На одржаној сједници предсједништва Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине 12. јуна 2023. године, изабран је Жири за четири ”Видовданске награде” и то:
За награду ”Лазарево слово за 2023”. – Mиличко Трифуновић, предсједник жирија и чланови Душан Поповић и Живко Бјелановић.
За награду ”Зоран Вулевић ”, за публицистику и журналистику” – Горан Киковић, предсједник жирија и чланови Иван Милошевић и Радоје Мишковић.
За награду ”Радомир П. Губеринић”- Микан Перовић, предсједник жирија и чланови Благоје Шарић и Милован Мишо Кубуровић.
За награду ”Ратко Делетић”- Радован Обрадовић, предсједник жирија и чланови Жарко Бојић и Милосава Мијовић.
ЧАСОПИС ”ГЛАС ХОЛМИЈЕ” ДОНИО ОДЛУКУ ДА УСПОСТАВИ НАГРАДУ ЗА ПУБЛИЦИСТИКУ И ЖУРНАЛИСТИКУ ”ЗОРАН ВУЛЕВИЋ”
Зоран Вулевић је био врло активно присутан у нашој журналистици и публицистици. Написао је и објавио импозантан број запажених аналитичких студија из области историје, социологије, геополитике, политичке философије и политикологије. Највећи број тих огледа у којима ”тумачи појавности изазване пошастима доба којему као савременик присуствује”, обједињен је у овој његовој књизи коју, у издању Института за српску културу из Никшића. Ријеч је о текстовима објављених у последњих десет година у часпису Глас Холмије из Берана, поређаним хронолошки како би се ”аутентичније дојмило вријеме њиховог настанка”.
Зоран Вулевић је рођен 1953. године у Србици, АП Косово и Метохија, у вријеме када је његов отац по одлуци Министарства правде СФРЈ био на служби у том мјесту, као најстарије од петоро дјеце. По повратку у СР Црну Гору, саградивши породичну кућу у Доњим Лугама, предграђу Берана, отац Новица и мајка Душанка, дјев. Киковић, школују своју дјецу у Иванграду (како се тада звало Беране). Зоран завршава основну осмогодишњу школу и потом гимназију као ”лучоноша” односно као најбољи ђак угледне беранске гимназије ”Панто Малишић” заједно са Вукотом Бабовићем из Будимље, будућим универзитетским професором и академиком ДАНУ.
Послије одбране матурског рада на њемачком језику (први случај у историјату ове школе која постоји од 1913. године) одлази у Београд на одслужење војног рока и започиње студије на Филолошком факултету у Београду, група њемачки језик и књижевност. Међутим, крајње критична материјална ситуација изискивала је потребу за зарадом како би оцу помогао у одржању породице и школовању дјеце, па је Зоран одмах засновао стални радни однос и све до стицања старосне пензије 2018. године радио је у Београду на разним дужностима, најприје у државним институцијама а потом, по распаду југословенске државе, и у приватној фирми до краја радног вијека. Упоредо је наставио са разним активностима започетим још у младости (преводилаштвом, публицистиком, енигматиком и шахом), да би касније био сарадник многим својим професорима у писању њихових значајних књига, не само као лектор, коректор и технички уредник у компјутерској обради већ и као рецензент, најчешће на личну молбу угледних аутора којима је помагао. Много је таквих приказа разасуто у разним књигама које на жалост нијесу прикупљени на једном мјесту, јер својим квалитетом и разноврсношћу заслужују позорност шире читалачке публике. Ипак, надамо се да ће сада, када као пензионер има много више слободног времена, успјети да систематизује све своје до сада објављене радове, да заврши многе започете рукописе и да нам понуди још многа задовољства у будућности.
До сада је одштампао родословну књигу ”Трешњево – завичај братства Вулевића” (у коауторству са својим стрицем Миодрагом-Мишом) коју је штампала Културно-просвјетна заједница Републике Србије, Одбор САНУ за проучавање села, 2000 године као ”посебно издање 21” и обимну монографију ”Живот и дјело Момчила Радомировог Вулевића”, гдје су му сарадници били истакнути научни радници међународне репутације (академик Јелена Јурјевна Гускова, руководилац Центра за изучавање савремене балканске кризе на институту за славистику Куске академије наука; Татјана Дмитријевна Суходуб, доктор филозофских наука, руководилац Центра за хуманистичко образовање Националне Академије Наука Украјине; Миомир Дашић, академик ЦАНУ и инострани члан Руске академије природних и друштвених наука; генерал-мајор Лука Кастратовић, доктор наука Одбране, безбједности и заштите). У припреми су му разни његови рукописи који су због његове смрти остали необјављени, од којих се издваја вишетомни рјечник васојевићког народног говора под радним насловом ”Реченик”.
KЊИЖЕВНА НАГРАДА ”РАТКО ДЕЛЕТИЋ”
Часопис ”Глас Холмије” је 2017. успоставио књижевну награду ”Ратко Делетић”.
Награду за 2017.годину добио је пјесник Драгомир Дале Ћулафић,
за 2018. Пјесник и новинар Дарко Јововић,
за 2019. годину награда припала пјеснику и књижевнику Радомиру Стојановићу,
за 2020.добио књижевник и пјесник Вулко Шћекић,
за 2021. годину добио је пјесник Милан Мане Цимбаљевић.
За 2022. годину добио је пјесник и новинар Емило Лабудовић.
НАГРАДА ЗА КЊИЖЕВНОСТ,ИСТОРИЈУ И КУЛТУРУ ”ЛАЗАРЕВО СЛОВО”
Удружење Српских књижевника у отаџбини и расијању са сједиштем у Андријевици је од 2018. установило награду ”Лазарево слово”, које је:
за 2018. године додијељено историчару Горану Киковићу,
за 2019.годину проф.др Драгомиру Кићовићу,
за 2020. Књижевнику Миловану Мишу Кубуровићу,
за 2021. публицисти и пјеснику Давиду Лалићу.
Удружења Српских књижевника у отаџбини и расејању Андријевица,која носи назив ”Лазарево слово” .за 2022.годину припла је Зорану Вулевићу,публицисти и преводиоцу
” НАГРАДА РАДОМИР П. ГУБЕРИНИЋ”ЗА ПУБЛИСТИЧКИ РАД И ИСТРАЖИВАЊЕ ИЗ ИСТОРИЈЕ СРПСКОГ НАРОДА СА ПРОСТОРА ВАСОЈЕВИЋА
Удружење ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца Беране, данас Удружење добровољаца ратова до 1918., њихових потомака и поштовалаца Беране и часопис ”Глас Холмије” од 2013. године успоставили су завичајну Награду за публицистички рад и истраживање из историје Српског народа са територије Васојевића коју додјељују истакнутим појединцима који су са простора Васојевића а, који објављују дјела која афирмишу овај крај.
Награда носи назив – ”Радомир П. Губеринић” – до сада су је примили:
за 2013. годину публициста и новинар Вукосав Вуле Ракетић, за књигу ”Хероина великог срца”, која говори о животу и раду Дивне Вековић;
за 2014. књижевник Бранислав Оташевић, за књигу ”Милован Ђилас-скица за портрете”,
за 2015. годину историчар Горан Киковић, за књигу ”Преци и Потомци” – монографија Удружења ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца Беране,
за 2016. годину генерал др Лука Кастратовић, за књигу ”Сердари, војводе и генерали из Васојевић”,
за 2017. годину проф. др Марко Кнежевић, за књигу ”Велика и Новшиће”,
за 2018. годину академик професор доктор Јован Бабовић за књигу ”Од Комова до Српске Атине”.
за 2019. годину награда је додијељена професору доктору Славољубу Ђукићу за књигу ”Васојевић свој на своме – навијек и амин”,
за 2020.годину награду је добио професор Благоје Шарић,за књигу ”Какав учитељ -такав народ”.
за 2021.годину награду је добио публициста Михаило Микан Перовић, за монографију Удружења ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца-Андријевица.
Награда ”Радомир П. Губеринић” за 2022.годину припадне Новици Ненадовићу ,публицисти за књигу ”Поглед у прошлост Васојевића”.
