Српски културни клуб Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине донио је одлуку да предложи Скупштини општини Беране да слава града буде Свети Великомученик Георгију-Ђурђевдан. У образложењу се каже због чега се управо овај дан предлаже за славу општине Беране.
Манастир Ђурђеви ступови код Берана у старој српској жупи Будимљи је манастир Епархије будимљанско-никшићке, односно Српске православне цркве. Манастир је посвећен Светом Великомученику Георгијеу -Ђурђевдан, који је и слава манастира од древних времена. Манастир је задужбина Стефана Првослава (умировљеног прије 1220), сина великог жупана Тихомира, најстаријег брата Стефана Немање, а његов гроб се налази унутар манастира. Градња манастира је завршена 1213. године. Свети Сава је 1219. године успоставио Будимљанску епископију и у овом храму устоличио првог будимљанског епископа Јакова.Појам ступови означава куле, односно пиргове, који су подизани уз манастирске и остале храмове, првенствено у функцији звоника, али и ради одбране. Будимљански манастирски храм био је препознатљив по својим ступовима, па се тај назив одомаћио у називу манастира.
Просторни опсег обновљене Српске патријаршије током 16. и 17. вијека, са убјележеним мјестом манастира Ђурђеви ступови у Будимљи У вријеме подизања манастира, на самом почетку 13. вијека, жупа Будимља је још увијек потпадала под надлежност старе Рашке епископије. Након црквеног преуређења, које је спроведено од стране првог српског архиепископа светог Саве поводом добијања аутокефалности (1219), манастир је постао средиште новоустановљене Будимљанске епископије, чији су архијереји након проглашења Српске патријаршије (1346) добили почасни наслов митрополита а епископија добила ранг митрополије. Манастир је остао архијерејско сједиште све до укидања епархије у 17. вијеку, а будимљанско подручје је враћено у састав Рашке епархије. Од 18. до 20. вијека Турци су 5 пута пљачкали и палили манастир и то 1738, 1825, 1862, 1875. и 1912. године.
Истакнуте личности овог манастира су били игуман Нићифор Зечевић и игуман Мојсије Зечевић који је представљао духовног вођу Васојевића у борби против Турака. У овом манастиру сачувани су дјелови старог живописа. По новијим истраживањима спољна припрата је живописана у вријеме цара Душана. Остаци живописа у олтару такође потичу из Немањићког доба. Још колико 1930-тих у близини је постојао стари шупљи храст за кога се мислило да је засађен у вријеме Немањића. Одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве маја 2001. године, обновљено је епископско сједиште у Ђурђевим Ступовима оснивањем Епархије Будимљанско-никшићке. Дана 4. маја 2002. године у манастиру је устоличен Јоаникије Мићовић као епископ Будимљанско-никшићки. Манастир је августа 2013. године објележио 800 година постојања, 3. августа је била свечана академија, а 4. августа литургија. О једном од заслужнијих архимандрита ове свете обитељи, Данилу Радуловићу, писао је Цетињски вјесник 1912. године .
Старешине манастиракроз историју његовог постојања били су: · Мојсије Зечевић игуман манастира (1820—1852). · Никодим Зечевић, игуман манастира (1852—1858). · Јосиф Лекић, игуман манастира (1885—1886). · Герасим Зечевић, игуман манастира (1886—1895). · Данило Радуловић, игуман манастира (1897—1912). · Прокопије Вековић, игуман манастира (1916—1919). · Јосиф Лекић, игуман манастира (1922—1932). · Рафаило Ђуровић, игуман манастира (1934—1937). · Мелхиседек Ђуровић, игуман манастира (1938—1956). · Григорије Траиловић, игуман манастира (1962—1965). · Јустин Јукчевић, игуман манастира (1965—1967). · Јустин Тасић, игуман манастира (1991—1992). · Никодим Комљеновић, игуман манастира (1992—2002). · Исаија Крговић, игуман манастира (2002—2003). · Јоаникије Мићовић, игуман манастира (2003—2007). · Данило Трпчевски, игуман манастира (2007—).
У име СКК предлог су потписали Горан Киковић,предсједник Српског културног клуба Беране , Мартин Кљајић, потпредсједник Српског културног клуба и генерални секретар Српског културног клуба Рајко Кнежевић.
