Књига „Видиш ли да не видим“ Емира Кустурице представљена је синоћ у Атријуму Народне библиотеке Србије у Београду. Прослављени режисер истакао је на промоцији да је један од разлога да напише ову књигу био и тај што му се чинило да су Срби „остали дужни много“ аустријском нобеловцу Петеру Хандкеу.

– Књига је настала као, не одговор другој Србији, него као моја потреба да се одужимо човјеку који нас је задужио, а чинило ми се да то нисмо баш учинили на најбољи начин – рекао је Кустурица.

Он је оцијенио да је ова књига можда најзанимљивија по томе што се креће између утиска о новинском чланку, дневничком запису, фикцији и свему ономе што је било присутно у филмовима који су „у стању да вас ухвате за гркљан“.

– Срећан сам што је књига успјела на трагу идеје Достојевског о томе да не треба приче измишљати него се треба базирати на ономе што се стварно десило и што је један лични доживљај одласка на додјелу Нобелове награде и што је тај доживљај био централна линија развоја ове књиге – рекао је Кустурица.

Режисер је навео и да је једна од идеја у књизи сродност између њега и Хандкеа која почива на идеји о правдољубивости.

– Мени је драго што је та сродност остварена на идеји да између њега и Марадоне постоји сличност у томе што је он разумио Слободана Милошевића. И многи Срби га данас разумију, а Марадона је био у једном тренутку од помоћи и Чавезу и Кастру. То је идеја о правдољубивости која је ванвременска – рекао је Кустурица.

Он је рекао да постоје многи који оспоравају да редитељи могу да пишу.

– Рекао бих да је идеја да се ствара цјеловитост заједничка свим умјетностима, а само је питање до које мјере може да се досегне или до које тачке човјек може да своју умјетност експонира као књижевност – рекао је Кустурица.

На промоцији су говорили и професор Мило Ломпар, књижевник Горан Гоцић и управник Народне библиотеке Србије Владимир Пиштало, који је истакао да је Кустурица јединствен режисер чији филмови имају моћ да гледаоце „ухвате за гркљан“.

Емир Кустурица је за ову књигу почетком године овјенчан наградом „Дејан Медаковић“.

Извор: искра