Пише: Светислав Домазетовић, аналитичар
Реалност је прво чедо мудрости. Можда и њој, оно најмилије. А, што су реалности у задњим предсједничким изборима?
Да је Мило и даље најачи!
Друга је, да је Јакову и његовој странци било довољно двије године, да побиједе оне који су деценијама покушавали бити калифи умјесто калифа.
Трећа је, да су ове “промјене”, само једна смјена генерације, под формално другим именом,тј.другом странком, гдје су мајке, очеви, бабе и дједови у ДПСу, а синови, ћерке и унучад у
Европи сад.
Све друго, заједно са будућим комбинаторикама, је на нивоу већ давно видјених наклапања и комбинаторика.
* * *
Они који су изгубили на изборима без примједби, сада позивају своје гласаче да гласају за Јакова, несвјесни колико је била танана подрска за њих саме од,
некада уларски вјерних гласача.
Уствари, они као декларисани вјерници, требали би знати да је то, ништа више од увијене гордости. А, све под маском :
било ко, само не он!
Дакле, мржња треба да руководи избором.
У тај, да тако кажем, збир мржње, колатерално улази и 120.000 оних, коју су гласали и који ће опет, заједно са новопридобијеним, опет гласати за њега.
А, причамо о општем помирењу!
* * *
Негдје давно, читао сам о човјеку, којему се судило за преваре.
Када га је судија питао, има ли што да каже, он га је замолио да брзо изговори његово лажно име и презиме, којим се служио током превара…
Тек тада, судија је обратио пажњу да исто значи;
“ја варам!”
И поред толике очигледности, људи су падали на његове преваре, јер им је оно што је лако обећавао, одговарало и испуњавало њихове снове.
* * *
Народ је 90-их побјегао од петокраке.
Добили су кумровачке полазнике, који су крили своје петокраке.
Данас, 30 и више година касније, опет бирају петокраке, али жуте боје.
Не европски плаве, него жуте, које поносно носе разни бјелосвјетски стипендисти, који (опет) знају и који су (опет) млади и лијепи.
И које (опет) народ уларски прати…
Нека нам је наздравље и трпљење следећих деценија до реинкарнације ново старих – Мила, Момира, Милатовића, Милојка!
Можемо се једино надати да ће се “нови”, реинкарнирати под неким другим именима, без слова М, у именима и презименима.
