Опет тешки дошли су нам дани
Над Србијом црни гракћу врани
Роду српском што је свик’о плакат
Дошао је судбоносни вакат
Опет сила страшна и крвава
” K познанију приводи нас права “
С’ Атлантика са западних страна
Страшне буре пушу пут Балкана
Пушу буре и дижу таласе
Пламен српских нада да угасе
Књигу пишу слуге црног врага
Из Париза и древног Рајхстага
Књигу пишу Германи и Гали
Америчке слуге и вазали
Није књига много ни дугачка
У њој има само једна тачка
Исписана с’ неколика слова
” НЕЗАВИСНОСТ ПРИЗНАЈТЕ КОСОВА “
А на књигу Србин одговара
Часнога нам крста и олтара
И праха нам Немањића Саве
Ћеле куле и Гробнице плаве
И тробојке српске и оцила
И левора Принципа Гаврила
Устанака и крвавих буна
Чегра, Крфа, Цера и Солуна
Ђе смо борбе водили у прса
Христове нам смрти и Васкрса
И свете нам кнежеве суботе
И крваве Албанске Голготе
Грачанице и царскога гроба
И јунака из старијех доба
Југ Богдана са девет синова
И осталих српскијех џинова
Из чијега праха божур ниче
Синђелића, Тепића и Чиче
Карађорђа, Тополе , Опленца
Славне Луче и Горског Вијенца
Куманова и Мишара поља
И жртава с ‘вјешала и коља
Што су очи кљувале им птице
И рана нам Ракића Милице
Коју вражје разнесе олово
НИКАД ПРИЗНАТ НЕЋЕМО КОСОВО !
Ми смо дјеца Дучића и Змаја
Ми не знамо шта значи предаја
Никад пузат’ нећемо к’о црви
Нама није понизност у крви
Наша срца од страха не тресу
Ми имамо на небу адресу
Јер ко правду брани од насиља
Њега Исус Христос благосиља
Нас још нико досад није преп’а
Понос нам је важнији од џепа
Џаба вам је што нудите мито
Ми имамо срце поносито
Што у сваком збори откуцају
Свети Космет није на продају
Свак ко има барем зрно стида
Одрећи се неће Светог Вида
Нит’ за ајтар свијетског олоша
На Лазара пљунут’ и Милоша
Шест стотина година и више
Српски народ за Косово дише
И носи га дубоко у груди
С’ њим заспива и са њим се буди
И у пјесми спомиње и слави
Тај Видовдан страшни и крвави
НЕ , Мурату кад рекосмо цару
Приступивши жртвеном олтару
Ту ђе свеци сад плачу са фрески
Ми смо народ постали небески
И ушли смо двадес’ осмог јуна
У бесмртност гусларскијех струна
Одричућ’ се земаљскијех сласти
Рад вјечнога живота и части
А сад треба да на нашу штету
Душманима дамо земљу свету
Земљу славних људи и јунака
Да продамо рад пуна стомака
Ради неких празних обећања
Потомака швапског цара Фрања
Потомака злог Наполеона
Неког тамо Шулца и Макрона
Они ако жале ” Косоваре “
Нек им дадну земљу и тимаре
Нек прекроје европејску карту
Нек им дадну посјед у Штутгарту
Нек им дадну кључеве Тулуза
Па их неће српска клети суза
Нек им дају државу и плате
Траг ципела нека им позлате
И дарују бескрајне равнице
И фабричке хале и ливнице
Густе шуме и поморске луке
АЛИ ДАЉЕ ОД КОСОВА РУКЕ !
Док по овој земљи се крећемо
Државу им признати нећемо
Нит’ пред претњом Германа и Гала
Згазит’ барјак српских идеала
Одрећи се црквених звоника
Маја Главе, Кошара, Јуника
Ђе смо стали пред душманско копље
Падајући у бој кано снопље
К’о јунаци без страха и мане
Грачаницу бранећ’ и Дечане
Ви их тада отесте на силу
Помажући албанску герилу
И противно закону и праву
Некакву им дадосте државу
Отад људских немајући права
Љуто пиште Срби из енклава
Из енклава из из Митровице
Ограђени у челичне жице
Свете цркве пале Арбанаси
Монахиње пиште и монаси
А около сви се праве луди
Бог ће драги због тог да вам суди
Ултиматум ваш код нас не важи
Ми стојимо Косову на стражи
Бог је вазда на праведној страни
Он нам срца са храброшћу храни
Боље трпјети силу и галаму
Но вјечноме бит изложен сраму
Боље остат’ без европске визе
Но вјечито савјест да нас гризе
Да нас срца тужна и чемерна
С неба пљуну Остојић и Церна
Српског рода таква вам је воља
Ми смо ништа без Косова Поља
Без Дечана и Газиместана
Ми смо само једна сува грана
Што на себи нема једног листа
Јерусалим без Исуса Христа
Сури ор’о који нема крила
Брод без свога једра и кормила
Који лута по морској пучини
Тражећ’ излаз у карамучини
Ми смо без њег’ без плама свијећа
Дом у коме не царује срећа
Без Призрена и без Грачанице
Ми смо тупа сабља без оштрице
Ружа без свог мириса и трна
Празна пушка без оловног зрна
Ми смо без њег’ к’о без ђака школа
Христ без својих дван’ест апостола
Епска пјесма без стиха и риме
К’о јануар без мраза и зиме
Празна књига без слика и слова
МИ СМО СРБИ НИШТА БЕЗ КОСОВА !
За нас Запад каже да смо криви
Да смо коров у европској њиви
Људи који немају памети
Трн вјечити у њиховој пети
Па желећи врага да усреће
Ставише нас опет на распеће
И име проклетог Сатане
Ексерима пробише нам длане
Пресудише Французи и Шваба
Да Христ умре а живи Бараба
Славко Перошевић
