Пише: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Фото: Пјевачко друштво “Слога” из Сарајева

Светолик Пашћан–Којанов, известилац за музику старешинства Савеза Сокола Краљевине Југославије, рођен је у Петроварадину 1892. Као студент отпочео је своју диригентску каријеру међу средњошколцима и Привредниковим омладином. Као сарадник националних бораца Јукића, Хорвата, Доленца и Најхарда био је осуђен у Аустро–Угарској због велеиздаје и затворен у Лепоглаву, а за време рата интерниран у Мађарској. Кад је ослобођен 1917. основао је мушки пјевачки збор „Мокрањац“. По уједињењу наставио је са студијама на конзерваторију у Загребу. Тада је био диригент певачког друштва „Једнакост“, Српског пјевачког друштва, Типографског збора „Слоге“ и Академског певачког друштва „Балкан“. По завршетку студија 1922. отишао је у Нови Сад и убрзо постаје центром музичког живота. Његово су дело подизање збора музичког друштва, оснивање женског музичког удружења, освајање прве награде на утакмици зборова Југословенског пјевачког савеза 1929. и турнеје по Југославији и Чехословачкој. Деловао је као педагог у мушкој гимназији и као музички референт Савеза Сокола Краљевине Југославије. Светолик Пашћан био је организатор, композитор, педагог и диригент. Међу његовим композицијама најважније су обраде народних песама за хорове. Новосадска жупа Певачког савеза „Изидор Бајић“ приредила је 15.6.1935. прославу 25–годишњице уметничког рада Светолика Пашћана. У поздравном говору композитор Коста Манојловић изнео је заслуге Пашћана који је пре 25 година био први диригент Савеза славенских пјевачких друштава. Новосадски грађани предали су Пашћану венац, а певачко друштво из Скопља почасну диплому. Прослава је завршена великим концертом на ком су учествовали: Женско музичко друштво, Музичко друштво гимназије, Певачко друштво „Невен“, Женски пјевачки збор из Аде. (1)

Засебан воз из Београда возио је изасланике важнијих вароши из Југославије на Видовданску свечаност у Штимљу. Воз је примио у Скопљу изасланике и госте и на Косово стигао 27. јуна 1923, где је свечано дочекан. Јутрење је служио владика призренски Михајло, а око 9 сати придружили су се владика нишки Доситеј и владика Чехословачки Горазд. У 10 сати и 30 минута обилазило се око храма, а затим је одржан  помен косовским јунацима уз суделовање Певачког друштва „Мокрањац” из Скопља. (2)

У Скопљу у официрском дому гостовало је певачко друштво “Кајмакчалан” из Битоља 11. октобра 1930. Друштво је основано 1926. Оснивачи су били Мих. Пешић, председник духовног суда у Битољу, среског начелника Свет. Драгачевца, Ж. Миливојевића, пензионера и М.Р. Павловића, свештеника и хоровође. (3)

Коло Српских Сестара Петровград (данас Зрењанин) приказало је банатске народне игре на  Свесловенској забави Главног Одбора Кола у Београду. Коло Српских Сестара Петровград основало је женски певачки хор да би окупило женску омладину, која дотле није много учествовала у јавном животу. У хору су певане народне и уметничке песме.  Један од важнијих задатака хора био је да обиђе историјски знаменита места у Југославији. Чланице Кола сматрале  су да је то од великог значаја за национално васпитање омладине. Певањем у различитим покрајинама долазило се у лични додир са многима, што је било један од врло важних чинилаца за стварање духовне кохезије. Хор је обишао 1936. Смедерево, Неготин, Зајечар, Ниш, Скопље, Косовску Митровицу, Приштину, Краљево, Врњачку и Аранђеловачку бању. На Косову су обишле сва места српске славне прошлости.  У местима која су посетили приређивали су им дочеке Одбори Кола Српских Сестара заједно  са осталим местним женским друштвима.  Хор је посетио Темишвар 3. маја 1938. и учествовао у прослави 70-годишњице Српског певачког друштва. У Темишвару је било око 1.000 Срба, већином занатлија у нешто трговаца и интелектуалаца. У извештају се истиче : „ … сви су се искупили да нас дочекају; многи су старији плакали видевши нас из домовине у нашим народним оделима и чувши нашу песму. После овог виђења са њима осетили смо се духовно јачи и ми и они.”  Хор је планирао да 23. маја 1937. крене на своју другу турнеју у Нови Сад, Сремске Карловце, Сремску Митровицу, Сарајево, Мостар, Дубровник, Ужице, Чачак и Крушевац.   (4) Мјешовити хор Дубровачког српског пјевачког друштва „Слога” отпутовао је 1938. у Мостар на прославу педесетогодишњице друштва „Гусле“ из Мостара. Путем су им се придружили пјевачка друштва из Котора, Херцегновога и Требиња. На прославу је дошло 11 српских пјевачких друштава. Поворка пјевачких друштава, на челу са соколском музиком и пјевачким друштвом „Јединство” из Котора била је одушевљено поздрављена од грађана Мостара. Положени су венци на гроб Шантића и Ћоровића. Одржана је свечана академија. У вече је био одржан концерт. Прву тачку концерта државну химну и последњу „Ој Словени” певали су заједнички сви пјевачи, њих око 600. (5) И поједина соколска друштва имала су своје хорове. У Савезу Сокола било је 77 музика, 73 хорова, 11 оркестара и 55 тамбурашких зборова. (6) У Суботици је одржан Четврти покрајински слет Савеза Сокола Краљевине Југославије јуна 1936. На Видовдан 28. јуна 1936. одржана су такмичења соколских музика, тамбурашких и певачких хорова и гуслара.(7) У Соколској жупи Београд била су три хора у друштвима, а седам у сеоским четама и један мешовити дечји хор. На прославама које је приређивала жупа Београд увек је учествовао АПД „Обилић” зашто му је жупа изражавала соколску благодарност. (8)

Српски лист „Дубровник“ писао је о прослави стогодишњице рада Српског пјевачког друштва „Јединство“ 26 и 27 августа 1939. у Котору. На прославу је позвано 17 пјевачких друштава од Суботице до Битоља и Цетиња. Из прогласа који је издала Управа „Јединства“ са својим предсједником протом–ставрофором Јовом Бућином лист „Дубровник“ истакао је завршетак: „Тешка је била борба, у којој ни попаљени домови, ни вјешала уздуж сињег мора не могоше саломити нашу жељу за слободом, ни поколебати нашу вјеру у уједињење са осталом нашом браћом исте крви и језика. Ту завјетну мисао „Јединство“ је освештало у имену своме, исписало на барјаку своме, као символ и циљ свих прегнућа, жеље и рада свога, са истакнутом лозинком: Брат је мио, које вјере био. У тој борби снажила нас је пјесма наша да не сустанемо – пјесма нас је одржала да не поклекнемо“. (9) На прослави су учествовала са својим заставама пјевачка друштва из Сремске Митровице, Мостара, Никшића, Цетиња и Рисна. Југословенски пјевачки савез одликовао је „Јединство“ и његовог предсједника. Пјевачка друштва одржала су на Бенову концерт. Заједнички хор свих друштава извео је државну химну. Потом су поједина друштва изводила своје тачке. Пјевачки концерт завршен је заједничким пјевањем свих друштава пјесме „Ој, Словени“, што је маса френетички поздравила. Свечаност на Бенову закључиле су војна и грађанска музика својим концертима. У чланку у листу „Дубровник“ истицало се за „Јединство“: „часно је вршило свој тешки али патриотски задатак, и у томе своме часном и патриотском раду дочекало је и своју стогодишњицу. Захвално покољење честитајући му ову славу, жели да и даље, високо држећи барјак, настави са радом, који би лако могао бити потребнији него чак и у неким тешким прошлим часовима. Котор и Срби Бокељи могу се „Јединством“ поносити и дичити, јер само њихово прегарање и схваћање потребе његова задатка, да са пјесмом чува свете српске аманете, одржало га је у животу и на оној патриотској висини, која служи само за примјер.“ Југословенски пјевачки савез припремио је слет 1939. у Београду у част прославе двају стогодишњих савезних друштава: Панчевачког српског црквеног пјевачког друштва и Српског пјевачког друштва ,,Јединство“ из Котора. (10) Српски прегаоци радили су на стварању националне културе и припрему народа за будућу борбу за ослобођење и уједињење. Своје идеје ширили су преко соколских и певачких друштава. Пишући о прослави стогодишњице рада Српског пјевачког друштва „Јединство“ из Котора 1939. лист „Дубровник“ је констатовао  да би рад друштва могао бити потребнији у садашњости него у прошлости.

Напомене :

1.  Прослава 25–годишњице умјетничког рада Светолика Пашћана“, „Ћирилометодски вјесник“, Загреб, 7 и 8 јуни, јули, август 1935, бр. 6,стр. 80;
2. „Сјајна Видовданска свечаност у Штимљу на Косову 1923. год.”,  “Српско Косово”, Скопље, 1 септембра 1923, бр. 17, стр. 5-11;
3. „Са концерта битољског певачког друштва Кајмакчалан у Скопљу”  „Српско Косово”, Скопље,  новембра 1930 год, бр. 21,  стр. 15;
4. „Годишњи извештај о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду за 1936-37 пословну годину”, „Вардар  XXVI Календар Колa Српских Сестара за просту 1938 годину”, Београд, стр. 63, 64;
5. „Свечаност у Мостару”, „Слога у Мостару”, „Дубровник”, Дубровник, 2 јула 1938,  бр. 26, стр.2, 3;

1.  „Извештај о раду управе Савеза Сокола Краљевине Југославије за годину 1938. поднет  IX редовној главној скупштини ССКЈ 23. априла 1939 године”, стр. 86;
2. „Величанствени збор Соколства пред Соколским домом”, „Соколски гласник“, Љубљана, 10 јула 1936, бр. 27 и 28, стр. 5, 7, 8;
3. „Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XVII редовну годишњу скупштину 18  априла 1937 год.”, стр. 20,  „Око соколово”, Београд, 10 априла 1937, бр. 5;
4.   „Стогодишњица српског пјевачког друштва „Јединство“ у Котору“, „Дубровник“, Дубровник, 29 јула 1939, бр. 30, стр. 4; „100–годишњица „Јединства“, „Дубровник“, Дубровник, 26 августа 1939, бр. 34, стр. 3;