Директор Документационо информационог центра “Веритас” Саво Штрбац изјавио је да се Хрватска, против које је Европска комисија поново упутила предмет Европском суду правде због незаконитог одлагалишта отпада у српском селу Биљани Доњи, оглушила и на њихове апеле, као и разних комисија које су вјештачиле да је тамо депонован канцерогени материјал.

Штрбац, који је поријеклом из тог краја, рекао је да тај опасан отпад никада није био адекватно заштићен, те да цио случај не би ни доспио пред комисије и судове да нису угрожени и Хрвати из оближњег села Шкабрња.

– То је ситно као неки ситан пијесак који вјетар разноси. Ако је бура, онда иде према југу, а ако је југо онда иде на сјевер и можда би остало и непримијећено да трује земљу и оно мало преосталих Срба, да се јужно од Биљана Доњих не налази хрватско село Шкабрња – рекао је Штрбац за Срну.

Реагујући на вијест да је Европска комисија 15. фебруара поново упутила предмет против Хрватске Европском суду правде јер није у потпуности поступила у складу са пресудом тог суда од 2. маја 2019. године, Штбац је оцијенио
да је тај случај и доспио пред комисије јер су угрожени и Хрвати.

– Будући да је ријеч о другом упућивању предмета Суду, то може довести до финансијских санкција за вријеме које је протекло од прве пресуде до постизања усклађености – рекао је Штрбац.

Он је напоменуо да су Равни Котари, област у којој се ова села налазе, били “мала Калифорнија” и главни снабдијевач јадранске обале.

– Свему томе пријети опасност. Та прашина улази у воће, поврће и стварно је проблем велики – истакао је он.

Штрбац је рекао да је парцелу у Биљанима Доњим на којој се налази отпад “продао или дао у закуп” Србин којег су вјероватно обманули, рекавши му да ће ту бити одлаган грађевински материјал, али су они ту довозили опасан отпад, и то у великим количинама.

– Мислим да тај несрећник који им је то дао нема појма о томе. Они су њему рекли да ће одлагати грађевински материјал, јер је тај отпад био представљен као грађевински материјал за прављење подлоге за цесту – рекао је Штрбац.

Он је навео да су се Хрвати из Шкабрње, којима је вода у цистернама црна због загађења, први побунили и тражили да их заштите, због чега је рјешавање овог питања и покренуто и доспијело пред комисије и судове.

Штрбац је рекао да се Срби који се покушавају вратити на то подручје суочавају са сталним проблемима, те да су изложени су шиканирању и нападима баш од комшија Хрвата.

– У Биљанима Доњим је 1991. године било је пописан 1.051 становник, од којих 1.020 Срба или 97,5 одсто. То је било једно од најсрпскијих мјеста. Према попису из 2021. године тамо живи 209 становника – 87 мушкараца и 122 жене. Нема националног састава, а нису сви сигурно Срби – истакао је он.

Штрбац је указао да када хрватска држава Србима нешто и обнови долазе “проусташке хорде из Шкабрње, а онда и из Надина који им уништавају и то што им држава или они сами оправе”.

– Тамо се дешавало да се Србима посијеку читави млади маслињаци. Зађу пилом и сјекиром и све им посијеку – прича Штрбац, те напомиње да се никада не открију починиоци, јер се очигледно све ово ради са циљем да се Срби не врате.

Повратник у Бенковачког Села, десетак километара удаљеног од Биљана Доњих гдје се годинама депонује штетни отпад из Шибеника, изјавио је за Срну да се “Црно брдо”, како су Срби отпад називали, више не види са пута, али да прах са депоније пада по земљи, трује је и штети расаду и културама на парцелама.

– Прошао сам јуче ујутру поред те локације аутом. Брдо се раније видјело. Хрвати су га сада поравнали, али прах са депоније се разноси по пољима. Пепео пада по расаду, поврћу, трује земљу од које живимо. Вода у цистернама нам је мутна – рекао је он.

Према његовим ријечима, чудно је што се Хрватска озбиљније није позабавила санирањем депоније индустријског смећа из некадашње фабрике електрода и феролегура из Шибеника јер бура не бира правац и штету трпе и мјештани хрватског села Шкабрња, као и свих других села према мору.

Хрватски медији наводе да из Еколошког удружења Равни Котари више од десет година упозоравају да је око 140.000 тона производног остатка довезеног из шибенске фабрике електрода и феролегура опасан отпад.

– За ту тврдњу ми имамо аргументе да се у тој тросци налази пуно полицикличких ароматских угљиководика /ПАХ/, који су јако канцерогени – рекао је Здравко Белушић, бивши предсједник тог удружења, истичући да су то потврдила и двије независне лабораторија и институт “Андрија Штампар”.

Европска комисија одлучила је 15. фебруара да поново упути Европском суду правде предмет против Хрватске јер није у потпуности поступила у складу са пресудом тог суда из 2. маја 2019. године.

У пресуди је утврђено да Хрватска није испунила обавезе из Оквирне директиве о отпаду у вези са незаконитим одлагалиштем у Биљанама Доњим.

На том незаконитом одлагалишту отпада, које се налази на мање од 50 метара од кућа, директно је одложено око 140.000 тона остатка од обраде феромангана и силикомангана од 2010.

Суд је потврдио да камени агрегат одложен у Биљанама Доњим треба сматрати отпадом, а не нуспроизводом.