На суђењу против лидера тзв. Ослободилачке војске Косова Хашима Тачија, Кадрија Весељија, Реџепа Сељимија и Јакупа Краснићија које почиње 3. априла учествоваће и 140 жртава, међу којима и велики број Срба, али њихов адвокат неће бити из наше земље. Наиме, последњу реч ко ће бити заступник свих жртава даје Специјални суд за ратне злочине на Косову и Метохији, па је тако именован бранилац Британац Сајмон Лоз.

Како је за “Новости” објаснио Мајк Дојл из овог суда, у “Директиви о браниоцима и заступницима” стоји да надлежни панел судија одређује групе жртава које учествују у поступку и након тога секретар додељује заступника из службеног именика, узимајући у обзир предлог начелника Службе за учешће жртава, консултације са жртвама које учествују у поступку, а које су изразиле своје ставове и интересе, и потенцијалне сукобе интереса и друге релевантне околности.

– Служба за учешће жртава износи свој предлог узевши у обзир низ критеријума попут, између осталих, осведоченог односа поверења са жртвама, осведочене посвећености раду са рањивим лицима, као и релевантног знања и искуства у судским поступцима. Приликом доделе заступника, секретар своју одлуку темељи на правичном поступку одабира у смислу да је позив за исказивање интереса упућен свим заступницима из именика и предлог се даје након детаљне оцене горе наведених критеријума. Циљ секретара је да се обезбеди да су највише квалификовани адвокати на располагању да заступају жртве у поступку, водећи рачуна о најбољем интересу свих чланова групе жртава. Важно је истаћи да “узимање у обзир ставова и интереса жртава” не значи да се свакој жртви може доделити заступник по њеном избору. Нарочито када постоји велики број жртава које учествују у поступку, као што је то случај у предмету “Тачи и други”, секретар мора да пронађе најбољег представника за целокупну групу жртава узевши у обзир, у мери у којој је то могуће, консултације које је Служба за учешће жртава имала са појединачним жртвама. Такође, треба напоменути да више заступника из Србије заступа подносиоце захтева за добијање статуса жртве учеснице, а чије је захтеве одбио претресни панел Основног суда, навео је Дојл.

Правила суда предвиђају да су жртве, поред одбране и оптужбе, равноправна страна у поступку. Уколико Тачи и његови сарадници буду проглашени кривим, они ће имати право да траже одштету. Међу жртвама су људи који су били отети и у логорима, чланови породица убијених и сви они имају заштићени имунитет, због “опште климе застрашивања сведока на Косову и Метохији”.

Наиме, недавно је адвокат Тијана Костић именована за браниоца седморо људи којима је одбијен захтев да учествују као жртве у судском процесу. На списку правних заступника налази се укупно 234 адвоката, од чега 40 из Србије. Из Удружења киднапованих и убијених Срба на КиМ неколико пута су апеловали да би било боље да наше жртве заступа неки адвокат из Србије.

Адвокат Зоран Живановић, који је био учесник неколико процеса који су се водили пред Трибуналом за бившу Југославију у Хагу каже да је врло тешко поверовати да су српске жртве тражиле неког адвоката који је странац, јер су наши далеко упућенији у комплетну слику.

– И у другом суду у Хагу је било правило да секретаријат одређује адвокате, али се само гледало да није у сукобу интереса, те су се прихватале жеље клијената. Сада је овим људима адвокат практично наметнут. Не знам шта је разлог, можда се они плаше да би наши адвокати правили неке представе, што је наравно неозбиљно – истакао је Живановић, и додао да не види поенту зашто онда жртве уопште питају да се изјасне које би адвокате желели.

Иначе, “четворка” се терети за преко 102 убиства, мучења на преко 40 локација на Косову и Метохији, али и на северу Албаније, ратне и злочине против човечности над Србима, Ромима и “нелојалним” Албанцима. Тужилаштво је обезбедило преко 300 сведока, а суђење почиње уводним речима тужилаца, а затим и одбране. Припадници тзв. ОВК у затвору су од новембра 2020. године и сви захтеви за пуштање на привремену слободу су им одбијени.

Сајмон Лоз се 27 година бави кривичним правом. Радио је на случајевима ратних злочина, убистава, превара, сексуалних деликата, дроге и у процесима где су полицајци били оптужени.

Од 2008. до 2010. био је запослен у УН као тужилац у Међународном кривичном суду за бившу Југославију на суђењу шесторици политичких и војних лидера за ратне злочине и злочине против човечности и осталих припадника војске који су осуђени за ратне лочине.

/Новости/