Пише: Славица Илинчић
И одем тако ја љекару да тражим продужење младости, или макар одлагање процеса старења. Гледа ме он, збуњено у почетку, послије сумњичаво, а на крају, богами, као да нисам сва своја. И, као што наши љекари обично раде кад не знају шта да раде, рече ми кратко:Донеси крвну слику!
Сјутрадан ето мене њему с крвном сликом. Еритроцити и леукоцити врхунски, хемоглобин 142, све супер. И таман кад сам помислила да ће ме обрадовати дууугим животним вијеком, љекар замекета: Донеси липидни статус. Ајде, добро, мислим се, и то ћу одрадити јер ми је циљ да живим што дуже, макар 170 година, а то без љекарског извјештаја нећу моћи. Ко ће ми то омогућити без докторовог потписа? Код нас се вазда струка питала.
Донесем ја и ту ћагу, мане јој нема. Љекар се у небраном грожђу нашао. Не зна шта ради. Налази потпуно ок, а он ми, вели, не може обећати ни 150 година, камоли 170. Џаба ја њему кажем да је то моје грађанско право, узалуд пријетим Омбудсманом и НВО сектором, као најпозванијима да штите моје интересе, неће доктор ни да чује. Једноставно, неће да скапира да мени дуги животни вијек гарантује држава, иста она држава која ми је омогућила и погодност да медицинске услуге тражим у приватном сектору јер се у државним установама термин чека ко Нова година.
На крају, пошто није могао да ме се ријеши и кад сам му баш оно досадила, кмекну:
-Написаћу ти у извјештају да ћеш живјети колико год хоћеш, само ми донеси потврду о дуговјечности.
Ја се пренеразих:
-Какву потврду, докторе? Ђе да је нађем? Ко ће ми дати такву потврду?
-Ада Милојко Спајић – одговори он повишеним гласом – он ти је и обећао!
Извор: фејсбук
