Књижевник и новинар Новица Ђурић, предсједник Удружења књижевника Црне Горе, изјавио је за СРНУ, поводом Дана матерњег језика, да смо ми као Српски народ, гдје год да је под Божјим сводом, изникли из коријена језика, Српског, Вуковог, Његошевог, Миљановог, Андрићевог, Булатовићевог, Бећковићевог, великана који су се јавили и свом народу подарили велика дјела.
–Тим језиком ми смо проговорили и сњим се по свијету препознајемо. Црна Гора није имала другог, осим најматерњијег – Српског језика. Нема га ни данас осим силе и присиле да у образовном систему на натјера српску дјецу да говоре језиком који није њихово језичк-културолошко наслеђе, истакао је Ђурић.
Он сматра да су присилним, правним нормама настојало да се нова „азбука“ одомаћи Српски језик им не да одлазак из колијевке гдје се родио и одрастао.
Ђурић сматра да ако кажемо да је ипак свијет творевина једне модерне цивилизације онда се треба запитати како то да се против цивилизације у Црној Гори настоје архаизми прогласити језиком једног цивилизованог, образованог и поносног народа Црне Горе?
–Па ко она више чува Црну Гору и узвикује „нека је вјечна“, лингвист и пици који баштине коријене њеног индентитета или новообогаћени нарикачи којима је сав културни партиотизам срастао за касу Владе Црне Горе. Не бити у таквом торбаку је завјет прецима а на понос потомцима, језикословцима Српског језика у Црној Гори, истакао је Ђурић за СРНУ.
Предсједник Српског националног савјета у Црној Гори др Момчило Вуксановић у изјави за СРНУ поводом Дана матерњег језика истиче да најзначајнија питања српског идентитета у Црној Гори су српски језик, матерњи језик и ћирилично писмо, које још увјек нису у званичној употреби у Црној Гори, што је један велики проблем.
–У проблему смо што се тиче српског језика и ћирилице као српског писма, без обзира што се огромна већина грађана Црне Горе изјаснила да им је матерњи језик српски и без обзира што је Уставом Црне Горе предвиђена равноправност ћириличног и латиничног писма, истиче Вуксановић.
Он додаје да је још увјек присутна огромни притисак на српски народ у Црној Гори који се огледа у томе да им се онемогућава законом предвиђен редовни попис становништва гдје би се на слободан и демократски начин грађани Црне Горе изјаснили о националном, вјерском и језичком идентитету.
–У овом тренутку присутна је јака кампања да се те пописне категорије елеминишу, како се не би показала права и реална структура становништва у Црној Гори и како би се наставио државни пројекат асимилације Срба и њихових националних особина у Црној Гори, нагласио је Вуксановић.
На Међународни дан матерњег језика 21. фебруар, Министарство за људска и мањинска права у Влади Србије жели да укаже на важност неговања матерњег језика, како већинског народа, тако и језика националних мањина.
Република Србија је 2006. године приступила Европској повељи о регионалним или мањинским језицима Савета Европе. Ратификацијом Повеље Србија се обавезала да штити све мањинске језике који се традиционално користе на нашој територији.
У Републици Србији је у службеној употреби, поред српског језика, још 12 језика националних мањина (албански, босански, бугарски, буњевачки, мађарски, македонски, румунски, русински, словачки, хрватски, црногорски и чешки) на целој територији 42 јединице локалне самоуправе, осим тога влашки и ромски језик су у службеној употреби у појединим насељеним местима.
Генерална скупштина УНЕСКО 1999. године прогласила је 21. фебруар за Међународни дан матерњег језика, као сећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки у Источном Пакистану, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични.
УНЕСКО указује да је језичка разноликост све угроженија и да преко 40 процената светског становништва нема приступ образовању на језику који говори или разуме.
Извор:/СРНА – Т. Б./
