Пише: Иван Милошевић
У једном ТВ гостовању рече један човјек да ће трка за предсједника Црне Горе бити интересантна.Уколико се по јутру дан познаје, предстојећа предсједничка кампања никада неће бити досаднија. И комичнија! За оно прво ће се побринути кандидат ДПС-а, ма ко био, а за ово друго већ се побринуо Милојко!
Признајем, грешан сам, идем у недјељу на исповијест, да окајем смијешне мисли, јутарњи кикот и вечерњу залудну тираду, али када чујем и видим Милојко спопадне ме неки необјашњиви смијех. И када ми није до смјеха, Милојко ведрог лица ме засмеје! Одмах се сјетим оне пјесме “ Иде Миле лајковачком пругом“, а ја бих додао и колашинском трасом! И можда је баш због тога треба Милојка поставити за предсједника! Да имамо барем наредних пет година увијек осмијех на лицу и да нам је све потаман! Сто посто да нам неће бити ништа потаман, напротив, али ту је Милојко да ти разгали срце, унесе ведар дух, удари бригу на весеље и обавије маглом бајки, раста пензија и плата, бољег сјутра и прекосјутра! Кад је бал нека је барем маскенбал, биће нам лакше у опуштеној амтосфери да сваримо све муке, Сциле и Харибде, политичке теснаце, економске и остале кризе!
Са Милојком биће нам лакше, лакше се са њим дише, љепше све мирише, сва природа као да сјетно уздише и када падају кише око тебе је све тише! Куд ово одох, расплинух се и зановетах гдје не треба, али то је утицај Милојка на моју добро окрњену психу, менталну логистику и осталу карактеристику! Чим видим Милојка, почнем да предем иако ми се не преде, чим га чујем некако ми мило око срца и као да имам два срца, не једно! Једно за себе, друго за Милојка!
Прије двије године бануо је као са неба у Црну Гору и постао министар финансија. Нити га је ко прије видио нити чуо, али се тихо ушуњао у државну фотељу и срастао са њом, постали су једно биће, једна плућа и једна глава! Рекоше да је дошао из Сингапура, да се тамо одрекао баснословне плате, како би нас у Црној Гори усрећио својим екпериментима и учинио бољим људима! Можда са Милојком нијесмо постали ни срећнији ни бољи, али смо заједно са њим сазријевали и постали смо смјешнији од њега! Све смо му повјеровали, објеручке прихватили његов програм „Европа сад“, са неверицом подигли са банке попуњенију коверту и ухватили се у коло са Милојком! И не само да се са њиме играмо, него дајемо му и гласове и то онако из прве, на прву лопту, као да нам се неће, као да не бисмо хтјели, али ето морамо, јер се тако лијепо са Милојком играмо, јер нам Милојко тако лијепо сервира све што желимо, а посебно плату од 1000 евра, о којој до прије 30-мјесеци нијесмо ни сањали! Добили смо ову од 700 евра, нешто мању или већу, и јесте да није нешто, јер су цијене полудјеле и скачу као да су попиле ред бул, али ипак 700 је веће од 400 или 500 и нема ту шале! И још када Милојко онако као од шале каже да ће ускоро 700 бити 1000 не знамо више ни гдје се налазимо, а и што треба да знамо, када имамо Милојка, његов осмијех и чист рачун!
И ево идем, зовем попа да закажем исповијест за недјељу, да окајем гријехе према Милојку, што га овако описујем, али шта ћу, тако ми то годи, тако ме засмејава и увесељава и тако је са њиме све љепше и бесмисленије, пардон, хтједох рећи – комичније!
„Иде Миле лајковачком пругом“, добар слоган за Милојкову кампању!
