Пише: Иван Милошевић

Читам извјештај са српског портала о трибини “Перспективе српског народа у Црној Гори”. И нигдје се не помиње перспектива Срба, односно шта Срби треба да раде како би опстали у Црној Гори и побољшали свој свеукупни положај. Учесници трибине констатују да су Срби у ЦГ у очајном стању, да нам се црно писало и пише, али шта сад да радимо ни слова. Нек опросте учесници трибине, али као да су промашили тему и причају о перспективи без перспективе! 

Да смо у очајној позицији јесмо и бићемо још у горој уколико нешто не промијенимо. Први задатак пред Србима у Црној Гори је радикалан раскид са комунизмом! И тај раскид треба почети одмах, такорећи сјутра. Комунизам је идеологија која изнутра изједа Србе, од њих прави неке Срби који никада неће бити Срби и то им не пада на памет и која од Срба чини неке друге људе. Основни постулати комунизма су у тоталној супротности са темељима Српства, које дефинише црква, косовски завјет и монархија. Комунизам међу Србима је као нож у леђа и са тим ножем Срби, не само у Црној Гори, живе деценијама и због тог ножа никако да се усправе и буду оно што су!

Како раскинути са комунизмом? Треба осмислити комплетан духовни,посебно српски образовни програм, који треба ставити у уџбенике и који подразумијева јасно системско дефинисање комунистичке заблуде као увезене категорије и идеологије са којом нам нема спаса. Србија и Српска имају шансу да то ураде и спроведу, јер су српске државе и управљају државним упаратом, а у Црној Гори ће то бити много теже. Ипак, нешто се по том потању мора урадити и ваљало би да српски интелектуалци из Црне Горе коначно сједну за исти сто и припреме једну књигу, такорећи српску читанку за Србе у Црној Гори, која ће бити подсјетник шта су Срби у ЦГ и шта треба да ураде да би као такви опстали. Наравно, духовни покровитељ таквог пројекта била би Митрополија црногорско приморска. Како би се та српска “читанка” ширила у Црној Гори питање је за вријеме након њеног штампања! 

Срби у Црној Гори морају да имају једну политичку странку и једног лидера! То данас изгледа као утопија, али мислим да су први кораци у том правцу већ направљени, чак несвјесно! Наиме, из ДФ-а је изашао ПЗП, што је благотворни потез. ПЗП је био тег о српском врату и једно вријеме он се морао носити, али са тиме је крај и без ПЗП-а коначно Срби могу много слободније да дишу и јасно дефинишу српске интересе! 

Посљедњих година политичка српска сцена у Црној Гори се уситњавала до микроскопских размјера. Умјесто да иде у другом правцу, односно укрупњавању и привлачењу свих српских политичких фракција под један политички кишобран. А тај кишобран, по логици ствари, ваљало би да држи Нова српска демократија. Свиђала се коме Нова или не, али то је једина парламентарна странка са српским именом, али и са неопходним отклоном од комунизма. Добар дио, чак 90 одсто, осталих тобожњих српских странака кокетира са комунизом, чак комунизам сматра дијелом своје политичке традиције и историје! Само тај податак је довољан да Нову српску демократију изгура на чело Срба из Црне Горе у чијим рукама би требало да буде управљање српском судбином и осмишљавањем политичких потеза за српски опстанак. Наравно, та странка морала би да има политичку ширину и да све критике на свој рачун прихвати као добронамјерне и у својим редовима нађе мјеста за све Србе који желе да се позабаве рјешавањем црне српске судбине у Црној Гори!

Наравно и српски лидер требало би да буде на челу те странке и да као прави домаћин брине о српској кући у Црној Гори и када треба подвикне да се нешто не ради, али и да похвали и стане иза нечега што ваља похвалити! 

Укратко то би било то! Уколико се већ данас српска ствар покрене из тренутног мртвила и усмјери у описаном правцу постоји велика шанса да Срби у Црној Гори преживе све политичке сопствене, али и туђе, бродоломе и постану незаобилазни саговорник приликом формирања будућих влада! А тек тада ће моћи и да ураде нешто на писању поменуте српске читанке и њеном уласку у домаћи образовни систем! 

Углавном, јесмо у небраном грожђу, али пропасти нећемо! Уколико раскинемо са комунизмом и станемо иза једне српске политичке странке и једног политичког лидера! И наравно дишемо духом Црногорско приморске митрополије. Када то урадимо онда ће нас и остали у Црној Гори прихватити као неодвојиви дио ове несрећне државе, њене историје и будућег времена! А тек тада Срби у Црној Гори биће Срби и нико се због тога неће посебно узбуђивати и сматраће Србе дијелом Црне Горе! То данас није тако и зато нам се све ово догађа: Дијелом смо за то и сами криви, али нема мјеста за одустајање и ваља се борити. 

Све за Српство, краља и отаџбину!