Пише: Горан Киковић,историчар из Васојевића
Наводно свака странка која је заступљена у скупштини Црне Горе поред родне равноправности и заступљености води рачуна и о територијалној или племенској заступљености посланика у скупштини Црне Горе, међутим у пракси што се тиче Васојевића у племенском смислу нема нити једног посланика у Скупштини Црне Горе. Постоји ли таква дискриминација негдје у савременом свијету. Сигурно да не постоји, јер нити један посланик или посланица који гравитирају са подручја Васојевића у племенском смислу нијесу Васојевићи или Васојевке. Шта је то посриједи директна намјера свих странака да нити један Васојевић не може бити нити посланик нити министар. Или се на Васојевиће гледа ”као на великосрпско”. Тако на високим државним функцијама Васојевића нема. У вријеме диктатора Мила Ђукановића министар Васојевић је једино био Миодраг-Бобо Радуновић. Зашто је то тако, зар Васојевићи нијесу способни да буду министри, посланици…?!
Како је то било кроз историју односно са односом Васојевића са Петровићима и Карађорђевићима? Ево два сликовита примјера: На скупу за Краљевину Црну Гору 1910. године код цркве на Књажевацу крај Андријевице у срцу Васојевића искупила се баш огромна маса народа. Послије два говорника, био је одређен да говори Поп Богдан Лалевић, угледни Васојевић, главар и паметар, коме је наређено од стране власти краља Николе да мора доћи. Он се испе на сто, блиједа лица од дугог затвора и заталасаним осмијехом посматрао је народ. На њему се џамадан, димије, чизме и зелена долама преко које се опасао појасом, скиде капу па отпоче: “Браћо, данас се навршава педесет година владавине Књаза Николе, коме су велесиле признале краљевску титулу. Живио краљ!“ “Живио!Живио!Живио!“, прихватио је народ. “Кажем“- настави поп, ‘‘живио Краљ, а доље Господар!“ Да би отклонио недоумицу код присутних, Поп Богдан брзо настави: “Доље Господар кажем зато, јер се ми Васојевићи и сви Срби нијесмо борили пет стотина година за Господара, но за Краља! Наша надчовјечанска борба против турског насиља је била у знаку против штетних и против господарȃ, који су хтјели да им постанемо робови. Нама је петстољетна борба била најстраховитије оличење једне борбе до потоње капи крви, до потоњег издисаја за слободу, а против господарȃ који су гушили народна права и хтјели да постанемо стока. Доље Господари!“.
И ако често није био удобрим односима са појединим главарима у вријеме краља Николе Васојевићи су имали и посланике и министре и то првог министра иностраних послова војводу Гaвра Вуковића и друге министре као што је био ђенерал Радомир Вешовић и други. Такође од 36 посланика Велике народне скупштине Српског народа у Црној Гори, из андријевачког и беранског округа у које су спадале данашње општине; Беране ,Андријевица, Колашин, Бијело Поље, Плав,Гусиње, Рожаје и Петњица. Васојевиће су као посланике у племенском смислу представљали њих 20 од 36 колико их је било. Док у вријеме Карађорђевића, Васојевићи су стално имали у скупштини Југаславије своје посланике, без једног пута и то када је краљ Александар Карађорђевић посјетио Беране 17. септембра 1925. године у пратњи Марка Цемовића и других великодостојника. Приликом доласка у манастир Ђурђеви Ступови дочекали су га говорима поздравили игуман манастира Ђурђеви ступови Јосиф Лекић и професор и књижевник Драгиша Боричић. Приликом те историјске и, испоставиће се, и једине посјете српског краља Васојевићима, истицано је са радошћу и поносом поријекло Карађорђевића из Васојевића. Занимљиво је да је на примједбу једног угледног домаћина (“Зашто Васојевићи немају посланика у Скупштини Југославије?“) краљ одговорио ријечима: “Шта ће вама посланици, ви имате краља!“.
Много година касније Радован Бећировић Требјешки, познати гуслар и пјесник, сликовито је стиховима приказао и доказао поријекло Карађорђевића: “…Кад погледаш на Васојевиће,ту је било Карађока биће, одатле му света лоза ниче, те се њиме покољења диче“. А на том слављу народни гуслар Вуко Аџић пјевао је пјесму о васојевићком поријеклу Карађорђа. Тада неко од присутних упита краља: “Величанство, је ли ово тачно?“, а краљ потврди: “Тачно је!“ Краљ Александар је високо цијенио Васојевиће и њихов допринос у борби за ослобођење и уједињење српског народа, што најбоље говори податак да је са простора Васојевића златну Обилића медаљу за храброст добило 196 учесника, сребрну 765, а медаљу за ревносну службу 96, што чини укупно 1057 одликовања. Колико су Васојевићи цијенили и поштовали Краља говори податак о томе да је, 9. октобра 1934., када је убијен, “плакала цијела Лимска долина“. Било је и црних барјака на појединим кућама, а многи су црногорске капе са четири оцила носили са црним флором. Васојевићи су били дубоко свјесни кога и шта губе… ‘‘
У Беранама је краљ Александар Карђорђевић пред полазак подарио 3000 динара Дому трезвености, затим 1000 динара Женској радничкој школи, 1000 динара најбољем ђаку Учитељске школе, 3000 динара радничком занатлијском удружењу, 3000 динара подмладку Црвеног крста гимназије, 10000 динара сиротињи, за довршетак судске зграде 5000 динара, за градњу зграде гимназије је обећао новчана средства и прихватио је потребу изградње пута Беране-Рожаје-Косовска Митровица. “Бројне су чињеници које говоре у прилог да су Васојевићи племенски као и српски народ области Васојевића дао велики допринос снажењу Црне Горе, њеном територијалном проширењу и конституисању као модерне грађанске државе.“
Пошто је то заиста тако, желио бих на крају да се осврнем на данашње стање у Васојевићима и да запитам да ли се држава Црна Гора на адекватан начин односи према овим несумњивим и историјски важним доприносима, који је народ ове области учинио. Проучавајући овај политички анахронизам црногорске државне политике на челу са последњим комунистичким диктатором Милом Ђукановићем у протеклих неколико деценија да се на Васојевиће гледало као на “великосрпско“ и бојим се да се у том духу изречене дијагнозе прописују и строги љекови из класе диуретика, упоређујем како ондашњи (а како садашњи) владари и сраначки прваци свих странака у Црној Гори гледаху на Васојевиће, па видим: владика и владар Петар Други Петровић Његош за сва времена исписа апотеозу “Карађорђу бесмртноме“ у “Горском вијенцу“, а краљ Никола – у свом Васојевичком колу као својеврсној химни племену – оцијени да су Васојевићи “стожер Рашкој земљи и китна јој перјаница“, ” и сва су зеља мање више приструцима од купуса…” да би на крају ускликнуо да ће луча војводе Миљана Вукова сијати “док бојеви не престану, док с јунаком јунак рати“.
А доскорашњи сведржиоци предвођени Милом Ђукановиће, вјерујем, кажњавају становнике Васојевића што се листом 1918. г. изјаснило за уједињење тадашњих држава Црне Горе и Србије, али тај кобни потез поновише и прије седамнаест година, када нису на референдуму гласали за Независну Државу Црну Гору. За ово прво знам поуздано из историјских извора (нека ми не буде замјерено, ако кажем, да сам Подгоричку скупштину обрадио у свом историјском раду и објавио књигу о њој), а ово друго гледам својим очима од како сам зазнао. Елем, гледам сваки дан како се некада изванредно плодна регија са врло развијеним ратарством, воћарством, сточарством (у селима) и значајном индустријском производњом у фабрикама (у граду, посебно Беранама) претвара у најзаосталији дио данашње црногорске државе. Видим како се сваког дана безобзирном експлоатацијом шумске грађе уз непојамну пљачку тог најважнијег природног ресурса овог краја, циљано дјелује тако да општинама не остаје драгоцјени приход који би могао бити усмјерен на изградњу акутних саобраћајница или обнову индустрије. Да је намјера, а не несналажење по сриједи, јасно показује територијално разбијање Васојевића на, не усуђујем се да кажем колико број општина, јер тај наум, по свему судећи, није још окончан!? Ако ово није истина нека ме неко демантује јер, у данашњем политичком животу Црне Горе на највишим државним функцијама Васојевићи су заступљени на нивоу статистичке грешке, са циљем како би се ваљда овај виолентни Васојевић навео да се расели и напусти овај крај, јер је и несрећни Ђилас својевремено предлагао да умјесто тадашњег становништва насели Кинезе. Да су Васојевићи елита и господа то је доказано највећим бројем доктора наука по цм2 учене Европе.
Живио Краљ, Доље Господар!