Пише: Часлав Оцић / Печат
У ово преломно време борбе за КиМ, грађани се с правом питају зашто САНУ, њени одбори и њени чланови, не дају свој већи интелектуални (пре свега, научни) допринос борби за очување КиМ у Србији. А истина је да часни и компетентни научни истраживачи у САНУ на томе и те како раде, а и радило се у САНУ током последњих 30 година. Да поменем само неке наслове: Богдановић, Димитрије. Књига о Косову, Београд 1986; Зборник округлог стола о научном истраживању Косова, Београд 1988; Петровић, Ружа и Марина Благојевић. Сеобе Срба и Црногораца са Косова и Метохије (резултати анкете спроведене 1985–1996 год.), Београд 1989; Никић, Љубомир. Косово 1389–1989. (избор из фондова Библиотеке Српске академије наука и уметности), Београд 1990; Петровић, Ружа анд Марина Благојевић. Тхе Мигратион оф Сербс анд Монтенегринс фром Косово и Метохија : Ресултс оф тхе сурвеy цондуцтед ин 1985–1986, Белграде 1992; Терзић, Славенко, ед. Респонсе то Ноел Малцолм’с Боок Косово: А Схорт Хисторy, Белграде 2000. (Милорад Екмечић, Ђорђе Јанковић, Миле Бјелајац, Ема Миљковић-Бојанић, Ђорђе Борозан, Љубодраг Димић); Срби на Косову и у Метохији, Београд 2004. (ур. Стеван Карамата и Часлав Оцић); Косово анд Метохија. Паст – Пресент – Футуре, Белграде 2006. (Коста Михаиловић, ед.); Институте фор Балканологy. Косово анд Метохија: Ливинг ин тхе Енцлаве, Белграде 2007. (Душан Батаковић, ед.); Косово и Метохија, Београд 2007. (ур. Коста Михаиловић); Сербиан Артистиц Херитаге ин Косово анд Метохија: Идентитy, Сигнифицанце,Вулнерабилитy, Белграде 2017; Уметничко наслеђе српског народа на Косову и у Метохији: историја, идентитет,угроженост, заштита, Београд 2017, (ур. Драган Војводић и Миодраг Марковић); Председништво. Учешће Српске академије наука и уметности у унутрашњем дијалогу о Косову и Метохији: Прилози чланова и одељења САНУ, Београд 2018 (ур. Марко Анђелковић); Косовско метохијски зборник 1 до 8, Београд 1990. до 2019…
У последње време у САНУ се појавио специфичан проблем да се финални производ истраживања не објављује. Ко и зашто спречава објављивање радова појединих („непоћудних“) чланова САНУ и њихових сарадника, углавном чланова Академијиних одбора?
Када је пре неколико година отпочео рад Академијског одбора за српско питање (АОСП), пријавио сам истраживачки пројект и научни скуп о косовскометохијском питању (посебно: економски, својински и демографски аспекти). Две и по године председник АОСП-а академик Владимир С. Костић (уз здушну асистенцију академика Зорана Поповића, Косте Чавошког и Стевана Пилиповића) спречавао је да се тај пројект усвоји и научни скуп организује. Ствар је ишла дотле да је академик Костић накнадно (после оснивања АОСП-а) именовао (мимо Статута) 18 нових чланова Одбора (сви редом из одељења природних и техничких наука с укупним бројем научних референци о КиМ, односно српском питању – равном нули) како би „демократском већином“ могао да прегласа сваку варијанту мог предлога за одржавање научног скупа о КиМ.
Када су им после 30 месеци понестали (неретко трагикомични) „аргументи“, невољно су пристали да се скуп одржи. Скуп је 25. фебруара 2022. одржан у свечаној сали САНУ. Петнаестак истраживача (Часлав Оцић, Гојко Рикаловић, Дејан Молнар, Миленко Џелетовић, Бојан Димитријевић, Драгослав Словић, Мирчета Вемић, Сузана Ловић Обрадовић, Душко Челић, Велибор Џомић, Слободан Вујић, Милинко Радосављевић, Јован Кршић, Синиша Љепојевић и † Миодраг Скулић) саопштили су резултате својих истраживања у десетак повећих (изванредно аргументованих и статистички документованих) радова: Косовскометохијска напетост – пар еxцелленце стратешко питање типа парадокс; Главне демографске и економске промене на Косову и Метохији у прве две деценије 21. века; „Косовски“ дугови и власничка права српских инвеститора; Картографска документација доказује да су Косово и Метохија од давнина припадали српским државама; Квазиправно креирање стварности: Регистар непокретности на Косову и Метохији после 1999. године; Седам модела правне заштите Епархије рашко-призренске Српске православне цркве на Косову и Метохији; Руднички ресурси Косова и Метохије; Етнички Албанци на Косову и у Метохији: Демографске промене 1948–2021; Косово н Метохија: Амбијент кризе; Косовскометохијско питање: Нацрт предлога међународног мултидисциплинарног пројекта (Драфт Пропосал Фор Тхе Интернатионал Мултидисциплинарy Ресеарцх Пројецт) намењеног академијама наука у „Региону“), и Друштвена предузећа на Косову и Метохији 1990. године. Сви радови (осим једног) објављени су на енглеском језику с резимеом на српском. Приложена је на 14 страна кратка библиографија радова о КиМ. На крају Зборника је исцрпна статистика и документација, а на почетку је (двојезично) дат поздравни говор председника САНУ.
Дана 2. марта 2022. године на скупу (седмочланог) Одељења друштвених наука, после увида у преломљени рукопис Зборника и читања рецензија које су потписали академици Часлав Оцић и Данило Баста плус четири универзитетска професора (види доле!), једногласно је донета одлука да се Зборник објави и да његов уредник буде академик Оцић. Чланови Одељења друштвених наука су академици Тибор Варади, Коста Чавошки, Александар Ђ. Костић, Данило Баста и Часлав Оцић; дописни чланови су Алпар Лошонц и Павле Д. Петровић.
Истог дана академик Чавошки упутио је ову одлуку Сектору издавачке делатности. Дана 3. марта 2022. стиже писмо од академика Владимира С. Костића, који у име Председништва, чија седница је тог дана (наводно) одржана, суспендује објављивање Зборника о КиМ. На то писмо сам одговорио, али ме председник није удостојио никаквом реакцијом. Стога сам писмо председнику Костићу обнародовао најпре у септембру 2022, а потом 9. новембра 2022. године. Опет – мук. Почетком 2023. поново сам упутио отворено писмо председнику. Поново – мук.
Дана 30. априла 2023. на месту генералног секретара академика Зорана Кнежевића (који је у међувремену изабран за председника САНУ) заменио је академик Небојша М. Лалић. Генерални секретар надлежан је за издавачку делатност, стога сам му се (по препоруци новог председника САНУ) обратио с молбом да омогући штампање Зборника о КиМ. Упркос одлуци Одељења друштвених наука САНУ (в. горе!), генерални секретар САНУ академик Небојша М. Лалић одбија да спроведе одлуку ОДН-а о штампању ове публикације све до данашњег дана.
Нема, дакле, никакве сумње, академик Лалић објективно ради за интересе Аљбина Куртија и за сецесионисте на КиМ. (Да ли је и једини, сазнаће се ускоро.)
Дана 1. јуна 2023. године упутио сам академику Лалићу следеће писмо:
САНУ
Академик Небојша Лалић, генерални секретар САНУ
Поштовани г. генерални секретару,
Дана 24. маја 2023. године доставио сам Вам допис у коме сам детаљно објаснио да постоји Ваша дужност да приступите реализацији штампања зборника Економски, својинскоправни и демографски аспекти косовскометохијског питања: зборник радова с научног скупа одржаног у САНУ 25. фебруара 2022. године. – Примљено на 2. скупу Одељења друштвених наука Српске академије наука и уметности 2. марта 2022. године на основу реферата академика Данила Н. Басте и Часлава Оцића и универзитетских професора Гојка Рикаловића, Миленка Џелетовића, Бојана Димитријевића и Дејана Молнара / уредник академик Часлав Оцић. – Београд : Српска академија наука и уметности, 2022. – (Научни скупови, Књига 194, Председништво, Књига 15; Академијски одбор за српско питање. – Београд 2022. // Ецономиц, Оwнерсхип анд Демограпхиц Аспецтс оф тхе Косово-Метохиа Иссуе. – Процеедингс оф тхе Сциентифиц Цонференце хелд ат САСА он Фебруарy 25тх, 2022. – Аццептед фор Публицатион ат тхе 2нд Сессион оф тхе Департмент оф Социал Сциенцес оф тхе Сербиан Ацадемy оф Сциенцес анд Артс, хелд он Марцх 2нд 2022 афтер беинг ревиеwед бy ацадемицианс Данило Н. Баста анд Часлав Оцић анд Университy Профессорс Гојко Рикаловић, Миленко Џелетовић, Бојан Димитријевић анд Дејан Молнар. – Едитор Ацадемициан Часлав Оцић. – Сербиан Ацадемy оф Сциенцес анд Арт. – Сциентифиц Цонференцес Боок 194. – Пресиденцy Боок 15. – САСА Цоммиттее фор Сербиан Qуестион, Белграде 2022.
Такође сам истим дописом објаснио да свако Ваше одуговлачење у реализацији штампања зборника објективно служи сецесионистичкој политици Аљбина Куртија и његових западних спонзора. Другим речима, али да не буде да нисте разумели, управо то је смисао оног што сам Вам дописом рекао. У прилогу сам Вам доставио и Одлуку Одељења друштвених наука од 2. марта 2022. године. Одлука је за Вас недвосмислени налог да се наведени зборник штампа.
До дана слања овог мејла нисте уопште одговорили на мој допис.
Видимо да албански сецесионисти убрзавају своје активности, а Вашим нечињењем објективно постајете саучесник у њиховим намерама.
Тражим да без одлагања приступите реализацији наведене одлуке Одељења друштвених наука, а према процедури коју сам Вам подробно у претходна два дописа описао. Уколико то не учините до 6. јуна о.г. до 12 часова, и о томе ме у писаној форми не обавестите, потврдићете да радите, не само објективно него и субјективно, за албанске сецесионисте и онда ћу поднети кривичну пријаву против Вас надлежном тужилаштву.
С дужним поштовањем,
Часлав Оцић, ред. члан САНУ
Очекујем да ће се г. академик Лалић правдати на све могуће начине, али Зборник неће штампати. И то је та упорност одбране албанских интереса у САНУ која забрињава. И нажалост то није од јуче. У том смислу ноторна је (ненаучно заснована и противуставна) изјава тадашњег (сада бившег, тачније одлазећег) председника САНУ академика Владимира С. Костића дата 18. октобра 2015. у својству председника САНУ: „…у овом тренутку једина је политичка мудрост на који начин са неким елементима достојанства напустити Косово…“ коју је „оверио“ на православни Божић 2021. године. Црна хроника „косовског боја“ у САНУ документована је у зборнику САНУ и косовско питање. Сто докумената, уредник академик Часлав Оцић, Глас јавности, Београд 2021, XXВИ + 518 стр.
Најшира јавност треба да зна да учени и часни људи у САНУ стоје непоколебљиво уз свој народ и да дају свој интелектуални допринос борби за КиМ. И свакако треба да зна ко је тај, именом и презименом, ко спречава да та подршка и руководству и грађанима и нашим сународницима на КиМ у виду значајних увида и могућих решења буде делотворна.
Одсудна времена захтевају велику одговорност. Личну, пре свега (у овом случају академика Небојше Лалића), али и институционалну. Читаоци овог отвореног писма неће погрешити ако закључе да је реч о одговорности нове-старе управе САНУ.
