Свештеник Српске православне цркве (СПЦ), Слободан Радојевић, саопштио је за Телевизију Црне Горе да мотивима са фрески у рожајској цркви Ружице нијесу хтјели да осуде ни појединце нити један народ, већ “гријех који је неко починио”.
–Са друге стране зида, десно од улаза, приказали смо изградњу ове цркве Ружице и једног муслимана који представља све оне муслимане који су учествовали у обнови ове цркве и који су својом љубављу показали да у овом граду можемо да живимо у складу, љубави и миру. Молим се за читав народ Рожаја, за мир, здравље, и спасење свих, поручио је Радојевић, који врши службу у том храму.
Шта фреске представљају појашњава и Бојан Булатовић.
–Недавно је рожајска црква Ружица фрескописана, активношћу пароха Слободана Радојевића, финансијским учешћем вјерног народа, али и појединих комшија и пријатеља муслимана. Шта је то повриједило ову групу грађана, па пријете чак и протјеривањем оца Слободана? Па, да појасним! Спорна, по њима, фреска на којој се виде Турци, окупатори ових простора, а не муслимани Бошњаци, како то они злонамјерно представљају, како нападају на цркву и војника ЈНА како пали цркву, представља ИСТОРИЈСКУ ЧИЊЕНИЦУ. Турци су неколико пута цркву, која се налазила на мјесту одмах до школе Мустафа Пећанин, палили и рушили, а црква је у потпуности срушена након рата, доласком комуниста на власт. То фреска представља! У продужетку, са лијеве стране фреске, виде се војници, припадници Муслиманске милиције или вулнетарских јединица како убијају дијете у колијевци, малог Константина Булатовића, из мог села Бијела Црква. Осим малог Констанина, тог злокобног дана ’43. године, живот су изгубили још 17 мојих братственика. Позната су имена злочинаца, никад нису стали пред лице правде, јер, забога, братство и јединство је било приоритетно и препрека правди. Дакле, у храмовима и црквама су се, кроз фрескопис, описивали догађаји из наше историје и тако чували од заборава, а фрескопис у рожајској цркви Ружици управо то и представља и никако не представља мржњу према муслиманима и Бошњацима, каже он.