На Дан слободе медија већина грађана Црне Горе сматрају да медијске куће својим начином извјештавања више чине штету него што доносе доброг на плану демократије и пута ка ЕУ. Ако би питали, оно мало што је остало објективних медија и новинара у Црној Гори , одговор би био врло истинит, кратак и прецизан, а то је да медијске куће подстичу и разигравају политичке подјеле у земљи,до појединачних инцидената и грађанских сукоба .

Ти исти људи би рекли да има сасвим мало или нимало поверења у способност медија у Црној Гори да о догађајима извештавају објективно, поштено и тачно, чак ни у свери спортског новинарства , које слови као најтачније и најпоштеније новинарство.

Данас на Дан слободе медија показује се да грађани Црне Горе сматрају да су дезинмформације наводна слобода медија, а улога коју у њиховом ширењу имају медији, политичари и власници медија оцјењују као срамну и нечасну. Није никаква тајна да данашњи конзумент информација из медија у Црној Гори мора да “изгугла” и по неколико медија да би дошао до цјеловите, али не и скроз истините информације о неком догађају.

На дан слободе медија можемо слободно рећи да овакви какви су медији данас у Црној Гори увелико уништавају постулате демократије у коријену, нарушавају међунационалне односе, подстичу подјеле и мржњу међу етничким групама до ивице грађанског сукоба , па чак и о оним најбезазленијим темама у Црној Гори, као што су култура, спорт, историја…

Својим девијантним извјештавање медији у Црној Гори стварају утисак да су једни другима – непријатељи, који ће сукобом уништити и државу Црну Гору, као и да да се ситуација погоршала од 2020.године када је пала последња комунистичка власт у Европи. Дан слободе медија – 3. мај медији, медијска удружења и новинари у Црној Гори дочекују у амбијенту страха, како од напада на новинаре, тако и од страха да ли ће примити новчано надокнаду за то што раде, јер Боже мој већина мисли да од новинарства и рада у медијима не живе људи којима је то једино занимање.

Срамну улогу за лоше стање у медијима у Црној Гори имају владе Здравка Кривокапића и Дритана Абазовића, као и њихови министри у чијој су надлежности брига о медијима. Три године су показале да кабинети Кривокапића и Абазовића су бесрамно фаворизовали поједине медије, док другима су “радили о глави”, тачније да их укину.

У вријеме тих влада је забиљежио 19 напада и пријетњи новинарима и медијима у 2022.години, а у 2021. години 21 – укупно 39 у посљедње двије године. Током прва четири мјесеца ове године је забиљежено четири случаја притиска, пријетњи и вербалних напада на новинаре. Тешко је било евидентирати број вербалних напада политичара на новинаре и медије, јер се то данас у Црној Гоери назива “слобода говора”. Посебна тема је говор мржње који је нарочито присутан у коментарима на порталима.

Данас 3.маја Дана слободе медија и након 18 година није ријешено убиство Душка Јовановића, атентата на Оливеру Лакић, физички напади и пребијање новинара Туфика Софтића.

Медије су подијелили грађевински тајкуни који стоје иза свега оног шта раде уредници у тим медијима, а што има мало или нимало веза са новинарством и објективним информисањем са одређеном дозом емпатије. Али док приватни медији позивају да је њихов начасни посао дио слободе медија, Радио Телевизију Црне Горе личи на те исте медије, као јаје – јајету. У РТЦГ је споран начин избора Савјета , а потом и избор генералног директора.

Финасирање медија у Црној Гори је питање за себе. Уредници и новинари готово свих медија , до “у танка црева” испитују имовину и начин како су дошли до имовине њихови политички и сви други противници. Међутим, ни данас 3.маја на Дан слободе медија, нико није написао ни ријечи како су постали милионери, неки сувласници, уредници, а Бога ми и новинари у приватним медијима у Црној Гори.

Удружење новинара Црне Горе не прима честитке и лажну бригу за новинарима, посебно не од Владе Дритана Абазовића И Скупштине Црне Горе на Дан слободе медија 3.маја ове године.

За УНЦГ

предсједник Тихомир Бурзановић

секретар Иван Милошевић