Аутор: Свештеник Миладин Митровић

Предстојећи предсједнички избори у Црној Гори, планирани за 19.март текуће године, доносе не само нове политичке тензије, него и рехабилитују старе идеолошке подјеле које мало више од двије деценије разарају црногорско друштво. Црна Гора поново улази у изборе дубоко подјељена, а додатној поларизацији доприноси кампања коју води лидер ДПС-а Мило Ђукановић и која се по ко зна који пут заснива на заштити угрожене државе од ‘’великосрпског национализма’’.

Нема никакве сумње да ће лидер ДПС-а и још увијек актуелни пресједник Црне Горе Мило Ђукановић у својој изборној кампањи наставити и са политиком дискредитације Српске Православне Цркве и њених присталица. На овај начин он ће покушати да поново мобилише не само своје партијско бирачко тијело, него да добије и подршку других националних мањина и тако обезбједи што бољи резултат на предстојећим предсједничким изборима. Међутим, за разлику од предходних изборних кампања у којима је он јавно и отворено критиковао СПЦ и карактерисао је као велику опасност националним црногорским интересима, овога пута ће се одлучити на много лукавији план који је већ одавно изрежиран и детаљно осмишљен у сарадњи са западноевропским партнерима. Поучен негативним искуством предходних избора када је отворено нападајући СПЦ изазвао гњев и револт широких народних маса у Црној Гори, које су довеле до тога, да је изгубио и парламентарну већину и локалну власт у већим црногорским градовима, овога пута његов напад на Српску Цркву и њене вјернике биће организован на други начин и имаће апсолутно други карактер.

Актуелном црногорском предсјенику на руку иде чињеница да и сам колективни Запад у својој спољној политици Српску Цркву већ одавно види као озбиљну препреку у спровођењу својих евроатлантских интеграција и остварењу геополитичких интереса на Балкану. Усвојена резолуција Европског парламента од 9. марта 2022 године против СПЦ је само један у низу транспарентних доказа негативних настројења Запада према Српској Православној Цркви и њеним вјерницима. Очигледно да је Ђукановић успјео да увјери званични Брисел да СПЦ у Црној Гори не представља само извјесну опаснот за будућност његовог политичког режима, него и реалну препреку за западне интеграционе процесе преко којих се стварају нови измишљени национални идентитети и тим самим врши раслојавање и слабљење српског националног корпуса.

Да колективни Запад већ одавно покушава да се директно уплиће у живот СПЦ, кршећи при томе основне демократске принципе и начела, свједоче нам активности преко којих су покушали да дестабилизују и узбуркају ситуацију у Србији пред избор патријарха Порфирија. Управо овакве аналогичне деструктивне активности сада су изражено примјетне у Црној Гори – води се немилосрдна кампања против Српске православне цркве с циљем да се она дискредитује и омаловажи. У ову сврху биће искориштена добро провјерена англосаксонска технологија манипулације и лажирања, чија су главна мета свештенство и утицајни архијереји СПЦ.

Дакле, уочи председничких избора у Црној Гори циљ англосаксонских прљавих игара несумљиво прије свега биће покушај дискредитације ауторитета митрополита црногорско-приморског Јоаникија. Британски стручњаци испланирали су прилично подмукли план својих активности, преко којих би се и личност и високи рејтинг који митрополит Јоаникије ужива у црногорском народу нашли први на удару. На предлог прозападног лобија Црне Горе планирају да у медије и друштвено-политичке кругове убацују лажне и измишљене финасијске манипулације које ће бити приписиване српским архијерејима и свештенству и преко којих ће покушати да уроне сам ауторитет СПЦ.

У ДПС-у сматрају да ће се као резултат реализације лажне пропагндске офанзиве против СПЦ, смањити изборна подршка патриотског православног блока у Црној Гори, а повећати подршка Ђукановићу, и тим самим истовремено оправдати његове раније активности које су биле усмјерене на разбијање СПЦ и покушаје формирања неканонске и лажне „црногорске цркве“.

Британска информативна кампања настојаће не само да ослаби ауторитет СПЦ већ да још више подјели и онако подјељено црногорско друштво, играјући на карту раздора између Срба и осталих нација. Подјељено друштво и подјељена политичка убјеђења остављају довољно простора за директно мјешање Запада у унутрашњи политички и друштвено-социјални живот Црне Горе, те могућност контролисања како спољашње тако и унутрашње политике. Иза лажирања скандала, неоснованих оптужби за велико-српски хегемонизам и спровођење тобоже интереса Београда и Москве, крије се политички интерес западноевропски земаља које по сваку цијену сада желе да минимализују српско присутство у Црној Гори и умање аутиоритет СПЦ у црногорском друштву.

Догађаје у Црној Гори помно прати Фанар, и лукави цариградски патријарх Вартоломеј, који је већ посејао трагични раскол у Украјини нарушивши канонски поредак Православне Цркве и својом неканонском одлуком нањео непоправљиву штету цијелом православном свијету. Вартоломеј разматра различите опције са којима би подржао црногорске расколнике у случају Ђукановићеве побједе. Ово не треба да буде нимало зачуђујуће, јер примјер украјинскога раскола јасно је показао да Константинопољ спроводи не политику заштите интереса канонских помјесних православних цркава, него политику агресивних америчких амбиција. Вартоломеј је већ одавно постао главни протагониста вашингтонских геополитичких интерсеса међу помјесним Православним Црквама.

Стратешки циљ операције коју планирају Британци пред предсједничке изборе у Црној Гори је стварање лажних афера преко којих би се неосновано и без икаквих доказа оптужили Срби и СПЦ, а представници бишег режима из свега тога извукли изборну корист. Представити у медијском простору СПЦ као главног дестабилизирајућег фактора и препреку развоја црногорског друштва биће доминанта предизборна тема присталица ДПС-а и њихових коалиционих партнера.

Англосаксонци покушавају да у црногорском друштву изазову антагонизам према СПЦ, без обзира на то што је она у лицима својих митрополита и свештеника кроз многовјековну историју свога постојања исписала најславније странице историје Црне Горе и њенога народа. Нема никакве сумње да је колективни Запад чврсто одлучио да предсједничке изборе у Црној Гори искористи прије свега као повод за медијски рат против СПЦ и наношење штете њеним интересима. Због тога је важно да и народ и црногорска јавност не подлегну неоснованим медијским манипулацијама и лажирањима, које су као провјерени инструменти промјена друштвеног мјења већ одавно постале главне препознатљиве карактеристике западноевропских сила.