Резолуција Еуропског парламента од 19. рујна 2019. о важности еуропског сјећања за будућност Еуропе (2019/2819(РСП))

Еуропски парламент,

– узимајући у обзир универзална начела људских права и темељна начела Еуропске уније као заједнице утемељене на заједничким вриједностима,

– узимајући у обзир изјаву коју су 22. коловоза 2019. уочи Еуропског дана сјећања на жртве свих тоталитарних и ауторитарних режима дали први подпредсједник Тиммерманс и повјереница Јоуровá,

– узимајући у обзир Опћу декларацију Уједињених народа о људским правима усвојену 10. просинца 1948.,

– узимајући у обзир Резолуцију од 12. свибња 2005. о 60. обљетници краја Другог свјетског рата у Еуропи на дан 8. свибња 1945.(1),

– узимајући у обзир Резолуцију 1481 о потреби међународне осуде злочина тоталитаристичких комунистичких режима коју је Парламентарна скупштина Вијећа Еуропе усвојила 26. сијечња 2006.,

– узимајући у обзир Оквирну одлуку Вијећа 2008/913/ПУП од 28. студенога 2008. о сузбијању одређених облика и начина изражавања расизма и ксенофобије казнено-правним средствима(2),

– узимајући у обзир прашку Декларацију о еуропској савјести и комунизму, усвојену 3. липња 2008.,

– узимајући у обзир своју декларацију о проглашењу 23. коловоза Еуропским даном сјећања на жртве стаљинизма и нацизма усвојену 23. рујна 2008.(3),

– узимајући у обзир своју Резолуцију од 2. травња 2009. о еуропској савјести и тоталитаризму(4),

– узимајући у обзир извјешће Комисије од 22. просинца 2010. о сјећању на злочине тоталитарних режима у Еуропи (ЦОМ(2010)0783),

– узимајући у обзир закључке Вијећа од 9. и 10. липња 2011. о сјећању на злочине тоталитарних режима у Еуропи,

– узимајући у обзир Варшавску декларацију од 23. коловоза 2011. о Еуропском дану сјећања на жртве тоталитарних режима,

– узимајући у обзир заједничку изјаву коју су 23. коловоза 2018. дали представници влада држава чланица ЕУ-а у спомен жртвама комунизма,

– узимајући у обзир своју повијесну резолуцију о ситуацији у Естонији, Латвији и Литви усвојену 13. сијечња 1983. као одговор на „Балтички апел“ који је упутило 45 грађана тих земаља,

– узимајући у обзир резолуције и изјаве о злочинима тоталитарних комунистичких режима које је усвојио низ националних парламената,

– узимајући у обзир чланак 132. ставке 2. и 4. Пословника,

А. будући да се ове године обиљежава 80. годишњица почетка Другог свјетског рата, који је узроковао људску патњу дотад невиђених размјера и довео до окупације земаља у Еуропи која је потрајала десетљећима;

Б. будући да су прије 80 година, 23. коловоза 1939., комунистички Совјетски Савез и нацистичка Њемачка потписале Уговор о ненападању, познат као Пакт Молотов-Риббентроп, и његове тајне протоколе у којима су подијелили Еуропу и територије неовисних држава у сфере интереса између своја два тоталитарна режима, отворивши тако пут за избијање Другог свјетског рата;

Ц. будући да је, као изравна посљедица пакта Молотов-Риббентроп, уз нацистичко-совјетски Споразум о пријатељству и демаркацији који је услиједио 28. рујна 1939., Републику Пољску прво напао Хитлер, а два тједна касније и Стаљин, чиме је та земља лишена неовисности, а пољски народ суочен с незапамћеном трагедијом; те да је комунистички Совјетски Савез 30. студеног 1939. започео агресију на Финску, а у липњу 1940. окупирао и припојио дијелове Румуњске (територије који нису никад враћени) те припојио независне републике Литву, Латвију и Естонију;

Д. будући да су након пораза нацистичког режима и завршетка Другог свјетског рата неке еуропске земље могле провести обнову и започети процес помирења, док су друге еуропске земље остале под диктатуром, а неке и под изравном совјетском окупацијом или утјецајем, још пола стољећа те су им слобода, суверенитет, достојанство, људска права и друштвено-господарски развој и даље били ускраћени;

Е. будући да, успркос томе што су злочини нацистичког режима оцијењени и кажњени у оквиру Нüрнбершког процеса, још увијек постоји хитна потреба за већом освијештеношћу, моралним преиспитивањем и правним истрагама у погледу злочина стаљинизма и других диктатура;

Ф. будући да су у неким државама чланицама комунистичке и нацистичке идеологије законом забрањене;

Г. будући да је еуропска интеграција од почетка представљала реакцију на патње проузрочене двама свјетским ратовима и нацистичком тиранијом која је довела до холокауста, одговор на ширење тоталитарних и недемократских комунистичких режима у средишњој и источној Еуропи те начин да се сурадњом и интеграцијом превладају дубоке подјеле и непријатељства у Еуропи, престане с ратовима и осигура демокрација у Еуропи; будући да је за еуропске земље које су претрпјеле совјетску окупацију и комунистичку диктатуру, процес проширења ЕУ-а који је започео 2004. значио повратак у еуропску обитељ којој припадају;

Х. будући да се еуропска трагична повијест не смије заборавити како би се одала почаст жртвама, осудили починитељи и поставили темељи за помирење које почива на истини и сјећању;

И. будући да су сјећање на жртве тоталитарних режима и признање и подизање свијести о заједничком еуропском насљеђу злочина које су починиле комунистичке, нацистичке и друге диктатуре од кључне важности за јединство Еуропе и њезиног народа те за изградњу отпорности Еуропе на данашње вањске пријетње;

Ј. будући да је прије 30 година, 23. коловоза 1989., обиљежена 50. годишњица Пакта Молотов-Риббентроп те је у знак сјећања на жртве тоталитарних режима организиран „Балтички пут“, дотад незабиљежена демонстрација два милијуна Литаваца, Латвијаца и Естонаца који су се ухватили за руке и формирали људски ланац који се протезао од Вилниуса до Риге, па све до Таллинна;

К. будући да су, успркос томе што је Конгрес народних заступника СССР-а 24. просинца 1989. осудио потписивање Пакта Молотов-Риббентроп, као и других споразума с нацистичком Њемачком, руске власти у коловозу 2019. одбациле одговорност за тај споразум и његове посљедице те тренутачно промичу стајалиште да су Пољска, балтичке државе и Запад прави покретачи Другог свјетског рата;

Л. будући да су сјећање на жртве тоталитарних и ауторитарних режима и признање и подизање свијести о заједничком еуропском насљеђу злочина које су починиле стаљинистичке, нацистичке и друге диктатуре од кључне важности за јединство Еуропе и њезиног народа те за изградњу отпорности Еуропе на данашње вањске пријетње;

М. будући да отворено радикалне, расистичке и ксенофобне скупине и политичке странке потичу на мржњу и насиље у друштву, примјерице ширењем говора мржње на интернету, што често доводи до пораста насиља, ксенофобије и нетолеранције;

1. подсјећа на то да се према чланку 2. УЕУ-а Унија темељи на вриједностима поштовања људског достојанства, слободе, демокрације, једнакости, владавине права и поштовања људских права, укључујући и права припадника мањина; подсјећа на то да су те вриједности заједничке свим државама чланицама;

2. наглашава да је Други свјетски рат, најразорнији рат у повијести Еуропе, започео као непосредни резултат злогласног нацистичко-совјетског Споразума о ненападању од 23. коловоза 1939., познатог и као Пакт Молотов-Риббентроп, и његових тајних протокола, у којима су та два тоталитарна режима са заједничким циљем освајања свијета подијелила Еуропу у двије зоне утјецаја;

3. подсјећа да су нацистички и комунистички режими проводили масовна убојства, геноцид, депортације и довели до незапамћених губитака живота и слободе у 20. стољећу у дотад невиђеним размјерима у људској повијести; најоштрије осуђује дјела агресије, злочине против човјечности и масовна кршења људских права које су починили нацистички, комунистички и други тоталитарни режими;

4. изражава своје дубоко поштовање за сваку жртву тих тоталитарних режима и позива све еуропске институције и актере да учине све што је у њиховој моћи како би одржали сјећање на стравичне тоталитарне злочине против човјечности и суставна тешке кршења људских права, побринули се да их се изнесе пред судове и зајамчило да се такви злочини више никада не понове; наглашава важност очувања сјећања на прошлост јер без сјећања не може бити помирења те понавља свој уједињени став против сваког облика тоталитарне власти, без обзира на њезину идеолошку позадину;

5. позива све државе чланице ЕУ-а да проведу јасно и принципијелно преиспитивање злочина и дјела агресије које су починили тоталитарни комунистички режими и нацистички режим;

6. осуђује манифестације и ширење тоталитарних идеологија као што су нацизам и стаљинизам у ЕУ-у;

7. осуђује повијесни ревизионизам и глорифицирање нацистичких колаборациониста у неким државама чланицама ЕУ-а; дубоко га брине све веће прихваћање радикалних идеологија и повратак фашизму, расизму, ксенофобији и другим облицима нетолеранције у Еуропској унији те узнемирују вијести из неких држава чланица о шуровању политичких вођа, политичких странака и тијела казненоправног прогона с радикалним, расистичким и ксенофобним покретима различитих политичких деноминација; позива државе чланице да најоштрије осуде таква дјела јер она угрожавају вриједности ЕУ-а, мир, слободу и демокрацију;

8. позива све државе чланице ЕУ-а да 23. коловоза обиљежавају као Еуропски дан сјећања на жртве тоталитарних режима и на разини ЕУ-а и на државној разини те да развијају свијест млађих генерација о тим темама тако што ће повијест и анализу посљедица тоталитарних режима укључити у курикулуме и уџбенике свих школа у ЕУ-у; позива државе чланице да подрже документирање мучне прошлости Еуропе, на примјер превођењем расправа с Нüрнбершког процеса на све језике ЕУ-а;

9. позива државе чланице да осуде све облике негирања холокауста, укључујући тривијализирање и умањивање злочина које су починили нацисти и њихови колаборационисти, те да спријече појаву тривијализације у политичком и медијском дискурсу;

10. залаже се за заједничку културу сјећања која ће одбацивати злочине фашистичких, стаљинистичких и других тоталитарних и ауторитарних режима из прошлости и служити као средство за изградњу отпорности на данашње пријетње демокрацији, нарочито међу млађим нараштајима; потиче државе чланице да кроз опћу културу промичу образовање о разноликости нашег друштва и о нашој заједничкој повијести, укључујући образовање о звјерствима почињеним у Другом свјетском рату, попут холокауста и суставног дехуманизирања његових жртава тијеком низа година;

11. надаље, позива на то да се 25. свибња (годишњица смакнућа хероја из Аусцхwитза ритмајстора Wитолда Пилецког) прогласи међународним даном јунака борбе против тоталитаризма који ће бити израз поштовања и почасти према свима онима који су, супротставивши се тиранији, показали јунаштво и истинску љубав за човјечанство те ће будућим генерацијама служити као јасан примјер исправног става који треба заузети пред пријетњом од тоталитарног поробљавања;

12. позива Комисију да пружи ефективну потпору пројектима за повијесно памћење и сјећање у државама чланицама као и за активности Платформе еуропског сјећања и савјести те да у оквиру програма Еуропа за грађане одвоји одговарајућа финанцијска средства за комеморацију и сјећање на жртве тоталитаризма, као што је то изнесено у стајалишту Парламента о програму Права и вриједности за раздобље 2021. – 2027.;

13. изјављује да еуропска интеграција као модел мира и помирења представља слободан избор народа Еуропе који су се тако опредијелили за заједничку будућност те да Еуропска унија има посебну одговорност за промицање и заштиту демокрације, поштовања људских права и владавине права, не само унутар већ и изван Еуропске уније;

14. истиче да су се, у свјетлу приступања ЕУ-у и НАТО-у, земље источне и средишње Еуропе не само вратиле у еуропску обитељ слободних демократских земаља, већ да су се, уз помоћ ЕУ-а, показале успјешнима у проведби реформи и постизању друштвено-господарског развоја; наглашава, међутим, да та могућност треба остати отворена и другим еуропским земљама како је утврђено у чланку 49. УЕУ-а;

15. тврди да је Русија и даље највећа жртва комунистичког тоталитаризма и да ће њезин развој у демократску државу бити отежан све док влада, политичка елита и политичка пропаганда настављају с умањивањем комунистичких злочина и величањем совјетског тоталитарног режима; стога позива све дијелове руског друштва да се суоче са својом трагичном прошлошћу;

16. дубоко је забринут због настојања садашњег руског водства да искриви повијесне чињенице и умањи злочине совјетског тоталитарног режима те их сматра опасном саставницом информацијског рата који се води против демократске Еуропе с циљем да се она подијели те стога позива Комисију да се одлучно супротстави тим настојањима;

17. изражава забринутост због континуиране употребе симбола тоталитарних режима у јавном простору и у комерцијалне сврхе те подсјећа на то да је неколико еуропских земаља забранило употребу и нацистичких и комунистичких симбола;

18. напомиње да у јавним просторима неких држава чланица (парковима, трговима, улицама итд.) и даље постоје споменици којима се величају тоталитарни режими, што отвара пут искривљивању повијесних чињеница о посљедицама Другог свјетског рата и пропагирању тоталитарног политичког сустава;

19. осуђује чињеницу да екстремистичке и ксенофобне политичке снаге у Еуропи све више посежу за искривљивањем повијесних чињеница те користе симболику и реторику у којој се чују одјеци неких аспеката тоталитарне пропаганде, укључујући расизам, антисемитизам и мржњу према сексуалним и другим мањинама;

20. апелира на државе чланице да се придржавају одредби Оквирне одлуке Вијећа, тако да се супротставе организацијама које шире говор мржње и насиље у јавним просторима и на интернету; те да ефективно забране неофашистичке и неонацистичке скупине и сваку другу закладу или удругу која велича и глорифицира нацизам и фашизам или било који други облик тоталитаризма, поштујући притом домаћи правни поредак и надлежност;