ЈЕДНОГОДИШЊЕ председавање Међународном савезу за сећање на Холокауст од јуче је преузела Хрватска, земља која ни после више од 80 година од трагичних догађаја који су довели до смрти милиона људи није забранила усташке симболе. Приоритет хрватског председавања биће спречавање негирања и искривљавања Холокауста, док усташки носталгичари и даље без последица дижу руку на нацистички поздрав, а у близини Јасеновца стоји табла са поздравом “За дом спремни” под којим су у монструозном логору масовно убијани Срби, Јевреји и Роми.

Многи ће рећи да је “театар апсурда” то што је 35 држава и 10 земаља посматрача изабрало Хрватску да јача унапређење свести о страхотама Холокауста и да подстиче истраживања која младим генерацијама треба да објасне то зло. Последњих година на делу је у Хрватској нешто сасвим обратно – велико фалсификовање историје, па се чак од државе финансирају и они који тврде да злочина у Јасеновцу није ни било, већ да је то био радни логор у ком су се изводиле оперете?!

– Овим иницијативама Хрватска се нада да очува наслеђе преживелих и побринуће се да се Холокауст памти и призна не само као део прошлости, већ и с обзиром на садашњост, и будућност – саопштила је хрватска влада, док су у Стокхолму председништво преузеле Терезија Грас, државни секретар у Министарству унутарњих послова и Сара Лустиг, ћерка оскаровца Бранка Лустига који је био продуцент у славном Спилберговом филму “Шиндлерова листа”.

Али, није све ишло тако глатко како показују званичне реакције на хрватско председавање.

Министарство спољних послова прво је, уочи председавања, спровело чистку међу хрватским члановима радних тела Међународне алијансе за сећање на Холокауст, па је проглашен неподобним и угледни хрватски историчар, др Иво Голдштајн, један од највећих и светски признатих стручњака за то подручје. Како каже, одлука је била политичка и на његово место и на место Наташе Матаушић, Рајка Бућана и Горана Хутинеца су дошли они који о Холокаусту много мање знају.

Хрватска је изабрала послушне кадрове, али и некомпетентније, све са циљем да се спорне теме, као што је забрана усташког поздрава, не постављају уочи хрватског председавања. Аналитичар Жарко Пуховски оценио је то као типично хрватско “петљање са кадровима”, јер Хрватска има нечисту савест у односу на злочине почињене у НДХ, а жели да се понаша као држава која се по питању Холокауста ставила на праву страну историје.

Историјски ревизионизам снажно је присутан у Хрватској, објављују се књиге у којима се оправдавају усташки злочини, толерише окупљање црнокошуљаша, а нејасни закони спречавају кажњавање оних који призивају време које је довело до Холокауста. Већ годинама постоје две колоне на комеморацији у Јасеновцу: једна државна и друга коју чине српске и јеврејске организације, Роми и антифашисти. Они у знак протеста што држава ништа не чини на санкционисању усташких носталгичара не желе да иду са “званичном” делегацијом. Огњен Краус, представник јеврејских организација, упитао се “у каквој то држави живимо” када саборски одбор расправља о уређењу гробова за усташе, уз подршку Минстарства хрватских бранитеља.

– Хрватско друштво обележено је годинама ревизионизма, негирања злочина и постојања логора смрти – каже Краус, коме Влада никако не одговара када ће на дневни ред доћи забрана усташких симбола.

Недавно је и Ернест Херцог из Светског јеврејског конгреса критиковао појаве у Хрватској где неки тврде да је Холокауст био мит, а идеолошки унуци фашиста и нациста охрабрени су да данас јавно урлају и сипају мржњу на стадионима, концертима и политичким скуповима.

Хрватска је још пуна улица и тргова који носе називе по усташким злочинцима, онима који су били егзекутори током Холокауста, а о злочинима над Јеврејима и Србима по школама се мало говори. Јасеновац годишње посети мало школских група, а пропада и један део логора. Др Зоран Пусић, лидер антифашиста, истиче да се катастрофалне грешке из историје понављају.

КАДА се у Дубровнику овог лета окупе светски експерти за Холокауст, много ће моћи да говоре и о хрватском примеру који указује да се речима поручује једно, а у пракси често спроводи друго. Сигурно је да ће бити постављено и питање одабира земље која председава међународном телу за Холокауст, док Државно тужилаштво цртање кукастог крста на споменик Холокаусту у Вараждину не сматра казненим делом, већ – комуналним прекршајем.

Извор: новости