На састанку предсједништва Удружења грађана и организација  окупљених
око ”Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине’, које
сачињавају следеће организације: Удружење Српских књижевника у
отаџбини и расејању Андријевица, Српско историјско културно друштво
”Никола Васојевић” Беране , Удружење добровољаца ратова до 1918.
њихових потомка и поштовалаца Беране, Српски културни клуб Беране и
слободни грађани.Руководство у саставу; Горан Киковић,предсједник СНО
ВАСОЈЕВИЋА и предсједник Српског културног клуба , Бранислав
Оташевић,секретар СНО ВАСОЈЕВИЋА и предсједник   Удружење Српских
књижевника у отаџбини и расејању Андријевица,  Миличко Трифуновић,
предсједник .Удружење добровољаца ратова до 1918. њихових потомка и
поштовалаца Беране, Радован Обрадовић, члан предсједништва СНО
ВАСОЈЕВИЋА,  Вулко Шћекић,потпредсједник  Српског историјско културног
друштва ”Никола Васојевић” Беране, Драгослав Вукићевић, предсједник
младих СНО ВАСОЈЕВИЋА и Милош Раковић, члан предсједништва СНО
ВАСОЈЕВИЋА, донијели су одлуке  дана 3. маја 2023. у Беранама, а то су
следећи предлози одлука према СО БЕРАНЕ И СО АНДРИЈЕВИЦА:
Удружење Српских књижевника у отаџбини и расејању Андријевица,
Српско историјско културно друштво ”Никола Васојевић” Беране ,
Удружење добровољаца ратова до 1918. њихових потомка и поштовалаца Беране,
Српски културни клуб Беране,
ТРАЖЕ :
1. ДА СКУПШТИНЕ ОПШТИНА БЕРАНЕ И АНДРИЈЕВИЦА ПОНИШТЕ ОДЛУКЕ ВЛАДА ЦРНЕ ГОРЕ О ПРИЗНАЊУ НЕЗАВИСНОСТИ ТЗВ. ДРЖАВЕ КОСОВА
2. ДА СЛАВА ОПШТИНЕ БЕРАНА БУДЕ ЂУРЂЕВДАН СЛАВА МАНАСТИ РА ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ
3. ДА УЛИЦА 29. НОВЕМБАР У БЕРАНАМА УБУДУЋЕ НОСИ НАЗИВ ЈУНАКА БЛАГОЈА ЈОВОВИЋА
ПРЕДЛОГ БРОЈ 1. ДА СКУПШТИНЕ ОПШТИНА БЕРАНЕ И АНДРИЈЕВИЦА ПОНИШТЕ ОДЛУКЕ ВЛАДА ЦРНЕ ГОРЕ О ПРИЗНАЊУ НЕЗАВИСНОСТИ ТЗВ. ДРЖАВЕ КОСОВА
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ:
Због чега се управо овај предлог упућује Скупштинама Општина Беране и
Андријевицана на разматрање и усвајање.
Народ са простора Васојевића, за кога је познати научник Јован Цвијић
написао да су ”Васојевићи највеће српско племе” и друга племена са
простора Шекулара, Велике, и поријеклом из Братоножића, Куча, Пипера,
Дробњака ,Ровчана, из старе Црне Горе и друга племена и братства која
вјековима живе на простору Полимља, као потомци ослободиоца који су
1912. године ослободили послије 457 година Доње Васојевиће и Метохију,
која је данас одлуком дијела земаља западне Европе као дио
тзв.данашњег Косова насилно отето некада Црној Гори, јер је Метохија
отета нелегитимним Одлукама ЦАСНО Црне Горе и Одлукама нелегитимних
делегата АВНОЈ-а у Јајцу 29. новембра 1943. године.
У данашње вријеме је отето држави Србији и зато тражимо да сви
одборници као представници народа подрже одлуке као што је донијела и
СО Зета, да то ураде и у Скупштинама општина Андријевица и Беране и
донесу историјску и једину исправну одлуку о поништавању одлука о
признању тзв.Косова и отимања Свете српске земље за коју су гинули
наши најбољи синови.
Убијеђени смо и сигурни што може да се потврди и референдумом као
демократским изјашњавањем грађана да је двотрећинска већина и
неприкосновена воља огромне већине народа Васојевићког краја за
доношење оваквих одлука.
Зато захтијевамо и тражимо још једном од СО Андријевица и СО Беране да
се ова народна воља преточи у дјело и да донесу одлуку која је у
интересу народа и тиме сперу љагу и срамоту са наше генерације а прије
свега части и образа и наравно јуначког ослободилачког оружја, којим
су наши преци са подручја Васојевића ослободили Метохију и тиме је она
као дио Црне Горе припала држави Црној Гори када и Беране, Бијело
Поље, Пљевља и други новоослобођени крајеви, и да се тиме издајничке
одлуке које не подржава народ Црне Горе пониште и исправи историјска
неправда.
Само референдумом као демократским начином изјашњавања грађана може се
дио територије сада државе Србије предати другој ”држави”
тзв.Косову.
Представници и иницијатори ове иницијативе су истакли да ће ових дана
потписати петицију грађани Берана и Андријевице и ова Декларација ће
бити понуђена грађанима, који се залажу за цјеловитост и територијални
интегритет и суверенитет Републике Србије.
ПРЕДЛОГ БРОЈ 2. ДА СЛАВА ОПШТИНЕ БЕРАНА БУДЕ ЂУРЂЕВДАН СЛАВА МАНАСТИРА
ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ:
Због чега се управо овај дан предлаже за славу општине Беране.
Манастир Ђурђеви ступови код Берана у старој српској жупи Будимљи је
манастир Епархије будимљанско-никшићке, односно Српске православне
цркве. Манастир је посвећен Светом Великомученику Георгијеу
-Ђурђевдан, који је и слава манастира од древних времена. Манастир је
задужбина Стефана Првослава (умировљеног прије 1220), сина великог
жупана Тихомира, најстаријег брата Стефана Немање, а његов гроб се
налази унутар манастира. Градња манастира је завршена 1213. године.
Свети Сава је 1219. године успоставио Будимљанску епископију и у овом
храму устоличио првог будимљанског епископа Јакова.Појам ступови
означава куле, односно пиргове, који су подизани уз манастирске и
остале храмове, првенствено у функцији звоника, али и ради одбране.
Будимљански манастирски храм био је препознатљив по својим ступовима,
па се тај назив одомаћио у називу манастира.
Просторни опсег обновљене Српске патријаршије током 16. и 17. вијека,
са убјележеним мјестом манастира Ђурђеви ступови у Будимљи У вријеме
подизања манастира, на самом почетку 13. вијека, жупа Будимља је још
увијек потпадала под надлежност старе Рашке епископије. Након црквеног
преуређења, које је спроведено од стране првог српског архиепископа
светог Саве поводом добијања аутокефалности (1219), манастир је постао
средиште новоустановљене Будимљанске епископије, чији су архијереји
након проглашења Српске патријаршије (1346) добили почасни наслов
митрополита а епископија добила ранг митрополије. Манастир је остао
архијерејско сједиште све до укидања епархије у 17. вијеку, а
будимљанско подручје је враћено у састав Рашке епархије. Од 18. до 20.
вијека Турци су 5 пута пљачкали и палили манастир и то 1738, 1825,
1862, 1875. и 1912. године.
Истакнуте личности овог манастира су били игуман Нићифор Зечевић и
игуман Мојсије Зечевић који је представљао духовног вођу Васојевића у
борби против Турака. У овом манастиру сачувани су дјелови старог
живописа. По новијим истраживањима спољна припрата је живописана у
вријеме цара Душана. Остаци живописа у олтару такође потичу из
Немањићког доба. Још колико 1930-тих у близини је постојао стари шупљи
храст за кога се мислило да је засађен у вријеме Немањића. Одлуком
Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве маја 2001.
године, обновљено је епископско сједиште у Ђурђевим Ступовима
оснивањем Епархије Будимљанско-никшићке. Дана 4. маја 2002. године у
манастиру је устоличен Јоаникије Мићовић као епископ
Будимљанско-никшићки. Манастир је августа 2013. године објележио 800
година постојања, 3. августа је била свечана академија, а 4. августа
литургија. О једном од заслужнијих архимандрита ове свете обитељи,
Данилу Радуловићу, писао је Цетињски вјесник 1912. године .
Старешине манастиракроз историју његовог постојања били су: · Мојсије
Зечевић игуман манастира (1820—1852). · Никодим Зечевић, игуман
манастира (1852—1858). · Јосиф Лекић, игуман манастира (1885—1886). ·
Герасим Зечевић, игуман манастира (1886—1895). · Данило Радуловић,
игуман манастира (1897—1912). · Прокопије Вековић, игуман манастира
(1916—1919). · Јосиф Лекић, игуман манастира (1922—1932). · Рафаило
Ђуровић, игуман манастира (1934—1937). · Мелхиседек Ђуровић, игуман
манастира (1938—1956). · Григорије Траиловић, игуман манастира
(1962—1965). · Јустин Јукчевић, игуман манастира (1965—1967). · Јустин
Тасић, игуман манастира (1991—1992). · Никодим Комљеновић, игуман
манастира (1992—2002). · Исаија Крговић, игуман манастира (2002—2003).
· Јоаникије Мићовић, игуман манастира (2003—2007). · Данило Трпчевски,
игуман манастира (2007—).
Убијеђени смо да су ово довољни аргументи да слава Општине Беране буде
Ђурђевдан, јер се ове године прославља 810 година од оснивања древне
Немањића светиње.
3 ДА УЛИЦА 29. НОВЕМБАР У БЕРАНАМА УБУДУЋЕ НОСИ НАЗИВ ЈУНАКА БЛАГОЈА ЈОВОВИЋА
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ:
Због чега се управо овај српски родољуб из Бјелопавлића у Црној
Благоје Јововић, предлаже да улица 29 новембра понесе његово име у
општини Беране.
Благоје Јововић, српски родољуб из Бјелопавлића у Црној Гори, испалио
је 10. априла 1957. у Ломас де Паламору, предграђу Буенос Ајреса, хице
у усташког поглавника Анту Павелић.
Два метка која су погодила Павелића проузроковала су његову смрт 28.
децембра 1959. у Мадриду. Павелић је, дакле, умро од последица
рањавања које му је нанео Благоје Јововић.
Атентат на Павелића у Аргентини у целини је био дјело шесторо
припадника српске равногорске емиграције: Благоја Јововића, Мила
Кривокапића, свештеника Радојице Поповића, Јова Пићана, Милеве Гаћеше
Пићан и Милана Гаћеше.
Јововић, Кривокапић и Поповић су били из Црне Горе, Пићан из Боке, а
брат и сестра Гаћеша из Лике.
Према речима Милеве Гаћеше, атентатори су већ били инспирисаним тиме
што су равногорски емигранти 10. новембра 1945. ликвидирали
Павелићевог сарадника из Црне Горе, Секулу Дрљевића: „Било нам је
драго како су убили Секулу Дрљевића, издајицу, који је толико четника
побио. Дрљевића су убила три четника, која су га по свој Европи
тражила по избегличким логорима, док га нису нашли и заклали. Ко се
толико закрви, мора да зна да ће га рука правде са ножем који вапије
за крвљу довека тражити.“ Она, дакле, говори о освети почињеној 1945.
над Секулом Дрљевићем, ког су иначе нацистички извори осликавали као
„усташку курву“, а комунистички извори описивали као „изрода
човечанства“.
Радило се о особи која је у себи поседовала најгоре могуће људске
квалитете, а која је притом могла да измакне праву и правди, на исти
начин како је то учињено с бројним нацистичким и усташким злочинцима
који су пацовским каналима бежали ка Северној Америци и Јужној
Америци. Ову завереничку шесторку динарских Срба, ка том чину –
атентату на Павелића – водиле су менталитетске и карактеролошке
особине које се такође не могу изоставити. Јован Цвијић пише да међу
динарским Србима „има људи највећег пожртвовања, који лако и као
несвесно дају свој живот за моралне идеје и племените покрете“.
С тим у вези, „главни правац, у коме се до сада изражавала осећајност
и афекти овога темперамента јесте српска национална идеја.
Све реакције, -како нам је саопштио предсједник СНО ВАСОЈЕВИЋА
историчар Горан Киковић, акцију је подржао владика Будимљанско
никшићки Методије и само за један дан јуче на Ђурђевдан 200 грађана
Берана је ставило свој потпис. Акција се наставља следећих дана.