У оквиру културно историјске манифестације ”Пријатељски и братскисусрети кроз градове и мјеста Србије” у Краљеву је одржана и промоција часописа Глас Холмије о коме су говорили главни и одговорни уредник Горан Киковић и проф др Славољуб Ђукић.
Проф Ђукић је истакао да „Глас Холмије“издаје Културно-историјско друштво „Никола Васојевић“ из Берана.
–Назив часописа потиче од грчке ријечи „Холмија“како су се некада звали Комови, па отуда назив „Глас Холмије“у преводу на српски језик има значење „глас Комова“. Сходно изреци владике Данила из „Горског вијенца“ : „Ко на брду ак’ имало стоји више види но онај под брдом“,може се фигуративно рећи да се и са страница„Гласа Холмије“- више види, односно сазнајео српском идентитету и светосавском православљу на простору Ваојевића, Горњег полимља, па тако и читаве Црне Горе. Први број овог часописа изашао је прије 12 година, а најновији број који вам ја данас представљам је 58. по реду.Устаљени тираж је 500 примјерака. Издавачки савјет часописа чини 17 чланова међу којима је шест доктори наука, три пјесника, три књижевника, три публицисте, један дипломата и један професор. Предсједник Издавачаког савјета је књижевник и публициста, господин Бране Оташевић ањегов замјеник, пјесник Давид Лалић. Главни и одговорни уредник је историчар, господин Горан Киковић.Сасвим je случајно подударање: 58. број – 58 наслова у садржају. На почетку овог броја ударна су два садржаја, које је написао Горан Киковић: „Црква у Црној Гори увијек била српска и светосавска“; „Српски језик већински у Црној Гори.Или ћемо бити Срби или представници магле. “ Оба прилога својим формулцијама откривају суштину тематике, а она је борба српског народа за своја грађанска, национална, вјерска и културна права у Црној Гори која су им већ неколико деценија ускраћена, а Срби постали грађани послењег националног реда. У вријеме Тита за Бошњаке је било увредљиво кад би им неко рекао да су Санџаклије. Сад је обрнуто, васрсла им носталгија за османским временима и војним санџацима, па би да званични назив Рашке области преименују у Санџак.О томе у овом броју пишеБорко Пушкић – „Није Санџак него Рашка“. Занимљив је прилог „Обнова Црне Горе као српске државе“, аналитичара Бошка Вукићевића, у којем он промовише наду да ће се након наредних избора повратити статус српске државе у Црној Гори, статус који су током историје имале све владајућединастије: Војислављевићи, Немањићи, Балшићи, Црнојевићи, Петровићи – које су биле искључиво српске, као и њен већински народ са више од 90%. Даље слиједи прилог Горана Киковића – „Истина о Химни Црне Горе из 1863. године“ из које ћу цитирати само прва четири стиха: „Ој јунаштва свијетла зоро, Мајко наша Црна Горо! Једина си за слободу,Ти остала српском роду“. По оној народној „Ако коза лаже, рог не лаже“ овдје је приложена и фотокопија оригиналне Химне Црне Горе из 1863. године. Ове стихове популарно пјева Даница Црногорчевић, али је од представника бивше власти, који још држе јаке конце дугогодишње Ђукановићеве антисрпске политике, у великој немилости, са захтјевима да се чак протјера из Црне Горе, а само зато што ови стихови експлицитно потврђују да је поменута химна српска из времена српске Црне Горе. У прилоу из рецензијео књизи„Риме из Поткомља“, аутора Радоја Мишковића – Дарко Јововић између осталог пише: „Мишковић своју интиму засијеца топлим ријечима, свој глас изоштрава меканим исказима, док свако слово храни зорама и звијездама које, капајући са Комова, питоме странице ове књиге.“Рекао бих да је ово једна изузетно питка умјетничка стилизација оцјенео поменутој књизи. У овом броју је и прилог Благоја Шарића о отварању Српске куће у Беранама 1.12.2022. године која је поклон покрајинске Владе Војводине. Српска кућа у Беранама има за циљ да ради и да се развија као установа: културе, просвјете и умјетности, у којој ће бити смјештене српске културне организације из Берана и осталог простора Васојевића. Наша позиција у Црној Гори није сјајна, али у Црној Гори је огроман потенцијал српског народа и желимо да ова кућа буде, не само српска кућа, јер је у Беранама готово свака кућа српска, већ кућа српских организација које се баве културом, невладиних организација које у свом програм имају заштиту идентитета српског народа, језика, ћириличног писма, традиције и културе које у Црној Гори не траже ништа више него друге националне заједнице, истакао је Мочило Вуксановић. Уз ово је и прилог о оснивању Српског културног клуба Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине са сједиштем у Беранама, као и текстови подршкео оснивању клуба од стране вишеугледних личности из области науке, културе и других области. У одјељку ТРАГОМ ТОПОНИМИЈЕ налази се више прилога о прошлогодишњем одржаном Сабору Васојевића у Савином Селу, у којем су најбројнији Васојевићи, примјетио је проф др Ђукић.
