Пише: Владимир Пребирачевић, директор Српско-руског центра “Мајак”
Пољски председник Анджеј Дуда изјављује како постоји претња да ће Путин победити у рату у Украјини уколико им се под хитно не проследи још западног оружја. И не само да исказује страх да ће Путин победити него изражава и бојазан да не зна где ће Путин стати.
Свима је познато да су у протеклих годину дана управо Пољаци, али и земље Балтика биле најратоборније и најагресивније у изјавама против Русије. Константно су позивали остатак света да се прикључи санкцијама Русији, да се испоручи сво могуће наоружање Украјини, омогућили су сву потребну логистику и за оружје, али и за транспорт плаћеника, као и за збрињавање избеглица и рањеника са ратом захваћеног подручја.
Радили су све што су замислили, па чак и прогласили Русију за терористичку државу али успех у већем делу света нису постигли својим активностима, а нису чак ни Аамериканци у томе успели својим уценама, претњама, али и свим другим облицима хибридног рата који воде на свим меридијанима против Русије.
Сада после скоро годину дана увидевши да ни санкције нису нанеле драматичну штету Русији каква се очекивала и прижељкивала, а и да на фронту ситуација све више говори да Русија спроводи своје замисли у потпуно асиметричном приступу спроводећи Специјалну војну операцију у Украјини на начин да је готово потпуно довела до уништења једну од највећих војних сила Европе почињу да се прибојавају чак и за себе.
Пољска је испоручила огромне количине сопственог оружја и опреме у Украјину и сада са разлогом стрепи јер потребне наручене модерне системе неће тако брзо добити од Немаца , Американаца, Кореанаца и других. А хистерија не јењава са којом су практично постали учесници сукоба, чак не толико ни прикривени обзиром на озбиљне информације које стижу да се преко 20000 Пољака већ налази у ратној зони и да већ увелико попуњавају гробље у Пољској које је под надзором НАТО снага.
Чују се све чешће и идеје да ће се Украјина поделити и да ће део западне Украјине припасти Пољској како би као Пољаци заштитили тамошње становништво од руске војске, а у ствари преузели део некадашњих територија назад на које свакако сматрају да имају право. Колико се Пољаци боје Русије толико исто се и надају територијалном профитирању у овом сукобу и да ће Руси стати на територијама које им природно историјски припадају а да је у ствари сва ова бука коју Пољаци производе у ствари део плана како би цео свет прихватио њихов спасоносни план за запад Украјине. Свако игра своју улогу и свако жели део плена. Да ли ће тако бити видећемо, али много актуелних политичара актера сукоба све чешће спомињу овакве опције. Цео свет свакодневно плаше Русима у нади да ипак неће ићи даље од Дњепра. Нико није луд у свету толико да би веровао да Руси могу да изгубе у овом сукобу, али свако предано игра своју улогу у овом геополитичком театру. Ово није само локални сукоб две суседне државе, ово је прави светски рат у коме се бори на неколико различитих фронтова између различитих светских сила.
Американци би грозничаво да задрже своју доминацију у свету по сваку цену, Британци би да извире из њихове сенке, Русија жели да успостави против тежу и ограничи самовољу САД-а, Кина и Индија желе даљи убрзани развој своје економије и поштовање сопствених интереса у међународној арени. Европа је дугорочно највећи губитник и овог сукоба и генерално процеса који су почели мигрантском инвазијом на Европу, па ковидом, и сада овим ратом где економија Европе највише трпи иако се то тренутно не види у пуном капацитету. Сукоб је још на почетку и неће се завршити брзо а свакако се неће завршити крајем рата у Украјини, крај рат ће бити само једна од етапа пре него се крене на следећу етапу. Свет више неће бити исти као до 24. фебруара прошле године. Многи међународни принципи више не важе или се држе на стакленим ногама.
