‘-Поводом Дана матерњег језика желимо да укажемо на одређене чињенице. Прије свега у Црној Гори се у последњих неколико година врши прекрајање воље народа и већине а најдрастичнији примјер јесте агресија на српски језик и не само у Црној Гори већ и у земљама окружења и то јесте крађа српског језика! Да би се убиједили грађани Црне Горе и свијет, како постоји некакв „црногорски језик“. Заправо се један дио ијекавског дијалекта српског језика покушава прогласити новим језиком и прогласио се. Колико је та прича озбиљна од два ”факултета” на којима се изучава тај језик нијесу усаглашени програми,јер се у Никшићу предаје црногорски на српском а на Цетињу тридесет на српском и два ”нова” слова. Ради се заиста о примитивној, идеолошкој, антинаучној конструкцији чији је једини циљ измишљање нових црногорских установа и уништење традиционалне Црне Горе у којој се увијек говорио српски језик. Допустимо ли да се дијалект или провинцијализам прогласи језиком, онда бисмо добили много нових језика у свијету: амерички, канадски, мексички, бразилски, аустријски, новозеландски, јужноафрички, итд. Наравно да је ово потпуно бесмислено и ниједна озбиљна држава не би себи допустила овако нешто, али ова наша је нешто друго и зато над српским језиком и народом спроводи злочин (геноцидних размјера и капацитета), каже се у саопштењу Српске народне одбране које су потписали предсједник СНО професор Горан Киковић,секретар СНО књижевник Бранислав Оташевић и потпредсједници књижевници Давид Лалић и Вулко Шћекић. .
Узгред, међународне научне и друге установе нажалост ћуте пред оваквим поступцима.
–Напоменимо да на старословенском ријеч „језик“ значи „народ“. Можда ћете нам многи стручњаци замјерити што инсистирамо на питање и проблеме око језика, међутим суштина је да један језик не може имати више назива и да се идентитет језика не може мијењати за дневнополитичке потребе. Говор у Црној Гори се не разликује ни по чему од говора Срба у Републици Српској и дјеловима БиХ, као ни од говора Срба југозападне Србије, односно Лике, Кордуна, Баније, итд. Говор у Црној Гори се од говора у Београду разликује само по (иј)екавици. Сви који говоре на поменутим просторима се савршено “разумију“ или “разумеју“! Стога сви Срби у Црној Гори и Србији и другдје (као и научне, просвјетне, државне и друге установе) су дужни да се боре против постојања и признања такозваног „црногорског језика“. Црногорски говор није чак ни цио дијалект , већ само локална интерпретација ијекавског нарјечја, штокавског дијалекта српског језика. Они који тврде другачије су или велике незналице или злонамјерни демагози. По поменутом питању нема никаквог компромиса. Некоме се може српски језик свиђати или не – може га користити или не – али нико нема право да врши ампутацију српског језика и да му насилно мијења идентитет, јер би то значило да се насилно заводи идеологија геноцида, као припрема за његово спровођење. Нажалост, не би било први пут српском народу да тако нешто доживи. Oни који су у Црној Гори до сада били Срби, па од сада не желе да буду Срби већ Црногорци, имају право на такво опредјељење, без обзира колико то бесмислено било. Али, и обрнуто, то никако не даје за право онима који желе да се одрекну свог поријекла и идентитета да краду и отимају оно што је аутентично и неприкосновено, међународно признато као српско. А то је, на примјер, језик. Они који се изјашњавају као „Црногорци“ и који желе да имају свој регистрован „црногорски језик“, нека се већ потруде да смисле нови језик који ће се од сваког дијалекта српског језика разликовати за најмање 50%. Језик је огромно културно, умјетничко, етничко и цивилизацијско благо и као такво се мора пажљиво чувати и његовати.’Зато престаните да нам одузимате право на матерњи језик а то је српски.Говори српски да те цијели свијет разумије, закључују они.
