МОГУ ли се размирена браћа помирити? Могу! Треба нам свима покајања, само покајања нам треба. А имамо ми тога духа. Међутим, не заборавимо, увијек су диобе у Црној Гори постојале. И крвне освете. И Петровићи и Радоњићи, и бјелаши и зеленаши, и четници и партизани, и миловци и момировци. И не знам све како је то било. И сада ови, ови и они, да их сад не помињемо…

И увијек су се диобе храниле братоубилаштвом и заснивале на њему, да. на најцрњем братоубилаштву, кукала нам мајка!

А, знадите, упамтите, гдје је некад брат убио и сва земља на одолу дише… Ено, само у Острогу, двадесет и осам бираних Црногораца у оном тренутку побијено, само зато што су били идеолошки противници, само што нијесу били за револуцију, за братоубилаштво. А били су бранитељи ћивота Светог Василија Острошкога. И у једну крв побијени и на превару. Обећали да их неће убити, него кад прође рат обећали да ће бити свакоме по закону суђено. Чак је, у то вријеме, и Блажо Јовановић питао Ђиласа: „Јесмо ли добро урадили, што смо их преварили?” А Ђилас му каже: „Па и шта сте могли друго да урадите?

А, згадило ми се у души.”Ђилас? Интересантно! Ђилас који је већ био доживио неку врсту промјене.

Е благо мени, таква промјена ума и срца је насушна потреба наших људи у овом тренутку у Црној Гори. Сигурно, треба радити, стварати, економију стабилизовати, економски напредак осиромашеног народа учинити… Али, нема економског напретка без напретка човјечности. Без љубави братске, нема унапријеђења било чега… Зато, основна тема треба да буде помирење, духовна и морална обнова народа, до просјачког штапа доведеног, у Црној Гори…..

КОМУНИСТИ су имали велике идеје и ипак су водили рачуна о основним потребама народа.

Нијесу они дозвољавали овако масовну народну биједу. Велики дио тих комуниста жртвовали су себе за те своје велике идеје, поготово за прокламовану једнакост, па била она истинита или лажна. Додуше, жртвовали су и друге. Да! Али, сад су дошли њихови сљедбеници. Насљедници који су у своје вријеме постали комунисти, јер је комунистичко партијско корито било дубоко, и из њега је могло добро да се лоче. Груба је ријеч, али морам тако, овдје се друкчије ништа не може разумјети. Е, а пошто је то корито пресушило, промијениле се ситуације у свијету, е онда сад идемо и мијењамо корито за корито. И, видите, јасно ко дан, вријеме показало, да је оно било бољшевичко и титоистичко корито, а ово је сад бриселско, за локање, евроунијатско локање, да! Смијем се помало, а није ми до смијеха, туга је то. Бирају се увијек исти, или различити са истим или још погубнијим идејама даљих раскола, диоба, братоубилаштва, богоубилаштва…

Шта рећи? Прво, хајде да се као браћа загрлимо да се помиримо, да опростимо једни другима. Да ове диобе потиснемо, да не градимо будућност своје дјеце на диобама, и на тим расколима, и на тим историјским злочинима… Ничија није горјела до зоре! Нити ће! У памет се, браћо Црногорци!

А, ево, ипак, и хвала Богу, „ниче раја ко из земље трава” обнавља се духовно Црна Гора, њено биће. Обнавља се духовно, без обзира на сва настојања идеолошка и ова друга настојања од оних којима та обнова и свеколико буђење народа никако не одговара.

Обнавља се духовно Црна Гора, ево, и овај храм је један од свједока. Обновљено је и саграђено преко шест стотина, скоро седам стотина храмова у Црној Гори. И два најзначајнији храма, у Подгорици и у Бару. Градимо храмове и уграђујемо се у њих, уграђујемо Црну Гору у њих. Али, то иде полако. Ја сам увјерен и да ће та градња, та обнова духовна и морална, до свог врхунца доћи кад обновимо цркву Светог Петра на Ловћену.

ЦРНА ГОРА до сада не иде, него се стрмоглаво сурвава у бестрагију у свим областима културе, и у областима духовности, а поготово морала. Сурвава се, сурвава као оно камење из црквице са Ловћена што је сурвано.

Е, браћо моја, кад полако вратимо, сви заједно, оно камење на Ловћен, па се вратимо кроз њега и преко њега прво Светом Петру Цетињском и његовом моралу, и његовом духу жртвовања за правду Божију и за ближње своје, па кад се вратимо и Петру Другом Ловћенском Тајновидцу и његовој визији космичкој, универзалној, његовом јединству не само Европе него читавог свијета, кад се свему томе полако вратимо, онда ћемо се вратити једни другима. Па ћемо онда оно што нам је Бог дао овдје да искористимо и користимо на прави начин – честито, часно, богонадахнуто, људски, поштено.

Све што је другачије, већ је виђено. И том другачијем деценијама присуствујемо. Ево, присјетите се, колико су напредни комунисти саградили предузећа, и колико су у њима запослили људи, колико је породица било сито од динара зарађеног у њима. Колико је дјеце школовано, од тог динара. Колики је труд за тај послијератни период начињен.

Пустимо сад све друго. Ово је тачно. Ово потврђује вријеме којему смо сви свједоци. И шта? И шта се догодило са тим у тој такозваној и измишљеној и пројектованој, циљано, транзицији? А доста су ту помогли и ови којима сад хрлимо, Европљани. Доста! Знали су да искористе наше несреће. Пружили овима прилику да опљачкају, а они знају зашто. Ови једва дочекали, па све опљачкали, предузећа уништена, пустолине.

У ДРЖАВИ наједанпут имате једну групу богаташа, милијардера, не у динарима, него до јуче у њемачким маркама, а сада у европским еврима. Имате црногорске милијардере по први пут у историји! А у исто вријеме имате на просјачком штапу огромну већину народа, огромну. Мало их је на својим ногама. И оних који су рођени у Црној Гори, и они који су у њу проћерани са својих огњишта из региона.

И оних који су до јуче живјели од свог рада на црногорским селима па отјерани у градове и фабрике. И сада уништене и фабрике, и запуштена имања, стока уништена, Људи заборавили да ору земљу, заборавили да уздижу стоку, а гладни… Данас, огромна већина ових младих људи завршава факултете. Гдје ћемо хљеба од њих зарадити? Од чега ћемо сјутра? У ком предузећу? У којој фабрици ће да раде? И продаје се земља, очевина… И од тога се покрива та социјална неимаштина ових двадесетак, тридесетак година… А кад и то од продаје потрошиш, од чега ћеш сјутра, кукала нам мајка, свима заједно!?

И сваки дан неко… И то је тачно. Сваки дан, ево сад, у Котору, у Бару и у Подгорици. је неко убијен. И дрога се неометано ваља. И не треба обећавати само златне препелице од Европе која никад никоме ништа није дала, а да није крваво зарађено.

БЕЗ ПОМИРЕЊА НЕМА ОБНОВЕ

ЗНАДИТЕ да се, прије свега, ова и оваква Црна Гора родила из најдубљег братоубилаштва које је доживио народ у Црној Гори и она истинска и права Црна Гора. Исто тако, знадите, да се ова и оваква Црна Гора темељила на рушењу цркве Светог Петра на Ловћену. Ту је њена матрица, саткана на овим најдубљим трагедијама, и многим другим, ове и овакве Црне Горе, Црне Горе са овом и оваквом идеологијом. И нема истинске обнове без помирења браће у Црној Гори! Нема, док се Ловћен не окити црквом Светога Петра, и нема док се аманет и завјет не испуни Светога Петра Ловћенског Тајновидца!

(наставиће се)

Аутор: Перица Ђаковић, објављено у “Новостима”