Search
Close this search box.
Search
Close this search box.

Вече Ранка Павићевића: Четири деценије у новинарству!

Поводом јубилеја – 40 година бављења новинарством и 30 година бављења културом – Народна библиотека Будве организовала је вече новинара, публицисте и културног дјелатника Ранка Павићевића у згради Академије знања у Будви. На вечери су, поред Павићевића говорили академик Синиша Јелушић и књижевник, књижевни критичар и потпредсједник Удружења књижевника Црне Горе Перивоје Поповић, а модератор програма била је Станка Станојевић.

Ранко Павићевић, рођен је у Подгорици, 24. новембра 1955. године, гдје је завршио Правни факултет. Током четрдесетогодишњег рада у новинарству, писао је и извјештавао за 12 медијских кућа у Црној Гори и бившој Југославији. Оснивач је Радија Будве, на чијем челу је био 18 година на мјесту главног и одговорног уредника, као и уредника информативног програма.

Током плодног новинарског рада, за разне медијске куће, написао је више од 55.000 текстова, извјештаја, информација, репортажа, осврта, коментара и других новинарских форми.

Дуги низ година био је колумниста у ревијама: Омладински покрет, Исток, Приморске новине, Глас Боке, као и Радио Будви. Добитник је више значајних новинарских награда: „Велибор Поповић“ за најбољег дописника новинске агенције ТАЊУГ, за 2006. годину, Прве годишње награде Удружења новинара Црне Горе за 2019. годину и Награде за животно дјело Удружења новинара Црне Горе, 2021. године.

Аутор је неколико сценарија за Радио и Телевизију.

Ранко Павићевић је аутор 10 књига различитих жанрова, од којих су неке доживјеле по три издања: „Знакови времена“(1994); „Знакови времена ИИ“ (1995); „Робија једне младости“(1996); „Америчка завјера“ (1999); „Варварство НАТО-а“ (2000); „Сликари говоре“ (2002); „На врху пера“ (2006), „Разговори (Знакови времена)“ (2017) и „Сили у инат“ (2019). Као власник новинско-издавачког предузећа АРТ ПРЕС из Будве објавио је 36 књига других аутора.

Током посљедњих 30 година, у земљи и иностранству, организовао је око 200 самосталних и колективних ликовних изложби слика и скулптура, познатих умјетника. У том периоду, организовао је 45 међународних ликовних колонија познатих сликара из Црне Горе и свијета, које су окупиле око 500 умјетника, који су насликали око 1.000 умјетничких дјела.

Павићевић је до сада у Будви, организовао 125 књижевних вечери и промоција књига, познатих, домаћих, регионалних и иностраних књижевних стваралаца, као и младих пјесника Будве. Занимљиво је, Павићевић, као галериста, током 20 година, поклонио је разним установама, невладиним организацијама, фирмама и појединцима, 66 умјетничких слика разних аутора из земље и иностранства, разних формата и техника, као и укупно 1000 књига из своје, кућне библиотеке.

Оснивач је двије хотелске библиотеке на Будванској ривијери и првог Прес центра у Будви. У сарадњи са Хотелском групом „Будванска ривијера“ идејни је творац и организатор израде прве камене скулптуре, митских оснивача Будве, Кадма и Хармоније, тешке око двије тоне, која се налази у Хотелском насељу „Словенска плажа“ у Будви, чији је аутор, познати црногорски вајар Марко Петровић Његош.

Био је члан умјетничког Савјета фестивала „Град театар“ у Будви и члан жирија за додјелу књижевне награде фестивала, „Стефан Митров Љубиша“.

За посебан допринос афирмацији књижевности и културе добитник је награде „Видовданска ријеч“ Удружења књижевника Црне Горе, за 2019. годину.

Заступљен је у монографијама, „Ко је ко у култури Црне Горе“ и Удружења новинара Црне Горе.

Члан је удружења новинара и књижевника Црне Горе.

Подијели на друштвеним мрежама

Слични чланци

КУРТИ СВИРА ПО МОНТЕНЕГРИНСКИМ НОТАМА: Србија сања уједињење Срба и распад БИХ, Црне Горе и Косова*!

УДБА И ОЗНА НАША СУДБА, ПРОФ. ДР АЛЕКСАНДАР СТАМАТОВИЋ: Специјална служба за обрачун са антикомунистима!

НА АРАНЂЕЛОВДАН У СПЛИТУ: “Живјела српска војска! Живио краљ Петар Ослободилац”!

Друштвене мреже

Најчитанији чланци

dubrovnik-1

НИЈЕСМО ЗНАЛИ, А ТРЕБАЛО ЈЕ: Дубровачка бригада Југословенске Војске у Отаџбини, командант капетан др Нино Свилокос!

odstupanje-Zidani-most

ИДЕОЛОШКЕ МАГЛЕ: Четничко Антисрпство лидера странке испод цензуса!

bajo-stanisicu

ПОГИБИЈА ПУКОВНИКА БАЈА СТАНИШИЋА

radivoje

ИЗА СЦЕНЕ: Академик Радивоје Беровић – “Сјен српског Скадра”!

vranes

ВРАНЕШАНИ УПОЗОРАВАЈУ: Поједини медији на туђој несрећи скупљају политичке поене, Дарко и Јасмин нијесу се оглашавали када су Маџгаљи убијени!