У Музеју Херцеговине одржана је промоција књиге “Два метка за Павелића” аутора Тихомира Бурзановића. Бурзановић је рекао да књига говори о Благоју Јововићу, припаднику ЈВО генерала Дражољуба Михаиловића, који је након одласка из Црне Горе прешао у обавјештајну службу којом је управљао његов близак рођак Јаков Јововић (који је радио и за обавјештајне службе Израела и Енглеске), и који је директни извршилац атентата на зликовца Анта Павелића.

Након доласка у Аргентину, Јаков је Благоју дао задатак да сазна гдје је Павелић и да га ликвидира, како би осветио све српске мученике који су страдали у логору Јасеновац и другим стратиштима широм злогласне НДХ.

-Пронашао га је и са својом групом људи извршио атентат. Он је то урадио са доста слабим наоружањем, али један метак је остао у кичми Анта Павелића и тај метак је био кобан, јер је он имао дијабетес. Двије године након бјекства у Уругвај, а затим у Шпанију, умро је у једном манастиру од посљедица рањавања, рекао је Бурзановић.

Благоје Јововић је након 55 година (1999. године) дошао у Црну Гору и изразио жељу да се сретне са митрополитом Амфилохијом, што му је омогућио његов рођак Страхиња Јововић.

–Ми смо били заједно под Острогом кад су се срели у трпезарији и ту је Благоје причао своје житије, како је рекао митрополит Амфилохије, о томе гдје је био, шта је радио, како је извршио атентат на Павелића. Као публициста и новинар све то сам снимио и кад је одлазио из Црне Горе имао је једну жељу – да оно што је мени рекао пренесем на папир и одштампам књигу. Митрополит је то саслушао и то је једна врста исповијести пред непосредну смрт Благоја Јововића, који је преминуо два мјесеца по повратку у Аргентину, прича Бурзановић.

Бурзановићу је било потребно неколико мјесеци да стави све на папир, да одштампа и сам буде издавач. Књига је тако стајала скоро 24 године.

–То је била невиђена блокада у том периоду, јер је просто бил9 невјероватно да неко може написати књигу о агенту ЈВО Драже Михаиловића који је извршио чин који се може ставити раме уз раме са Милошем Обилићем и Гаврилом Принципом. Он је убио човјека који је направио највеће злочине над српским народом у историји. Благоје је убио човјека од којег је Србе спасавао и Хитлер и са та два метка покушао је да освети невину српску дјецу, жене и старце, јасан је Бурзановић.

Тихомир Бурзановић је у Херцеговини био у рату од 1992. до 1996. године. Читао је много о страдању Срба у Херцеговини и херцеговачким јамама тако да је био запрепашћен колико се истих ствари понављало у спирали зла.

-Писао сам о логорима у Коњицу, Лори, Дубровнику и био сам са Дамјаном Трипковићем који је био у 11 логора. Било ми је импресивно како је Благоје Јововић сам извршио атентат, како је дошао до пиштоља помоћу Милене Гаћеше која је била удата за официра Краљевине Југославије и као жена официра задужила дамски пиштољ. Са тим пиштољем стигла је у Аргентину и дала га Благоју, казао је Бурзановић.

Из књиге “Два метка за Павелића”: “…Благоје Јововић још једном је дошао под Острог, у родне Косиће, на гробље својих предака, на парастос мученичком оцу, стрицу, браћи. И учинило му се да његових педесет пет година лутања и страдања нису ништа више него само један тренутак – било је пуно радости, али и пуно туге на његовом састанку са отаџбином за коју нисмо знали, а он је ту можда слутио да ће бити и растанак. Као на исповијести рекао је митроплолиту Амфилохију: ‘Ја сам убио Павелића!’. Али почнимо житије Благојево од почетка, онако како га је он испричао, а наше је било само да га запишемо…“.

Извор; требињеливе