У Скопљу се обележава 151. годишњица рођења револуционара Гоце Делчева, којег присвајају и Северна Македонија и Бугарска. Полиција обезбеђује церемонију у цркви Светог Спаса, где је могуће ући само уз акредитацију. Улица која води до цркве Светог Спаса у Скопљу, где почива Гоце Делчев, је блокирана, а на церемонију поводом годишњице рођења овог револуционара може се ући само уз акредитацију, јављају македонски медији.
Владина делегација, предвођена премијером Димитром Ковачевским, одала је почаст Гоци Делчеву, а церемонији је присуствовао и председник Стево Пендеровски. Поводом 151 године од рођења великог револуционара, из Скопља поручују да су идеали које је Делчев заступао пре више од једног века наслеђе и водиља политике Владе Северне Македоније.
Македонски медији јављају да полиција контролише улаз у цркву, те да сви, чак и новинари, пролазе кроз више безбедносних контрола.
Телма преноси да је на контролном пункту код тврђаве Кале стотину грађана које полиција није пустила да приђу цркви. На платоу испред цркве су и припадници ВМРО-ДПМНЕ, чији је лидер положио венац на гроб Делчева.
Огласио се и Синдикат новинара и медијских радника, тражећи да се медијима омогући прилаз комеморацији и да им се не ограничава кретање.
Пред обележавање годишњице рођења Гоце Делчева, поново је дошло до велике напетости на релацији Софија-Скопље, која је ескалирала након што је 19. јануара у Охриду нападнут секретар бугарског културног центра Христијан Пендиков.
Напетост није изостала, јер је, како јавља Телма, око 9 сати јутрос обустављен саобраћај на граничном прелазу Деве Баир. МУП је саопштио да је пао систем и да се пропуштају само хитни случајеви. Око 12.45 сати на граничном прелазу Деве Баир дошло је до нарушавања јавног реда и мира од стране троје бугарских држављана, саопштио је МУП Северне Македоније, преноси Телма.
Медији јављају да је више од 100 возила чекало на граничном прелазу, међу којима су били и бугарски држављани који су кренули на одавање поште Гоце Делчеву.
Телма преноси да је у једном тренутку дошло до расправе македонске полиције са неколико бугарских држављана, који су уз увреде и претње новинарима покушали да пређе границу, али их је полиција послала назад у колону.
Саобраћај је после нешто више од два сата нормализован, али министар унутрашњих послова Бугарске Иван Демерџијев тврди да на прелазу Деве Баир има задржаних држављана Бугарске.
Очекујем да ће македонске власти испунити обећање и омогућити им да без проблема уђу у земљу, рекао је Демерџијев. Како је најављено, очекује се да из Бугарске у Скопље допутује између 100 и 150 држављана Бугарске. У бугарској делегацији су и министар здравља Бугарске Асен Меџидијев и заменик министра унутрашњих послова Венцислав Катинов.
Др Александар Животић, са Катедре за историју Филозофског факултета у Београду, сматра да Гоце Делчев не може да има никаквог значаја за развој односа између српског и македонског народа.
– Реално, заслуге Делчева и за македонски народ су минималне. Македонци су око свега тога направили најобичнији мит који се формирао позних четрдесетих година прошлог века када је Делчев постао симбол македонске националне борбе. Па и Лазар Колишевски, један од водећих македонски комуниста, одмах после рата изјавио је да је Делчев био Бугарин који нема никаквих посебних заслуга за борбу македонског народа – истиче др Животић.
Организација коју је револуционар предводио, додаје др Животић, залагала се за сасвим другачије циљеве од идеје о слободној Македонији.
– То је била револуционарна организација која је, пре свега, водила пробугарску политику и самим тим третирала Македонију као интегрални део бугарског националног простора. Заиста се не може говорити да је таква политика била у функцији српско-македонског пријатељства. Путем убистава, покушаја атентата, лажних тужби пред османским судовима и физичким нападима БМОРО је желео да минимализују српско присуство и утицај у Македонији. Убијани су власници школа, просветни радници, нападани су ђаци српских школа. Организацију атентата и напада на терену вршио је Даме Груев, најближи пријатељ и сарадник Гоце Делчева. У периоду између 1897. и 1902. почињено је више стотина убистава, напада и кривичних дела против припадника српске заједнице у Македонији – набраја др Животић.