Власти Русије покушавају да покажу да се током рата у Украјини придржавају одређених правила. Запад од самог почетка Специјалне војне операције – а заправо, од 2014. године, од Крима – сматра да је Русија правила (корисна Западу) прекршила. А и да их није прекршила, ни то не би ништа значило. Дакле, Запад против Русије игра без правила. Њему је важно да Русију порази и „деколонизује”, као минимум да је максимално ослаби и покори, односно да је врати у деведесете. Која цена се може платити за ово? Било која, осим директног нуклеарног сукоба. А све остало може бити предузето.
Русија, пак, гради свој аутономни систем правила, а Запад о томе уопште не води рачуна. И чак се не претвара да о томе води рачуна. Свако самообуздавање Москве у рату Запад тумачи као слабост. И притиска даље.
Украјина се одавно понаша тотално ирационално. Што више губи, то бешње гризе. То је облик животињског беснила – тако смртно опасни постају ракуни и веверице које су побегле из шуме и које води мрачно лудило. Ту уопште нема никаквих правила. И због тога за украјинске владаре опседнуте демонима, изазивање нуклеарног сукоба није само нешто прихватљиво, већ нешто пожељно.
Да бисмо правилно напредовали у рату, ми морамо изградити реалистичнији систем изазов-одговор. Пре употребе тактичког нуклеарног оружја и стратешког нуклеарног оружја, још увек постоји прилично велики спектар интензивирања сукоба заснованог на конвенционалном оружју. И многи регистри још нису укључени. Јер то проистиче из правила. Правила не дозвољавају.
Али ако правила постоје само за једну страну, а за Запад, па тим пре за опседнуте у Кијеву, једноставно не постоје, онда то више нису правила. Језик који разуме само један учесник у дијалогу и није неки језик. Он није добар ни за шта. На крају крајева, та правила ни у земљи никоме нису потребна нити их ико разуме.
Саме претње – да ћемо одговорити ако затреба, и да имамо чиме – очигледно нису довољне. Хајде да одговоримо. Ако имамо чиме, онда је право време. А ако немамо, онда се и то може решити – хајде да пронађемо и направимо чиме. По могућности снажно, циљано и веома застрашујуће. Јер се беснило не лечи. Од тога се мора кренути.
Крим ће бити нападнут, а биће нападнуте и наше старе територије. Они их већ нападају. Нећемо још стићи до Запада – опет питање тактичког нуклеарног оружја и стратешког нуклеарног оружја. То је последњи аргумент. Не претпоследњи.
Али понешто можемо предузети против опседнутих. Вероватно је сад време кад то можемо.
У супротном, наше претње постају олаке.
Ми држимо фронт — и то херојским напорима наших људи. Тешко је, али држимо се, и непријатељ трпи колосалне губитке. Али овде је потребно још нешто. Најбоље – оштро, неочекивано, жестоко и кобно за непријатеља. Победа је изнад свих правила, која су у нашој ситуацији генерално бесмислена. И ништа мање од Победе неће нам одговарати.
(Телеграм канал А. Дугина; превео Ж. Никчевић)
