Пише: Иван Милошевић
Патетичан наслов! Јесте, чиста патетика, али и она је потребна да 30-годишњој АГОНИЈИ станемо за врат и ослободимо се пртљага примитивног титоизма, непотизма, вансеријске корупције и глобалне пљачке свега и свачега у Црној Гори. И патетика и велике ријечи, које понекад звуче и лармају около својом празнином, потребне су да се једном схвати и прихвати да је развлашћивање ДПС-а на свим нивоима улазак Црне Горе и свих нас оваквих, никаквих и свакаквих, у свјетске нормалне воде и живот по мјери илузије о слободи и правди!
Каже Мило да је мана његових противкандидата што сви желе да њега поразе, а осим те побједе не нуде ништа друго! Па и не треба да нуде било шта осим тога. И уколико то остваре одужили су се Богу и народу и сврстали у пионире једне нормалне Црне Горе, без пљачке и корупције, подјела, издајника и вељеиздајника!
Андрија, Јаков, Горан и Алекса, схватили су да пораз Мила значи пораз и његовог глобалног система. Система који почива на незајажљивој вољи за моћ једног човјека и његове сстранке која је логистика једног човјека коме никада није доста и који сваки дан тражи још и још и чији политички апетит моћи свакога дана у сваком погледу све више расте и расте! Не могу га утолити сва блага овога свијета, па и када их има, као што их има Мило, та блага од њега траже да буде још моћнији и моћнији у својој политичкој и осталој манипулацији!
Побједити Мила значи поразити систем вулгарног идолопоклонства и поданичког менталитета, побједити Мила значи раскинути копчу партије и државе, комунистичког вође и народа, поразити Мила значи ставити тачку на пљачку и суноврат морала! Побједити Мила значи вратити се себи, вратити се стиду због учињеног и неучињеног, вратити се обавези да памтиш и мислиш шта кажеш и кажеш што мислиш и ходаш усправно, а не са повијеном ДПС кичмом, напуклом по пршљеновима и испруженом руком за милостињу од вољеног Вође! Све то и много чега другог значи пораз Мила и није ни чудо што Андрија, Јаков, Горан и Алекса, желе само једно – побједу над Милом, јер све остало што ваља и што је нормално након те побједе доћи ће само по себи или ће барем све бити нормалније и прихватљивије него у протеклих 30 година јада и биједе, АГОНИЈЕ и НАДАГОНИЈЕ, које нам је сервирао Милов систем тортуре и квазидемократије!
Црна Гора је у АГОНИЈИ како да са плећа збаци ДПС и Милову АГОНИЈУ. У државама бившег Источног блока раскид са комунизмом био је суров и подразумијевао је неки вид нужног насиља. У Црној Гори, срећом, тај раскид повезан је са гласачким листићима и свијешћу да Мила и ДПС морате побједити на гласачким мјестима да бисте их смјестили тамо гдје им је мјесто – у прошлост и дубоку опозицију! Због тога су сваки избори прилика да се од Мила и његове странке одузме једна по једна полуга моћи, што је дјелимично урађено претходне двије године. Ипак, лични пораз персонификације комунистичке воље за моћ није само обичан политички пораз, то је пораз једног система који је Мило градио стрпљиво деценијама са намјером да га штити и када није на власти и да јаше на народној грбачи док је жив!
Уколико се људи усправе и схвате да таквом систему ваља задати задњи ударац и то једном најобичнијом оловком, за Црну Гору и све нас има шансе, наде да будемо људи и слободни! У супротном АГОНИЈА ће доћи по своје, а уколико се то деси џаба ће нам бити патетика и политика! Бићемо као и до сада само робови, роботи и још јачи полтрони!
