У организацији Српског националног савјета и Српског информативно-културног центра “Свети Сава” у Српској кући у Подгорици одржана је Академска трибина на тему “ЦРНОГОРСКА ИДЕНТИТЕТСКА ЗАГОНЕТКА”, што представља промоцију нове књиге Центра за српске студије из Бањалуке аутора, Веселина Матовића. О књизи су, осим аутора, говорили проф. др Драго Перовић и књижевници Милутин Мићовић и Будимир Дубак.
Уредник трибине књижевник Будимир Дубак је присутне подсјетио да је професор Веселин Матовић, због отпора преименовању српског језика и потискивању ћирилице у Црној Гори, заједно са супругом Радмилом и 25 колега, добио отказ у школи, 2004. године, нагласивши да је Матовић аутор неколико књига.
-Он у свим књигама зналачки разобличава вријеме посрнућа просвјете, културе и части у Црној Гори, гдје је прогоном српског језика, књижевности и културе извршен својеврсни културоцид од стране бившег режима. То бешчашће најбоље илуструје изјава једне универзитетске професорице, коју је Матовић цитирао у претходној књизи“ Ноћ дугиг маказа“, а која гласи: „Погледала сам нове програме и читанке и видим да су очишћени од писаца који дјецу усмјеравају према Српству. И то је добро“- казао је Дубак.
– Посебну вриједност књиге чини Матовићев јасан српски језик, без икаквих терминолошких каламбура, језик којим је извео генерације никшићких ђака, језик који сви разумију, казао је проф. др Драго Перовић.
–То нам свједочи и његово разумијевање језика као језика, односно писмености на неком језику: сама језичка правилност, уколико је не прате и не носе јасност израза, садржај који износи и љепота језика, не значи сама по себи ништа. Како ријешити ову загонетку ако је код нас и после 30. августа, као и прије, све остало „лакрдија, права бурлеска“. Упркос „дуготрајно програмираном забораву“ српски језик и ћирилица као најдубљи отпор који се историјски сваким новим страдањем уздизао и ништа и никог није заборавио. Због тог незаборава није успио пројекат да се из наше душе избрише српскоправославни идентитетски печат некадашње, али и данашње Црне Горе. Ако смо се 1925. године измирили на Ловћену, зашто не можемо данас, сјутра, прексјутра, зашто не можемо да обуздамо своје самољубље, своју самодовољности самозатвореност -рекао је Перовић.
Књижевник Милутин Мићовић је истакао да су велике амбиције Вашингтона и Брисела да нас упакују у њихов образац, али да се нада да ће из нашег народа изнићи врли поједници који ће засвијетлити у овој тами.
–Иако се често разочарамо па кажемо да у Црној Гори више нема ни људи ни народа, опет се покаже да га има. Матовић се са великим стажом бави овом темом, а није родоначелник ове теме, али је рано ушао у ову тему и извјежбао се и умом и интелектом и моралним силама које су потребне да се издржи тај подвиг. Све што је написао је јако ослоњено на реалност, на реалне увиде и на продоре, и на откриће унутрашњих скривених узрока шта нам се то збива. Почевши од психолошких, карактерних, моралних, сложених цивилизацијских прича, понуда у којима се нисмо добро снашли. Даће Бог , нијесу наши базени духа тако плитки. Борићемо се и тиме ћемо показати да смо прави Његошеви Црногорци и Косовски Срби“-казао је, између осталог, Мићовић.
Аутор књиге „Црногорска идентитетска загонетка“ Веселин Матовић се захвалио присутнима и истакао да заправо нема црногорске идентитетске загонетке, да је она измишљена, али да су политичари направили загонетку коју су претворили у мртвоузицу из које никако да се развежемо.
–Црна Гора је довољно и црногорска и српска држава, од њеног настанка као државне организације, а и много раније у њој живе Срби који су се по мјесту свог бивствовања именовали као Црногорци. Није Црна Гора добила име према Црногорцима, као Србија према Србима, Русија према Русима, Бугарска према Бугарима, него је било обратно, Црногорци су се именовали по свом завичају Црној Гори. Према томе, појам Црногорац није етноним, то је лекција из првог разреда средње школе, али ето, та лекција и те најједноиставније лекције нама су постале најнеразумљивије и најкрупније – казао је Веселин Матовић.
Извор: српске новине
