Дејан Ристић је на конференцији за новинаре у Народном музеју Србије истакао да је списак деце коју је спасла Диана Будисављевић са својим сарадницима аутентичан документ настао 1942. године и “једно од најзначајнијих открића у српској историографији последњих деценија у контексту Другог светског рата”.
Списак са подацима око 5.800 српске деце
-Садржи све релевантне личне податке који омогућавају да тадашња деца, сада седе старине, односно њихови сродници и потомци, могу доћи до сазнања о стварном идентитету, напоменуо је Ристић.
Према његовим речима, списак садржи редни број, име и презиме детета, име оца и мајке, место рођења, датум и назив усташког логора смрти из кога је спасено, као и процену старосне доби и податке коме је дете дато на усвајање и хранитељство.
Ристић је истакао да се Музеју жртава геноцида од петка, када су објавили да поседују до тада непознати списак, јавио велики број сродника и потомака са молбом да изврше увид у списак.
-Јавио се и изузетно велики број институција из света честитајући на епохалном открићу. С правом стручњаци извештавају да је екплодирала историографска бомба и да су Срби коначно дошли до своје Шиндлерове листе, напоменуо је Ристић.
Директор Музеја жртва геноцида је истакао да та установа неће престати да трага за важним историјским документима о жртвама геноцида који је починила НДХ.
Ристић се захвалио највишим државним органима Србије што су пружили неопходну подршку да Музеј дође не само до списка Будисављевић, него и до других докумената који омогућавају да се употпуне сазнања о страдању Срба током Другог светског рата.
Списак Диане Будисављевић дигитализован
Списак Диане Будисављевић је дигитализован и заинтересовани грађани могу користити његове податке захваљујући дигиталној копији или путем мејла или телефона, док ће оригинал бити даван искључиво у оправдане сврхе, напоменуо је Ристић.
Списак изложен у Народном музеју Србије
Према његовим речима, Музеј је дошао у посед списка прошле године, извршене су анализе аутентичности и одлучено је да буде представљен јавности недавно поводом Дана Музеја.
Ристић је напоменуо да је тешко рећи колико је још било дечјих имена, пошто је картотека Диане Будисављевић отуђена у првим данима након рата и још није пронађена.
–Списак садржи идентичне податке као и картотека. Она је преузимала податке из овог списка за своју картотеку и то је оно што је његова највећа вредност, осим чињенице да је потпуно аутентичан. Настао је пре настанка картотеке, рекао је Ристић.
У папирнатом завежљају спајалицом прикачене дечје наушнице
Ристић каже да уз овај списак постоји још један артефакт, који овај пут није изложен јер мора проћи рестаурацију и конзервацију.
Дејан Ристић
-У једном малом папирнатом завежљају спајалицом је био прикачен мали предмет – дечје наушнице. Када отворите завежљај, на њему је истим рукописом којим је попуњаван списак написано: Радмила Радоњић, 8. септембар 1942. Наушнице. И крстић, објаснио је Ристић.
Девојчица се налази у списку Будисављевић и спасена је 18. августа 1942. из логора у Старој Градишци, додао је Ристић.
-Као и значајан број деце, била је у тако лошем здравственом стању услед последица тортуре и изгладњивања да јој није било спаса и преминула је после неколико дана, рекао је Ристић.
Директорка Народног музеја Србије Бојана Борић Брешковић оценила је да је списак “епохално откриће Музеја жртава геноцида”, чија је вредност у немерљивом историјском, културном и дубоко човечном доприносу култури сећања.
Истиче да је списак аутентичан документ, прворазредан историјски извор и сведочанство од неизмерне вредности.