Пише: Драган Росандић-Роси
(Историјско национални и државно-правни оглед)
Пет-шест предсједника општина и предсједника градских скупштина из Црне Горе присуствовало је на неком Одбору за Србе у региону, у Скупштини Србије, и изнијело своје погледе на могућности сарадње тих општина са државом Србијом – што је изазвало праву хистерију код овдашњих монтенегринских домољуба, медија, НВО старлета…
У истом контексту повела се и “стручна” расправа о матици и матичним државама, јер неки овдашњи српски политичари али и Срби сматрају Србију за матичну државу, а други српски политичари и Срби не сматрају, већ Црну Гору – што опет домољубце баца у тешку депресију и хистерију!
Занимљиво, овдашњи албански политичари јавно тврде да је њихова матична држава Албанија, хрватски политичари из Боке да је њихова матична држава Хрватска, а наши бошњачки политичари да је њихова матична држава Босна, а неки мисле да је то Турска! Бакир Изетбеговић је недавно, у сред Сарајева, ускликнуо: “Ми смо Турци”!?
На ове експлицитне исказе наших суграђана о припадности одређеној матици, овдашњи домољуби, медији и старлетице ни да бекну – туц муц, пстт, ћут…
Па да видимо како стојимо по овом питању матица и матичних држава?
Историја
Читанка краљевине Црне Горе за ученике трећег разреда основне школе
Написао: Ђуро Л. Поповић
Краљевска књижевна штампарија
Цетиње, 1911.
“Дјецо! Вас је Србин родио, па стога се ви Срби зовете. То ћете име ви до смрти ваше носити, њим ћете се пред свијетом дичити, и ако ко науми да вам мјесто њега друго какво име наметне, ви ћете онда прије умријети него то допустити”.
Зато, кад вас неки ћуран или ћурка назове “посрбицама”, ви ћете онда ту српску Ћурку приупитати шта ће она предузети по овом питању из Читанке, ако јој неко покуша да наметне какво друго име умјесто српског?
Књаз Данило, познатији и као Зеко Манити, пише Наполеону Трећем 1856:
“Да би нас потчинили глађу, Турци су разјагмили српске земље, отели српско море, а нама остају само стијене и срце које неће никад клонути”.
Кад смо већ код српског мора и стијена, књаз Никола ускликује испод Сутормана 1877, приликом ослобађања Бара од Турака:
“За мном, Црногорци, на Бар, на српски Бар, на наше српско море”!
А онда, када је ослободио Бар, испјевао је и пјесму:
“Вјенчавам те српско море
са слободом Црне Горе”.
Надбискуп барски и примас српски др Никола Добречић, обраћајући се краљу Александру приликом његове посјете Бару 1925:
“Црна Гора колијевка Немањића, српске круне драго камење, нада се у Бога и Ваше величанство, нарочито ово дивно српско приморје”.
Непуних 70 година касније, тачније 1993, један кумровачки комитетлија из Бара, Миодраг Лекић – иначе ових дана поново актуелни мандатар за састав владе и наводни предсједнички кандидат протежиран од стране неких тзв. српских лидерчића – а на примједбу неког београдског политичара да је Црногорско приморје уствари српско море, усплахирано је реаговао да је то црногорско а не српско море, због чега је тада и избачен из владе Црне Горе, гдје је био министар иностраних послова у Момовој и Миловој влади!? Истине ради, то Црногорско приморје, односно Јадранско море је заправо историјско српско – Сиње море!
Од тог “интелектуалца” први пут сам и чуо, у једном сусрету прије 15 година, ону сад већ чувену излизану небулозу овдашњих монтенегринских домољуба и лажних историчара – да је Његош, када је говорио о српству, заправо мислио на православље, иако и сам Његош прецизно прави разлику:
“Српски пишем и зборим
сваком громко говорим:
Народност ми Србинска,
ум и душа Славјанска”.
Такође, Његош:
“Просто оном што вјеру промијени,
но му не просто што се
Србином не хоће звати”.
Дакле, Његош јасно раздваја нацију и вјеру.
У овој ретроспективи објективно кратког историјског периода једног народа од непуних 100 година, јасно се уочава шта Кумровец и разорна идеологија комитетлија може да учини од свијести тзв. елите тог народа и самог народа! Тзв. српска елита је најкварљивија роба, склона велеиздаји, препродаји, конвертитству…
Народ
Историјски развој народа у нацаје одвијао се у различитим историјским околностима, углавном током 17. и 18. вијека, а неки су мало и окаснили попут Италије и Њемачке, које су тек под Гарибалдијем и Бизмарком око 1860. заокружиле националне државе. Неки народи успјели су да се нађу у једној држави, неки су направили и по двије државе (Њемачка и Аустрија), у Швајцарској су њемачки, француски и италијански кантони, а неки народи су опет остали раштркани у више држава. Око 40 милиона Курда нема своју националну државу и распршени су у четвороуглу Турске, Ирана, Ирака и Сирије.
По попису становништва, у независној књажевини Црној Гори 1909, по матерњем језику, јер су се тада тако обављали пописи, испоставило се да су 95.25% чистокрвни Срби, а 4.75% Албанци. Занимљиво, нема ни једног јединог Црногорца, Бошњака, Муслимана, Македонца!
То је и у складу са:
Земљопис краљевине Црне Горе за ученике трећег разреда основнијех школа
Написали: Ђуро Поповић и Јован Рогановић
Четврто издање
Цетиње
Кр. Ц. Државна штампарија 1911.
“Народ. У Црној Гори живе све сами чисти и прави Срби, који говоре српским језиком, а има их око 300.000 хиљада становника. Већина су православне вјере, а има нешто мало римокатоличке и мухамеданске вјере, али треба знати, да смо сви српског поријекла и српске народности…
Осим Црне Горе има још српских земаља у којима живе наша браћа Срби. Неки су као ми слободни, а неки нису, него су под туђином.
Сваки Србин у Црној Гори дужан је познати и љубити своју цјелокупну домовину – све српске земље, у којима живе наша ослобођена и неослобођена браћа Срби…”
Исто произилази и из:
Попис становништва у Америци – Срби у Америци за своје име,
Цетињски вјесник, 8. мај 1910.
(Порука свим Србима који су отишли у Америку да се на попису становништва тако и изјасне)
“Ми смо Срби и само Срби, и сва слава што су је задобиле поједине покрајине припада цијелом српству, а не само тој покрајини.
То су наши покрајински називи. Јер, иако је истина да је име Црногорац, Србијанац, Бокељ, Херцеговац, Банаћанин и тд. лијепо и везано за пуно светих момената и у истирији и у садашњости, ипак ако се ми будемо казивали под тим именом учинићемо велику неправду и огријешићемо се о нашу највећу светињу – име Србин!
Света је дужност сваког доброг Србина да своје покрајинско име утопи у опште име Србин, које нема на себи нити једну мрачну пјегу, већ свијетли као сунце!
Презримо све нељуде и ниткове који нас уздижу и хвале као Херцеговце и Црногорце или друге, јер они то не чине из племенитих побуда!”
Да се ради о једном те истом, односно српском народу, који обитава на овом ширем подручју Балкана, потврђује и попис становништва који је спровела Аустроугарска у Дубровнику 1890, такође по језику (говору у кући):
Срби – 9713
Италијани – 716
Мађари – 384
Њемци – 285
Чеси – 52
Словенци – 19
Наравно, ни овдје нема ни једног Хрвата, Црногорца, Бошњака, Муслимана, Македонца!
Црна Гора (појам)
На први помен појма, односно топонима “црна гора, црна шума” наилазимо у Ватиканским архивама, у извјештају неког ватиканског свештеника око 1350, који је пролазио овим крајевима, и област сјеверо-западно од Скадарског језера назвао “црне планине, црне шуме” – монтенегро. Иван Црнојевић, господар Зете, појма нема о Црној Гори, изузев као катуништу гдје сточари напасају стоку! Историчар Петар Ашкраба Загорски тврди да је Црна Гора добила име по планини Зеленгори, која је изгорела у пожару па је постала црна, а име су јој донијели сточари са Зеленгоре који су се повлачили пред најездом Турака из Херцеговине и населили се у Подловћенски долац, потоње Цетиње! Може то бити истинито, јер и Његош каже “долеће ни јато јаребица”, мислећи на долазак сточара из Херцеговине.
Архимандрит Нићифор Дучић, у Краткој историји Црне Горе, такође каже да су “готово сву Катунску нахију населили херцеговачки ускоци од 16. до 17. вијека”.
Слично пише и Јован Иванишевић, секретар министра правде др Валтазара Богишића, у часопису Јавор 1892, под насловом Подловћенско Цетиње – о досељавању свог претка, војводе Ивана Боројева Златиборца са синовима Боројем, Владиславом, Вушуром и Драгославом из Старог Влаха (са Златибора) око 1445. пред најездом Турака, у Подловћенски долац (Цетиње), који су и подигли Влашку цркву на Цетињу, и о уступању земљишта господару Зете, Ивану Црнојевићу, да подигне Цетињски манастир 1485!
Дакле, да се којим случајем, умјесто топонима “црна гора, црна шума”, који је у доцнијим вјековима прерастао у државно-правни појам Црна Гора, а из којег су комунисти извели црногорску нацију – усталио топоним Крња јела, Сладојево Копито или Међеђе као државно-правни појам, ми би се, по тој логици, данас национално изјашњавали као Крњојелци, Копитари или Међеди!?
(Драган Росандић: роман Corona Montenegrina)
Црногорска нација
Истраживач историје Јован Маркуш, са Цетиња, тврди да се црногорска нација први пут помиње 1942, када су Италијани похапсили на Цетињу неке родољубе и уписали их у протокол ухапшених под – nacionalite: montenegrina!
О црногорској нацији теоријски су “расправљали” и комунисти на Четвртом конгресу КПЈ у Дрездену 1928, помињали су је и “делегати” на Другом засједању АВНОЈ-а у Јајцу 1943, а нешто су причале на ту тему и жене на конференцији АФЖ у Колашину 1944! Милован Ђилас објављује први “научни” рад на ту тему у београдском комунистичком листу Борба, 1. маја 1945 – “О црногорском националном питању”! Коју деценију касније, Ђилас је ревидирао ове ставове, тврдећи да не постоји никаква црногорска нација изван српства.
У Уставу ФНРЈ из 1946. и званично је уведена црногорска нација, а призната је и македонска нација. Од 1966. муслимани су од малог “м” постали Муслимани са великим “М”, а 1992, у Сарајеву, велико “М” прерасло је у Бошњаке са великим “Б”!
То наравно не значи да свако може да мисли, или да се искаже, као Црногорац, Муслиман, Бошњак, Македонац, монтенегрин – али историјске околности су такве. Монтенегрини су посебна сорта настала одламањем од српског стабла као сува грана, односно укрштањем најгорег Србина и кумровачко-комитетског блавора! Тако ће и монтенегрини са малим “м” једног дана, кад порасту, постати Монтенегрини са великим “М”, а онда природно прерасти у Усташе са великим “U”! Наше је, дакле, само да констатујемо: у Црној Гори живе Срби, затим они који неће да буду Срби односно оно што су им били преци, и они који не смију да буду Срби!
(Драган Росандић: роман Corona Montenegrina).
Државно-правни аспекат
Разни облици организације Срба као друштва досежу до античких и још старијих времена. Аутохтонистичка српска историјска школа (Милош Милојевић, Олга Луковић Пјановић, Јован Деретић), базирана на античким и многим другим историчарима (Полибије, Птоломеј, Страбон, Скилица, Кедрин, Кекаумен, Нестор Кијевски, Шафарик), иначе оштро супростављена званичној нордијској бечко-берлинској школи, озваниченој на Берлинском конгресу 1878 – тврди да су Срби најстарији народ, односно толико стари да им се коријени ни не назиру у праисторији!
Занимљиво, на обалама Дунава, у Лепенском Виру и Винчи, настала је прва људска цивилизација прије 10.000 година. Неки тврде да су се одатле развили прото Срби, чији су топоними и гробља, али и генетички материјал (руско-амерички генетичар Кљосов) разасути од Португалије, Баскије у Шпанији, Бретање у Француској, Шкотске, Шведске, Данске, Германије, Пољске, Сирије, Ирана, Саудијске Арабије, па до Индије!
Истраживач Троје, Новак Андесилић, тврди да је Троја на Скадарском језеру, као и да је Хомер говорио српским језиком! То исто тврди и Хомер у Илијади о Троји на језеру Ска(ман)дру, али и римски пјесник Вергилије у Енеиди, прије 2000 година. Дубровачки пјесник Иван Гундулић, прије скоро 200 година, пјева у Осману:
“На обали српских страна,
лежи Троја покопана”!
И Немањићима је било познато да је Александар Македонски био Србин!
Израелски премијер Натењаху је, приликом посјете Израелу српског предсједника Александра Вучића, рекао: “Српски и Јеврејски народ су пријатељи још из времена Римског царства”!
Дакле, прије 2000 година.
На Берлинском конгресу 1878, дошло је до међународног признања двије српске државе – Црне Горе и Србије. По повратку из Берлина, министар иностраних послова, господин Божо Петровић, реферисао је свом рођаку, књазу Николи:
– Господине Божо, како ми ово, жанго, заврши да ме велике силе признадоше?
– Господаре, превари нас Бизмарк! Уједини Германе, Србе подијели у двије државе, а Босну и Херцеговину предаде Аустроугарима. Џаба смо гинули у Вељем рату!
Тих деценија се на Бечком двору говорило да је питање уједињења Црне Горе и Србије – питање рата! Што се на крају и догодило у Балканским ратовима и Првом свјетском рату, с тим да нам је велики борац за уједињење, краљ Никола, капитулирао 1916. и утекао у Италију.
Подгоричка скупштина 1918, уз присуство 165 најугледнијих представника народа, остварила је вјековне тежње српског народа за уједињењем. Кад би данас неко у Њемачкој и Италији јавно приговорио да су Бизмарк и Гарибалди укинули и окупирали Пруску и Млетачку Републику, које су по неколико вјекова дрмале Европом, као што овдје неки лупетају како је краљ Александар окупирао Црну Гору – одмах би га стрпали у лудницу!
Фашистички Монтенегро из 1941, као и Друго засиједање АВНОЈ-а, у Јајцу 1943, поново су растурили Србе! На овом засједању у Јајцу, на којем је присуствовало 142 “делегата” а 16 “делегата” из Црне Горе, на којем није било ни кворума, јер нису присуствовале “делегације” из Србије, Санџака и Македоније због “великог снијега”, па су фалсификовани и записници – нацртане су и нове Авнојевске границе од стране “приучених бољшевичких картографа”! Укинуте су бановине, па и Зетска бановина са сједиштем на Цетињу, која је обухватала све од Пељешца и Дубровника, па преко Требиња, Фоче, Пријепоља, Нове Вароши и до Метохије и Пећи – односно око 39.000 квадратних километара! “Делегати” су се сагласили, па и оних 16 из Црне Горе, да нам је то много – па су нову комунистичку Црну Гору сабили у тачно 13.800 квадратних километара, односно три пута мање!?
Тачка на разуру српства стављена је на покраденом референдуму 2006! Докле ћемо овако, виђећемо!
Интегрализам
Први интегралиста је био Св. Петар Цетињски, ако се не враћамо дубље у средњовјековну и античку Србију – краљ Бодин је интегрисао (окупирао) Рашку, Немањићи су интегрисали све од Рашке до Зете и приморја, а интеграцијама су се бавили и бројни други српски феудалци, великаши и владари: Мрњавчевићи су интегрисали из Скадра на Бојани, Скендер-бег је интегрисао са територија данашње средње Албаније, Ђурађ Бранковић је био господар Србије и приморских земаља, Иван Црнојевић је био господар Зете, а цар Душан је био цар Срба, Бугара, Грка и Албанаца. А ту су још и Хум, Захумље, Травунија, Дубровник, Паганија (Неретљани), па краљ Босне и Срба, Твртко Први Котроманић.
Неки историчари тврде да је цар Душан последњи самосвјесни владар Срба, што је највјероватније и тачно ако се узме у обзир и онај запис из Ватиканског архива око 1348, у којем се каже да је цар Душан Силни лично послао папине легате у пичку материну – “in vulva materina misit”, Rex Dusan Silni papa legatum!
Ту би могли додати и Св. Петра Цетињског, Карађорђа и Слободана Милошевића, наравно на слабијем нивоу и у другачијим историјским околностима!
Српски национални програм Св. Петра Цетињског из 1807, предложен руском цару Александру Романову, дакле 37 година раније од програма “Начертаније” Илије Гарашанина (1844.г) – представља први пројекат српске националне државе.
И Његош је био заговорник српског интегрализма “српски краљ у Призрен, а ја у моју Пећку патријаршију”.
Књаз Никола пише књазу Михаилу Обреновићу:
“За слогу и добро српско предлажем изасланику Србије да склопимо савез и уговор између двије књажевине у циљу да се пође ка ослобођењу и уједињењу цијелога Српства…”
Касније се испоставило да он жели да буде тај ујединитељ и да се уједињење обави на челу са њим и његовом династијом Петровића, што објективно није било могуће, јер је Црна Гора почетком 20. вијека била једно од најзаосталијих и најпримитивнијих друштава у Европи – нпр. до 1905. године у Европи само Црна Гора, Турска и Русија нису имале Устав, док их је Србија била промијенила већ четири-пет! Николино српство и династички интереси често нису ишли руку под руку!
Закључак
Која је матична држава васколиког Српства? Посматрано са историјског и државно-правног аспекта – то су и Србија и Црна Гора, као двије модерне међународно признате српске државе још на Берлинском конгресу 1878.
У противном, одричемо се најмање 1500 година историје и више вјекова разних облика територија и државности на овом простору у корист некаквих монтенегрина и Монтенегра!
Дакле, на питање: Која је матична држава? – одговор је: и Црна Гора и Србија!
А на питање: Гдје је матица српства? – одговор је: Србија!
И, на крају, опет Његош:
“Србија је матица српства, без ње никад ништа”!
(Сусрети с Његошем – Матија Бан)
Свака птица своме јату лети, а и сваки поток своме мору жури – јер не може веће ка мањем него мање ка већем, не може море ка потоку него поток према мору!
Толико од мене! Ово сам вам био дужан!
Уколико имате неких примједби, можете их уложити Његошу и мени!
