорди из сјеверне Албаније. 

Наше Удружење и активности Удружења окупљених око Српске народне одбране Васојевића прати наш рад и о њима пише часопис за књижевност,историју и културу “Глас Холмије“, који излази на српском језику и ћириличном писму у Беранама у издању Српског историјско културног друштва “Никола Васојевић“ Беране. Часопис “Глас Холмије“, је већ афирмисани часопис који је изашао из штампе јуна 2012. године у Беранама. Главни и одговорни уредник и оснивач од самог почетка је млади и бистри момак шрофесор историје, који је аутор 12 књига из области историје и ове године слави двадесет година научно истраживачког рада. Желим да му на почетку честитам овај велики јубилеј. Као што је сваки љекар заклет у Хипократову теорију “да ће лијечити све људе без обзира на боју, вјеру, пол“ тако се и историчар Горан Киковић завјетовао да ће бранити од фалсификата и прекрајања историјске истине српског народа у Васојевићима и Црној Гори и на српским етничким просторима. Он то ради нажалост међу ријетким историчарима који се није продао режиму Мила Ђукановића. И ако годинама у свом дво-деценијском научно-истраживачком раду има финасијских потешкоћа, јер ни цента није добио од институција општине Беране и државе Црне Горе, ипак је од оних који цијене његов рад добијао подршку и зато је из његове богате ризнице изашло дванаест књига и изашло 58. бројева часописа за књижевност, историју и културу „Гас Холмије“.Горан Киковић то мора да се овдје и свуда саопшти и то да је организатор и оснивач савеза удружења Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине, чији је предсједник и чија су удружења на простору Васојевића, Црне Горе, Србије и Републике Српске, организовала велики број културно-историјских манифестација, као што су : “Савинданске свечаности“, “Сретенске свечаности“, “Пријатељски и братски сусрети кроз мјеста и градове Србије“, “Видовданске свечаности“, црквено-народни сабор у Горњем Заостру код Берана, гдје је Горанн Киковић, водитељ и креатор програма пуних 20 година, “Преобаженске свечаности“ , редовни је учесник “Госпођинданских свечаноси“ у Чајничу (Република Српска), организатор “Меморијала Бранка Радева Ђукић“ на планини Чакору, затим организује више од деценију “Дане сјећања на српске јунаке и добровољце“, који су посвећени јунацима области Васојевића погинули кроз историју за крст часни и слободу свету, “Дани уједињења ( 26.новембар и 1.децембар)“ Киковић је и организатор многих књижевно историјских вечери, промоција књига различитих аутора из Србије, Црне Горе и Републике Српске, организатор је и предсједник одбора за подизање многих споменика и спомен обиљежја на територији Васојевића (споменик Рудешкој бици, Доњоржаничкој буни, споменик краљу Александру Карађорђевићу у Тифранској клисури, попу Јосифу Попповићу и других споменика ), у својсту предсједника скупштине општине Беране у његово вријеме подигнут је споменик четвороструком хероју СССРа и Маршалу, побједнику фашистичке и нацистичке Њемачке и Трећега рајха Георгију Константиновичу Жукову и легендарном јунаку Александру Лексу Сајичићу. За свој рад добио је велики број признања, ордења, захвалница, повеља, награда…Почасни је грађанин двије општине у Србији: општине Ћићевца и општине Нове Црње (Војводина). О часном и поштеном раду у интересу српског народа Киковић је уважаван у многим општинама и градовима, гдје је боравио и гдје сам лично имао прилике да се увјерим у високо поштовање и то истакнутих српских интелектуалаца, доктора наука, академика, а и обичног народа који цијени рад Горана Киковића, великог прегаоца на ползу српског језика, ћирилице, историје, културе и просвјете. Круна његовог рада је оснивање 25.јануара 2023.године Српског културног клуба у Беранама, гдје је изабран за предсјеника и на чијој оснивачкој скупштини су поред угледника Берана и Васојевића је присуствовао министар у Влади Србије Ђорђе Милићевић специјални изасланик предсједника Србије Александра Вучића, историчар Салих Селимовић, књижевник и адвокат Миладин Јоксимовић и друге угледне личности . Посебан печат дјеловања у последњих 11 година дат је часопису “Глас Холмије“, чији је главни и одговорни уредник управо Горан Киковић, који је уз помоћ групе ентузајиста међу који су (Зоран Вулевић, Бранислав Оташевић, Давид Лалић, Миличко Трифуновић…) одрадили пионирски посао и са “ледине“ и из једног дотрајалог лаптопа пуних 11 година издали и укоричили 58. бројева овог часописа који завређује све већу пажњу читалаца и који је од локалног часописа постао регионални српски часопис за којег знају сви учени Срби са обје стране Лима, Зете, Таре, Мораче, Дрине, Саве и Дунава. И ако су му бројни скептици прорицали никакву будућност и да часопис неће дуго трајати очигледно су се преварили, јер како је рекао умни Србин и Васојевић Вук Караџић “’Народу се на силу не може ништа дати, али на силу му се може све узети“. “Глас Холмије“ народ није заволио силом него вољом, јер се пуних 11 година борио за све провјерене вриједности српскога народа, а то су: Светосавско православље, српски језик и ћирилично писмо, истина о српској аутохтоности на балканском полуострву, за српску културну историјску баштине и светиње који су нам оставили наши преци, прије свег Немањићи од којих потичу Васојевићи. Часоис се залаже за свој српски индетитет и шири поруке љубави поштовања према другим вјерама, његова порука је будимо своји на своме, чувајмо своје, поштујмо туђе. Зато је својом садржином изазвао пажњу и пронашао пут до читалаца не само на просторима Балкана, већ се примјерци сваког броја часописа налазе у Конгресној библиотеци САД у Вашингтону. Часопис доноси вијести са ових простора у свим областима људског стваралаштва. Ту су изванредне репортаже о нашим завичајним личностима, догађајима, селима, мјестима, улицама и варошима из пера главог и одговорног уредника Горана Киковића које читаоци радо читају, за репортажу године од Удружења новинара Црне Горе поводом 150 година новинарства добио је награду за репортажу године 23. јануара 2022. што је највеће новинарско признање за новинара професионалца, а камо ли за Киковића који тај посао ради волонтерски и из љубави према истини. Ту су и бројни сарадници часописа који су истакнути научни дјелатници, академици, професори Универзитета, генерали, историчари, књижевници, публицисти, пјесници, ствараоци из различитих области друштвеног живота,који радо пишу и читају “Глас Холмије“. На крају треба закључити да је “Глас Холмије“ како би то казала данашња омладина постао “бренд“ и изборио се за свој индетитет на овим просторима, у томе свакако удјела имају главни и одговорни уредник Киковић, чланови редакције, чланови изавачком савјета, сарадници и наравно читаоци који критикују, похваљују, шире истину о нама и нашој прошлости, а умни људи нашега народу су казали да “без прошлости нема ни будућности, рекао је Трифуновић.

Извор: Глас Холмије