Црногорски професор, књижевник и бивши политичар и предсједник Народне странке Новак Килибарда преминуо је јуче у 90. години. По својој жељи, сахрањен је данас у кругу породице на градском гробљу Чепурци-

Рођен је 7. јануара 1934. године у Бањанима. Завршио је универзитетске студије и докторат наука у Београду. Радио је у Вишеградској гимназији, на Педагошкој академији у Никшићу и на Универзитету Црне Горе.

Из области књижевне теорије и историје објавио је дјела: Поезија и историја у народној књижевности (1972), Богољуб Петрановић као сакупљач народних пјесама (1974), Легенда и поезија (1976), Усмена књижевност (1982), Из коријена усмености (1988), Усмена књижевност Црне Горе (2009), Историја црногорске књижевности, књ. И (2012), Духовна захвалност Андрићу (2015) те изабране научне радове у књигама Епска мјера историје, Усмена књижевност у служби писане, Усмена књижевност пред читаоцем. Припремио је и три антологије: Бугарштица (1979), тужбалица под насловом Пути недоходи (1987) и усмене поезије Виша је гора од горе (2010).

Аутор је и првих коментара и објашњења Огледала српскога издатога у оквиру Цјелокупних дјела Петра ИИ Петровића Његоша (1974), а затим као засебна публикација у издању Института за црногорски језик и књижевност у Подгорици (2011).

Стваралац је и књижевно-полемичких стидија: Од мита до политике (2002), Књижевно-политичке расправе (2003) и Жељезна црква и косовски мит (2006). Публиковане су и три књиге разговора с Килибардом: Новак Килибарда – научник и књижевник с др Дејаном Ајдачићем (2000), Килибарда – исповијест о деценији која је промијенила лице Црне Горе са Славољубом Шћекићем (2001) иКилибарда – мозаик ликова, погледа, мисли, идеја, ријечи с Божидаром Илијиним Миличићем (2008).

За своје књижевно дјело добио је награде „Радоја Домановића“, „Бранка Ћопића“, „Јединства“ (за књигу године 1988), Српске књижевне задруге и Тринаестојулску награду Републике Црне Горе.