Search
Close this search box.
Search
Close this search box.

Тужни 30. април у Мурину: Дан када су НАТО бомбе покосиле живот троје дјеце, овогодишњем обиљежавању трагедије присуствује и Јаков Милатовић!

У Мурину се 30. април 1999. памти као један од најтужнијих датума. На данашњи дан прије 24 године, током НАТО агресије на тадашњу СР Југославију, тог послијеподнева, без сирене за узбуну, НАТО авиони су бомбардовали варошицу. Овогодишњем обиљежавању страдања у Мурину присуствује и Јаков Милатовић, нови предсједник Црне Горе.

Ово је први пут да црногорски предсједник дође на обиљежавање годишњице страдалима у НАТО бомбардовању.

Милатовић је поручио да је овдје првенствено дошао као човјек, а онда и као новоизабрани предсједник да ода почаст невино страдалим жртвама и да се на неки начин извини у име државе Црне Горе на претходном маћехинском односу према данашњем дану и према овој великој жртви.

30. април 1999. године је био тужан дан не само за овај крај, него за цијелу Црну Гору. Ово је можда најтужнији дан у новијом историји. Страдало је шест невино страдалих људи, ово страдање обавезује на сјећање. Ако се не сјећамо наших жртава и ако их не поштујемо, онда нас као народа неће бити. Одавде желим да пошаљем поруку мира, поруку боље, љепше будућности у Црној Гори у којој се овако нешто више не смије и неће догодити, нагласио је он.

Срушен је стари камени мост, а на њему је живот изгубило шест цивила, међу којима је било троје дјеце: Мирослав Кнежевић, Оливера Максимовић, Јулијана Брудар, Вукић Вулетић, Манојло Коматина и Милка Кочановић.

Изгубио сам дијете у најљепше доба. Ненадно, без објаве, сирена, из ведра неба, право у нас. Побише дјецу ту на мосту, казао је отац страдалог дјечака Мирко Кнежевић за РТЦГ.

Мирко се са сузама у очима присјећа како је његов тринаестогодишњи син тог кобног дана изашао да се игра и никад се није вратио у породични дом. Заустављен бомбама изгубио је живот на путу ка кући. Ни данас породице немају одговор на питање зашто су страдали њихови најмилији и зашто држава није била уз њих.

Према жртвама у Мурини држава се односила толико игнораинтски, а не схватам зашто, ми смо грађани као и сви други, каже Кнежевић.

Старији мјештани Мурина добро се сјећају бомбардовања. Предсједник Мјесне заједнице Бранислав Оташевић, каже да је тај 30. април најтужнији дан који памте. Највише боли то што не знају зашто је баш њихово село разорено бомбама.

У касарни у Плаву рекли су нам да не идемо ка Мурини, гранатирана је. Ја први нијесам вјеровао у то, јер није било повода. Изгледало је језиво. Од непријатних дешавања који су се дешавали у прошлости, овај је најтежи, истиче Оташевић за Јавни сервис.

Са надом да се бомбардовање Мурине и невине жртве неће заборавити, сваке године на годишњицу њиховог страдања полажу вијенце на спомен обиљежје. Троје одраслих и троје дјеце опомена су свима да се такав догађај никад не понови.

Жеља свих грађана овог краја је да се такав догађај нигдје гдје живи људски род не догоди, без обзира којој вјери, којој нацији, иделогији, изузев фашизма, припадају, поручује Оташевић.

Данас ће епископ будимљанско-никшићки Методије са свештенством служити литургију и парастос невино страдалим жртвама у Цркви Свете Петке у Мурини.

Подијели на друштвеним мрежама

Слични чланци

ПОВОДОМ ПРОМОЦИЈЕ КЊИГЕ О БЛАГОЈУ ЈОВОВИЋУ ОГЛАСИЛА СЕ БИБЛИОТЕКА, ПОРУЧИЛИ ДАНУ: Наводним антифашизмом браните фашизам!

БОРЦИ РАТОВА 90-ТИХ ЗГРОЖЕНИ ПИСАЊЕМ “ВИЈЕСТИ”: Цртају нам мете и износе тешке неистине, све по наговору Тее Горјанц – Прелевић која ради за хрватско тужилаштво!

КОМУНИСТИ “СИВИ ТИЋИ” У ДЕЛИРИЈУМУ: Од Благоја Јововића не спавају и даље воде братоубилачки рат против четника!

Друштвене мреже

Најчитанији чланци

Midjeni-Prekinuta-melodija_slika_O_86034947

ИЗА СЦЕНЕ: Милош Ђорђев Николић – Скадарски Његош!

biblioteka

ПОВОДОМ ПРОМОЦИЈЕ КЊИГЕ О БЛАГОЈУ ЈОВОВИЋУ ОГЛАСИЛА СЕ БИБЛИОТЕКА, ПОРУЧИЛИ ДАНУ: Наводним антифашизмом браните фашизам!

lompar

МИЛО ЛОМПАР: Не може Његош у ДПС инжињеринг!

Keywords: Balkán;Albánie

ИЗА СЦЕНЕ: Србин из Скадра – гроф Ђорђе Беровић!

vraka

ИЗА СЦЕНЕ: Врака и њени житељи, досељавање српских породица почетком 19. вијека!