Породице жртава страдалих у НАТО бомбардовању Мурина 1999. године очекују да ће нови сазив Скупштине Црне Горе поново усвојити Закон о борачкој и инвалидској заштити којим је дефинисан модел за њихово обештећење, као и институт цивилне жртве рата. Скупштина је раније усвојила измјене Закона о борачкој и инвалидској заштити, на основу којег се уводи институт цивилне жртве рата, а које добијају право на једнократну новчану накнаду у смислу обештећења, као и право на друштвено признање.
Тада је из ДФ-а и Демократа поручено да се усвајањем тог акта исправља неправда према грађанима Мурина стара 24 године.
–Искрено се надамо да ће посланици новог сазива Скупштине Црне Горе поново дати легитимитет Закону о борачкој и инвалидској заштити који је већ једном усвојен у државном парламенту. Тим законом, као што је познато, уведен је нови институт цивилне жртве рата, обезбијеђено и право на поштовање њиховог статуса, право на правду и право на друштвено признање патње. Тим законом је дефинисан и модел обештећења страдалих на Мурину, као и њихових породица. Такође, искрено се надамо да ће тај закон потписати новоизабрани предсједник Црне Горе Јаков Милатовић, јер је и обећао приликом посјете Мурина да ће се заложити да се кроз институционално дјеловање ода почаст цивилним жртвама рата, нагласио је Бојан Коматина у име породица страдалих на Мурину током НАТО бомбардовања.
Јаков Милатовић је недавно одлучио да не потписује законе које је Скупштина Црне Горе доносила након што је средином марта распуштена указом његовог претходника, предсједника Мила Ђукановића. На тај начин није дошло до ступања на снагу ни поменутог Закона о борачкој и инвалидској заштити, а самим тим је одложена могућност обештећења породица жртва бомбардовања Мурина.
Коматина је за Дан казао послије свега сматра да цивилне жртве рата коначно треба у законским оквирима да добију свој статус.
-Свих ових година држава није окретала главу на злочин који се десио у Мурину. Држава је једноставно игнорисала и муринске жртве и њихове породице. Понашала се као да се то није догодило у Црној Гори. Једино се покушало да се прибјегне некаквим нагодбама. Ми поручујемо да нам такве нагодбе не требају. Не треба нас нико ништа да чашћава, јер овдје није најбитнији новац за обештећење породица. Нама треба да се кроз закон дефинише да су то биле цивилне жртве рата и да кроз тај закон остваримо своја права, казао је Коматина.
У НАТО бомбардовању Мурина 30. априла 1999. године погинули су Манојло Коматина, Мирослав Кнежевић, Милка Кочановић, Вукић Вулетић, Јулија Брудар и Оливера Максимовић. Том приликом су рањени Корина Миловић из Мурина, Светлана Зечевић из Андријевице, Жељко Бјелановић из Велике, Дарко Мијовић из Подгорице, Мирко Шошкић из Улотине, Славко Мирковић из Грачанице, Васко Чејовић из Берана и Данило Јокић из Велике.