Пише: Огњен Војводић
Момчило Ђујић ( Ковачић, Книн, 27. фебруар по јулијанском православним календару 1907. / 12. март по католичком календару – Сан Дијего, 11. септембра 1999) је био православни српски свештеник и војвода српске војске у Другом свјетском рату на подручју сјеверне Далмације и западне Босне. Рођен је у селу Ковачић код Книна, Далмација (Аустроугарска монархија) 27. фебруара јулијанског православног календара 1907. / 12. март по католичком календару важећем у аустроугарској монархији. Основну школу је завршио 1918. године, као најбољи ученик у разреду. Похађао је гимназију у Книну. У Сремским Карловцима је 1929. године почео похађати српску православну богословију, дипломирао је 1931. године и рукоположен је за свештеника двије године касније. Додјељена му је парохија у селу Стрмица, близу родног Ковачића. Момчила је рукоположио за свештеника Владика далматински Иринеј 1933. године.
После нацистичке окупације Краљевине Југославије 1941. године, и распада Југословенске војске, Момчило Ђујић је, као поштован свештеник у народу, прихватио одговорност руковођења војном одбраном српског народа од геноцидног погрома који је, у програму холокауста, спроводила католичко-нацистичка Независна Држава Хрватска. Као командант Динарске дивизије предводио је одбрану мјесних Срба од хрватског нацистичког режима и од партизана Комунистичког покрета Југославије. Прихватио је титулу војног и политичког вође ослободилачког народног покрета, а указом Краља Петра Карађорђевића, на Видовдан 1942. године одликован је титулом српског Војводе.
Војвода Момчило Ђујић је формирао Динарску дивизију која је до краја рата штитила српски народ на тромеђи Лике, Босне и Далмације од нацистичко-усташког, исламског и комунистичког терора. Када је Краљевина Југославија на крају рата потпала под војну окупацију Комунистичке партије Југославије, војвода Момчило је превео у Европу око 20 хиљада српских бораца и цивила. Затим је са већином својих сународника прешао у Сједињене Америчке Државе. После прихватања војних дужности и војводства, Момчило Ђујић није више вршио свештеничку службу, али је до краја живота живио свештеничким моралом.
У Чикагу је 1948. године формиран српски патриотски покрет „Равна гора“ на чијем челу је био Војвода Момчило Ђујић. Почетком ратног распада Социјалистичке ФР Југославије, покрет Равна гора је помагао Србе у Крајини у одбрани Републике Српске Крајине (од војске обновљене нацистичке Независне државе Хрватске, у авнојевским границама СФРЈ), када је српски народ трећи пут у 20. стољећу био изложен геноцидном погрому од стране хрватског режима, уз подршку Ватикана и Њемачке, али и војне евроатлантске алијансе. Покрет Равна Гора је био покретач многих доботворних дјелатности међу Србима у иностранству и помогао у изградњи више од стотину православних храмова.
Војвода Момчило Ђујић је српском народу у емиграцији свештенички проповиједао о разумијевању религијских разлика православља од других вјерских учења, о геополитичким и вјерским разлозима ратова на Балкану и у свијету. Живот у Америци није промијенио његово поштовање православне вјере, није се предао америчком конформизму и религијском релативизму већ је до своје кончине свједочио и проповиједао православно предање. Поред многих говора и бесједа Момчила Ђујића српском народу у расијању, посебан је говор о политичкој природи папизма и римокатолицизма, као супротној хришћанском предању, а компатибилној колонијалној геополитичкој идеологији атлантизма.
