На данашњи дан 1941. године, на предлог и инсистирање Владе, мој отац, Краљ Петар Други невољно је напустио отаџбину. Из изгнанства се никад није вратио, а много је чезнуо за отаџбином и нашим народом.
И данас ћете наићи на неистине да је он „побегао“ из земље, али то није тачно – урадио је исто што и већина других монарха у тадашњој Европи. Kада су њихове земље потпале под нацистичку окупацију, Kраљевске породице су евакуисане у Лондон, као слободну и безбедну територију, да не би доспеле у Хитлерове руке и да би могле да наставе да подржавају борбу за слободу. Људи не знају да је у бомбардовању 6. априла 1941, један од Хитлерових циљева био и мој отац, јер тада су бомбе пале и на наш породични дом, Kраљевски Двор. Вођа нацистичке Немачке био је фрустриран што је Југославија, предвођена Kраљем Петром II, одбацила Тројни пакт и стала уз савезнике, на страну слободног света и демократије, опирући се екстремизму.
А у Енглеској, мој отац се састао са многим светским лидерима и радио са њима да пруже подршку борби народа Југославије против нацистичког угњетавања. Краљ Петар Други уложио је огромне напоре да помогне народу Југославије у борби против нацизма. Неуморно је тражио подршку за своје земљаке састајући се са многим важним светским лидерима тога времена, укључујући између осталих председника САД-а Рузвелта, његовог кума Краља Џорџа од Велике Британије, Краљицу Вилхелмину од Холандије, председника Чехословачке Едварда Бенеша, норвешког краља Хакона и Рачкјевича, председника Пољске… Био је најмлађи шеф државе који се обратио америчком Kонгресу.
Престолонаследник Александар Карађорђевић