Мојковачка битка је вођена од 6. јануара до 7. јануара 1916. године у околини Мојковца и у њој је Санџачка војска Краљевине Црне Горе успјешно зауставила аустроугарску офанзиву, чиме је омогућено повлачење Војске Краљевине Србије преко дијелова Краљевине Црне Горе ка Јадранском мору. Војском Краљевине Црне Горе је командовао сердар Јанко Вукотић. То је уједно била и последња војна операција војске Краљевине Црне Горе, која 1918. године улази у састав Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца.

Мојковачка битка је заправо само завршна фаза једне веће војне операције познате под називом „Мојковачка операција“, а односи се на дејство црногорске санџачке војске јачине од око 30. 000 војника, која је бранила фронт од бококоторског залива па све до Златибора и Ужица од октобра 1915. до јануара 1916. године. У почетку није било већих окршаја, али када је аустроугарска војска примијетила да српска војска има намјеру да се повлачи преко територије краљевине Црне Горе, схватила је да би пресијецањем тог повлачења у потпуности разорила српску војску и истовремено заузела Црну Гору. Тада аустроугарска војска сва расположива средства баца у том правцу. Главни дио аустроугарске војске (20. 000 војника са око 70 топова) налазио се на линији Рожаје, Сјеница, Бијело Поље. Други дио нападао је из правца Пљеваља према Прибоју и даље према Мојковцу и Бијелом Пољу. У Боки су биле сконцентрисане јаке трупе са преко 200 топова усмјерених ка Ловћену.

Стање у црногорској војсци било је јако тешко. Војници су били слабо обучени, посебно за зимске услове. Носили су оно што су од куће понијели. На неколико дана су добијали по пола килограма хљеба. Црногорски војници су носили пушке калибра 7,62 милиметара, тзв. „Московке“ од којих већина није имала бајонете. Сваки од осам батаљона имао је један митраљез типа „Максим“, а иначе их је цијела Санџачка дивизија имала 39 укупно. Муниције је такође било недовољно, од око 200 до 400 метака на једну пушку. Војска је имала и извјестан број топова, 80 граната мањег калибра и 35 већег. Укупан број војника је био око 6 500. Главнокомандујући црногорске војске био је сердар Јанко Вукотић.

Аустроугарска војска ангажовала је двије дивизије: 53. генерала Понграца и 62. генерала Калзера. Укупно је било 14. 000 добро наоружаних и обучених бораца, уз резерву и логистичку подршку. Снаге које су обезбјеђивале крила овим двијема дивизијама су биле 20. 000 војника под командом генерала Рајнера, уперених ка Мојковцу и Тари. Војска је била опремљена са: пушкама „Маузер“, 45 топова, десетинама митраљеза и великом количином муниције.

До главног окршаја дошло је у околини Мојковца. На Бадњи дан 6. јануара генерал Рајнер издаје наредбу за напад, мислећи да ће наићи на неспремну црногорску војску. Међутим, испоставило се да је сердар Јанко Вукотић био добро припремљен. На удару 6. аустроугарског краљевског пука, на Развршју и Бојној њиви нашао се Доњоморачки батаљон Колашинске бригаде. Уз јурише и противјурише положаји су наизменично прелазили са једне на другу страну, али је Доњоморачки батаљон успио да задржи положај до 2 сата у подне. Након тога, под снажним ударом топова и јуришима, аустроугарска војска успијева да заузме Бојну Њиву, али остали дијелови Колашинске бригаде, посебно они са Развршја које је било стратегијска тачка за продор ка Мојковцу, су чврсто задржали непријатеља. Напад на Развршје директно је водио генерал Рајнер. Борбе су биле са пуно губитака на обје стране, а поред Бојне њиве Аустроугари успијевају да заузми још један положај – Улошевину.

Освајањем Бојне њиве и Улошевине Аустроугари су угрозили кључну одбрану „Мојковачких врата“. По процјени сердара Вукотића, сљедећи дан био је кључан, зато он напушта штаб у Колашину и одлази директно на положаје код Мојковца, гдје се сусреће са бригадиром Петром Мартиновићем и члановима дивизијског штаба. Ту је донијета одлука да се изврши контранапад на изгубљене положаје. Према плану, у зору, на Божић 7. јануара, ускочки батаљон, под окриљем ноћи и јутарње магле, премјешта се из села Раките у Гиљоноге, западне положаје одакле полази у густу шуму гдје се среће са Аустроугарима који су такође кренули у напад. У снијегом завијаним горама почиње борба, уз грмљавину топова и звукове бајонета. Са њихове десне стране налази се колашински батаљон, и кад се борба распламсала, нашли су се једни поред других. Ускочки батаљон је храбро издржао нападе, омогућавајући Колашинској бригади напад на Бојну њиву. Пет батаљона и двије чете извиђача Колашинске бригаде и Први и Трећи регрутски батаљон из Дробњачко-ускочке бригаде крећу у силовит напад. У борбу се касније укључује и главнина Дробњачког батаљона. Јуриши и противјуриши се ређају скоро без престанка.

 Главни напад према Бојној њиви изводи ровачки батаљон (командант Милинко Влаховић), који успијева послије толико јуриша и напада, да у снажном противјуришу заузме косину која се са Развршја спушта ка Бојној њиви. Међутим, око 3 сата послије подне, Аустроугари уводе своје задње резерве и тако пред надмоћнијим непријатељем, Ровчани су били приморани да се повуку мало уназад. Остали положаји Колашинске бригаде су задржани. Десно од Ровачког батаљона борили су се Први и Трећи регрутски батаљон, састављени од младића од 18-21 године. Како су сви били млади, јаки и поприлично увјежбани од обучених официра, њима су давани специјални задаци, па им је и повјерено да поврате Бојну њиву која је била добро брањена са 3 реда бодљикаве жице и митраљезима у рововима.

Први јуриш није успио. Они се враћају да предахну, али не задуго. Почињу и други силовити јуриши, овог пута не марећи за кишу метака које су Аустроугари слали на њих, не бринући за жице и гранате које су бесомучно падале. И тај други јуриш није донио резултата, тако да је Бојна Њива остала у рукама Аустроугара.

Сердар Јанко Вукотић, кад је увидио да Први и Трећи регрутски батаљони не могу освојити Бојну њиву, наређује да се једина резерва, дробњачки батаљон, уведе у борбу и по „сваку цијену“ заузме Бојна њива. Батаљон је у 11:30 отпочео напад и успио да заузме први ред ровова, али не и други, па су се вратили на полазне положаје. Послије кратког предаха и припреме, све три чете поравнавају се у једну линију, и после кратке паљбе сви заједно крећу у силовити јуриш. Непријатељ, изненађен, није се могао одупријети брзом продору Дробњака који су улијетали у ровове и борбом изблиза, на нож и бајонет, заузимали један по један. Командант Дробњачког батаљона, Никола Ружић, који је био са резервом, чим је видио да се његови Дробњаци боре прса у прса, оставља команду првом официру и хита у прве борбене редове, гдје је и рањен. Под силином јуриша, непријатељ напушта Бојну Њиву у паници, чиме је операција успјешно била завршена, освојена је Бојна Њива. Након освајања Бојне Њиве и Голе Косе која се од Развршја спушта ка Бојној Њиви, коју су заузели Ровчани, наступило је затишје које је потрајало све до 3 сата послије подне.

Након затишја, генерал Рајнер који се не мири са губитком Бојне Њиве, уводи своје последње снаге из резерве, 205. бригаду, и после снажне топовске паљбе креће у напад на положаје Дробњака и Ровчана, али је први напад био жестоко одбијен, што је умало поколебало аустроугарске војнике. Видјевши да би можда то довело и до слома његових снага, генерал Рајнер са исуканим мачем, стаје на чело своје последње резерве и лично предводи напад. Али није успио да заузме Бојну Њиву. Борбе су трајале све до мрака, али су сви остали на својим положајима. Борбе око Мојковца су вођене још неколико дана, али не оном јачином као што су биле 6. и 7. јануара.

Највећи значај ове битке огледа се у томе што је аустроугарска војска спријечена да пресијече повлачење српске војске преко албанских планина, и даље ка Крфу. Нажалост, убрзо је дошло да разоружавања црногорске војске, чију је одлуку донијела црногорска влада. Због одсуства краља, влада је наредила Јанку Вукотићу да се војска разоружа, напусти бојне положаје и врати кућама, а муниција и оружје да се оставе у касарнама и магацинима.

ПОМЕНИК ПОГИНУЛИХ У БИЦИ НА МОЈКОВЦУ 6-7 ЈАНУАРА 1916. ГОДИНЕ

 

 

РЕГРУТСКИ БАТАЉОН                                               12

 

1. Блечић Андријин-Пиљов Новица, Жупа Пивска, официр.
2. Дедивановић Вујов Тома, рођен 1896, Затријепач, Кучи.
3. Добровић Д. Саво, рођен 1891, Љешкопоље, наредник.
4. Зоговић С. Милета, рођен 1890, Машница, Полимље.
5. Крулановић Божов Стеван, рођен 1892, Кута, Жупа код Никшића, регрут.
6. Мигудовић Митар, Горовиће-Бока, добровољац у црногорској војсци.
7. Павићевић Ћеко, рођен 1894, Милочани, Никшић.
8. Пилетић Гашов Ђорђије-Ђоко, рођен 1880, Завала-Пипери, потпоручник.
9. Пренкочевић Ђелошев Тома, рођен 1891, Затријепач, Кучи, наредник-водник.
10. Радуловић Илија, стар 30 година, Комани.
11. Стаматовић Мирко, Загарчко-комански батаљон.
12. Стаматовић С. Блажо, рођен 1887, Загарач, наредник, командир регрутског вода.

 

БЈЕЛОПОЉСКИ БАТАЉОН                                          4

 

1. Бошковић Лазарев Миливоје, рођен 1886, Доња Поља, Бригадни барјактар.
2. Булатовић Микоњин Дмитар, рођен 1888, Равна Ријека.
3. Влаовић Ђорђијев Димитрије, рођен 1855, Равна Ријека.
4. Радоњић Милосављев Петар, Пали-Равна Ријека.

 

ПРОШЋЕНСКО-БАРИЧКИ БАТАЉОН                      3

1. Радојевић Пурков Мираш, рођен 1885, Чокрлије.
2. Радојевић Радев Стојан, рођен 1895, Чокрлије. Рањен на Мојковцу, 18. децембра 1915. године. Умро од рана у Колашину, 6. јануара 1915. године.
3. Смоловић Војинов Милисав, рођен 1885, Прошћење.

 

КОЛАШИНСКА БРИГАДА                                        231

КОЛАШИНСКО-РЕЧИНСКИ БАТАЉОН              (44)

1. Анђелић Лакићев Божо, рођен 1868 (1862), Равни, живио у Ријеци Мушовића, официр.
2. Булатовић Ђуров Гаврило, Мекића Поље.
3. Булатовић Ђуров Милутин, рођен 1898, Мекића Поље, водник.
4. Булатовић Миливојев Станко, рођен 1888, Ровачко Требаљево.
5. Булатовић Милошев Димитрије, рођен 1894, Башање Брдо.
6. Булатовић Милошев Јагош, рођен 1898, Башање Брдо, рањен на Мојковцу, умро1917. године.
7. Булатовић Мрђенов Милан, рођен 1875, Колашин.
8. Булатовић П. Петар, рођен 1875, Колашин.
9. Булатовић Р. Милун, Колашин.
10. Булатовић Р. Радомир, рођен 1893, Колашин.
11. Влаховић Ђуров (Крњов) Милутин, рођен 1879, Падеж (Речине).
12. Влаховић Живков Милан, Бабљак.
13. Влаховић М. Живко, рођен 1891, Бабљак.
14. Влаховић Милутинов Јово, Дрпе.
15. Влаховић Радоје, срез колашински.
16. Вујисић Бошков Радош, рођен 1877, Падеж (Речине), батаљонски барјактар.
17. Вујисић Јован, Колашин, добровољац из Америке.
18. Вујисић Марков Милинко, Колашин.
19. Вујисић Тутов Мартин, срез колашински, барјактар.
20. Грујић Миро, Ријека Мушовића.
21. Драшковић Костин Павић, рођен 1870, Селишта. Учесник боја на Мојковцу. Прецркао за сином на Мојковцу, јануара 1916. године.
22. Драшковић Павићев Мирко, рођен 1893, Селишта.
23. Дрљевић Јованов Тодор, рођен 1868,  Владош (Речине).
24. Ђокић Ј. Ђорђије, рођен 1885, Колашин, трговац.
25. Ђукић Милић, Колашин.
26. Ђукић С. Вукота, рођен 1894, Колашин.
27. Илинчић Радованов Ћирко, рођен 1883, Мекића Поље.
28. Ковачевић Шћепо, Колашин, капетан.
29. Лакићевић Јованов Глигорије, Тара.
30. Милајић Лакићев Вујо, рођен 1862, Изласци.
31. Милајић Павићев Павле, Изласци.
32. Минић Ј. Кусо, рођен 1850, Смаилагића Поље.
33. Ницовић Богданов Бајо, рођен 1872, Дрпе.
34. Нишавић Крстов Стефо, Колшин, свештеник-ђакон, рањен, умро од рана у Подбишћу.
35. Перовић Јовица, рођен 1894, Речине, Колашин.
36. Радовић Јанко, Колашин.
37. Радовић П. Павле, Колашин. .
38. Радоњић Милисавов Петар-Перо, рођен 1898, Мујића Речине.
39. Ракочевић Алексин Трипко, рођен 1858, Крњој Јели, живио у Изласке, командир чете.
40. Ракочевић М. Милић, рођен 1857, Валдош (Речине).
41. Ракочевић Милићев Милун, рођен 1896, Владош (Речине).
42. Ракочевић Трипков Радомир, рођен 1887, Изласци.
43. Шћепановић Вукосава Миле, рођен 1880, Селишта, контузован, умро 1916. године.
44. Шћепановић Новељин Ђорђије, Изласци.

 

ЛИПОВСКИ БАТАЉОН                                        (58)

 

1. Богдановић Новичин Лазар, рођен 1870, Липовска Бистрица.
2. Бојић Малишин Вукосав, рођен 1869 (1861), Морачко Требаљево. Добровољац из Америке.
3. Бојић Миланов Милутин, рођен 1890,  Плана.
4. БојићМиле,  Липово.
5. Бојић Милијин Милош, рођен 1880,  Липово.
6. Булатовић А. Милинко, Липово, Колашин.
7. Булатовић Боришин Новица, рођен 1981, Липово.
8. Булатовић М. Мико, рођен 1786, Липово.
9. Булатовић Т. Радош, рођен 1890, Липово.
10. Булатовић Томов Мијајило, рођен 1870 (1865), Липово.
11. Влаховић Н. Милинко, рођен 1887, Плана.
12. Вујисић Божа Милованова Миле ?Липово.
13. Вујисић Бошка Радош, Липово, барјактар.
14. Вујисић Гаврилов (Ћућин) Максим, рођен 1876, Дријенак, батаљонски барјактар, перјаник.
15. Грујић Новичин Миро, Липовска Бистрица.
16. Ђокић-Шћепановић Лазарев Грујица, рођен 1875, Липово.
17. Живковић Петров–Мраков Сава, рођен 1879, Војковићи.
18. Живковић Петров–Мраков Стојан, рођен 1888, Војковићи.
19. Илинчић М. Милош, рођен 1865, Липово.
20. Илинчић М. Мулета, рођен 1865, Липово.
21. Илинчић Мињов Никола, рођен 1893, Липово.
22. Лакићевић Пуков Неђељко, рођен 1875, Липово.
23. Милошевић Лазарев Раде, рођен 1890, Плана.
24. Перовић Шолев Миладин, рођен 1865, Липово, барјактар.
25. Перовић Шолев Миливоје, рођен 1881 (1870), Липово, барјактар.
26. Поповић Драгојев Малиша, рођен 1868 (1876), Липово, водник (официр).
27. Пулетић Живка Лазар, рођен 1886, Липово.
28. Пулетић Милијин Миливоје, рођен 1873, Липово, Рањен на Мојковцу, умро од рана.
29. Пулетић Машов Мргуд, Липово.
30. Радовић Илијин (Шолев) Радуле, рођен 1865, Липовска Бистрица.
31. Радовић Јакшин Јагош, рођен 1887, Липовска Бистрица.
32. Радовић Лукин Василије, рођен 1873, Дријенак, заставник, командир чете.
33. РадовићМилош, Липово.
34. Радојевић П. Милош, рођен 1874, Липово.
35. Ракочевић МилошевДраго, рођен 1870,  Морачко Требаљево.
36. Ракочевић Николин Милан-Машо, рођен 1884, Морачко Требаљево, добровољац.
37. Ракочевић Павлов (Паунов) Пуниша, Дријенак.
38. Ракочевић Павлов (Паунов) Спасоје, рођен 1876, Дријенак.
39. Ракочевић Павлов (Паунов) Ћиро, Дријенак.
40. Ракочевић Пунишин Илија, рођен 1890 (1886), Морачко Требаљево.
41. Ракочевић Ћиров Жарко, Дријенак, завршио гимназију.
42. Ракочевић Ћиров Илија, Дријенак, добровољац из Америке.
43. Ракочевић Ћиров Никола, рођен 1897, Дријенак.
44. Раосављевић Радојев Блажо, рођен 1883, Липово.
45. Раосављевић Радојев Божо, рођен 1889 (1872), Липово.
46. Реџић Бошков Пуниша, рођен 1875, Плана,
47. Тодоровић Милутинов (Мијов) Радисав, рођен 1883, Липовска Бистрица.
48. Ћетковић Антонија Милија, рођен 1889, Баковићи.
49. Ћетковић Антонија Милорад, рођен 1895, Баковићи.
50. Шћепановић Јоксимов Радојица, рођен 1870 (1865), Липово.
51. Шћепановић Машов Богдан, рођен 1870, Липово.
52. Шћепановић Машов Јаков, рођен 1869, Липово.
53. Шћепановић Машов Мргуд, Липово.
54. Шуковић Лакићев Лазар, рођен 1890, Липовска Бистрица, полуводник.
55. Шуковић Миков Марко, рођен 1878. Липово.
56. Шуковић Мијатов Радуле,  Сјерогоште.
57. Шуковић Миков Радуле, рођен 1870, Липово.
58. Шуковић Миланов Грујица, рођен 1890 (1873), Липопвска Бистрица.

 

ГОРЊОМОРАЧКИ БАТАЉОН                             (32)

 

1. Баошић Мили(ји)н Богдан, рођен 1880, Старче, Горња Морача.
2. Баошић Радосављев Милош, рођен 1886, Старче, Горња Морача.
3. Бећировић Илијин Јово, рођен 1892, Љевишта, Горња Морача.
4. Бојић Грубанов Баћо, Бојићи, Горња Морача.
5. Бојић Грубанов Секуле, рођен 1890, Горња Морача.
6. Бојић Исаков Петров Крсто, рођен 1865, Горња Морача.
7. Драгић Кeров Сава, рођен 1864, Љевишта, Горња Морача, официр, потпоручник.
8. Дуловић Василије, Горња Морача.
9. Дуловић Сава, Поље, Горња Морача, официр.
10. Кујовић Раде, Горња Морача.
11. Луковац Лекин Лазар, рођен 1873, Старче, Горња Морача.
12. Луковац Мијаилов Мирко, рођен 1865, Старче, Горња Морача.
13. Луковац Митров Миладин, рођен 1877, Старче, Горња Морача.
14. Луковац Савин Милош, рођен 1875, Старче, Горња Морача.
15. Марковић Филипов Видак, Старче, Горња Морача.
16. Мијатовић Малишин Милош, рођен 1875, Горња Морача.
17. Пајовић Савин Јован, рођен 1885, Горња Морача.
18. Пајовић Савин Милиша, рођен 1890, Горња Морача.
19. Пековић Митров Богић, рођен 1895, Горња Морача.
20. Пековић Миланов Јован, рођен 1886, Горња Морача.
21. Пековић Миланов Стеван, рођен 1878, Горња Морача.
22. Пековић Филипов Милутин, рођен 1875, Горња Морача.
23. Рнковић Боришин Никола, рођен 1879, Горња Морача.
24. Станисавић Алекса, рођен 1890, Горња Морача.
25. Тодоровић Ђ. Мијајило, Горња Морача.
26. Тодоровић Милинков Милија, рођен 1885, Горња Морача.
27. Тодоровић Т. Радисав, Старче, Горња Морача.
28. Тодоровић Тулев Никола, Старче, Горња Морача.
29. Томић Милошев Милија, рођен 1875, Горња Морача.
30. Томић Мукичин Радован, рођен 1870, Горња Морача.
31. Шуковић Лаков Живко, рођен 1858, Рашко, Горња Морача.
32. Шуковић Лаков Симо, Рашко, Горња Морача.

 

ДОЊО-МОРАЧКИ БАТАЉОН                              (41)

1. Бакић Милев Јован, рођен 1891, Равни-Доња Морача.
2. Бошковић Вукадинов Илија, рођен 1878, Ђурђевина.
3. Бошковић Вукадинов Милија, Ђурђевина.
4. Брауновић Милошев Јагош, рођен 1886, Петрова Раван.
5. Булатовић Б. Павле, Прекобрђе-Доња Морача, доњоморачки батаљон.
6. Вујисић Јакова Јован, Поди.
7. Вујисић М. Милика, Поди.
8. Вујисић Марков Милинко (или Миленко), Пода, Доња Морача.
9. Вујисић Миливојев Симеун, Поди-Доња Морача.
10. Вујисић Мићунов Мило, Поди-Доња Морача.
11. Дожић Јованов Перо, рођен 1878, Врујци, замјеник барјактара.
12. Јанковић Спасојев Милинко, рођен 1874, Равни-Доња Морача.
13. Лакићевић Ј. Глигорије-Глигор, рођен 1882, Баре, Доња Морача.
14. Лакићевић Р. Никола, рођен 1860, Баре, барјактар.
15. Лакићевић Туков Неђељко, Баре-Доња Морача.
16. Меденица Вуков Лакић, рођен 1875, Равни-Доња Морача.
17. Меденица Јојов Перо, Доња Морача, барјактар.
18. Меденица Мијатов Богдан, 1879, Равни.
19. Меденица Мијатов Ђоле, рођен 1877, Равни.
20. Меденица Павићев Миро, Равни, официр.
21. Перовић Вучетин Пуниша, рођен 1876,  Доња Морача.
22. Перовић Ј. Јовица, Раичевине.
23. Поповић Ђоков Радоје, Петрова Раван.
24. Радовић Н. Јаков, рођен 1868, Баре.
25. Радовић Обрен, рођен 1866, Баре.
26. Радовић Радивоје, Баре-Доња Морача.
27. Радовић Радуле, Баре.
28. Радуловић Вукосав, рођен 1864, Јасенова.
29. Ракочевић Живков Војин, Раичевине.
30. Ракочевић Живков Јагош, Доња Села.
31. Ракочевић Живков Јанко, Доња Села.
32. Ракочевић Јованов-Мргудов Мијајло, Доња Села.
33. Ракочевић Милошев Мико, Доња Села.
34. Ракочевић Новаков Панто, Раичевине.
35. Ракочевић Павлов Спасоје, Раичевине.
36. Ракочевић Р. Муратов Тадиша, Раичевине-Доња Морача.
37. Ракочевић Радев Јакша, Доња Села.
38. Рашовић-Меденица Радулов Миле, Врујци-Доња Морача.
39. Симоновић Ђорђијев Павле, рођен 1868, Јасенова, барјактар.
40. Станковић Богданов Алекса, рођен 1890, Јасенова.
41. Ћировић Малишин Илија-Буљо, Ђурђевина.

 

ПОЉСКИ БАТАЉОН                                       (16)

1. Аџић Вукотин Новак, рођен у Бјелојевићима.
2. Аџић Милосавов Аксо, рођен (1890) 1885, Бјелојевићи.
3. Богавац Милош, рођен 1867, Бјелојевићи.
4. Влаовић Јевђенов Димитрије, рођен у Мајсторовини, живио у Штитарици.
5. Влаховић Радоје, рођен 1890, Штитарица.
6. Вуковић Радосав, Горња Поља.
7. Грдинић Ђорђијев Радован, рођен у Доњим Пољима, војник регрутског батаљона.
8. Ђукић Јованов Милић, рођен 1893, Бјелојевићи.
9. Марковић Милош, рођен 1876, Горња Поља.
10. Мишнић Лабов Дмитар, рођен 1896, Бјелојевићи.
11. Мишнић Љ. Митар, рођен у Бјелојевићима.
12. Мишнић Петров Милисав, рођен 1882, Лијева Ријека, живио у Бјелојевићима.
13. Ћорић Симеун, Подбишће.
14. Шћепановић Радојичин Малиша, рођен 1891 (1879), Бјелојевићи.
15. Шћепановић Радосава Вук, рођен 1882, Бјелојевићи.
16. Шћепановић-Ђекић Јованов Мирко, Доња Поља.

 

РОВАЧКИ БАТАЉОН                                           (40)

1. Бећковић Вуја Мркоје, рођен 1886, Ровца, капетан.
2. Булатовић Богданов Милета, рођен 1864, Горња Ровца-Алуге, наредник.
3. Булатовић В. Радош, Ровца.
4. Булатовић Драгиша, Ровца.
5. Булатовић Ж. Станко, Ровца.
6. Булатовић Јоветин Миливоје, рођен 1890 (1881)Лијешње.
7. Булатовић Коћов Саво, рођен 1886, Мртво Дубоко.
8. Булатовић Лукин Мираш, рођен 1895, Церовица.
9. Булатовић М. Радосав, Ровца.
10. Булатовић Мијајило, Ровца, водник.
11. Булатовић Мил. Мирко, Ровца.
12. Булатовић Милошев Радисав, рођен 1886, Горња Ровца.
13. Булатовић Милутинов (М)Илија, рођен 1871, Горња Ровца, наредник.
14. Булатовић Милутинов Миливоје, Горња Ровца, водник.
15. Булатовић Новељин-Крњов Секула, рођен 1891, Булатовићи, Горња Ровца.
16. Булатовић Новица, Ровца.
17. Булатовић Пујов Милија, рођен 1825, Лијешње, поднаредник, доборовољац.
18. Булатовић Пујов Милинко, рођен 1880, Лијешње-Ровца, поднаредник.
19. Булатовић Савов Петар, рођен 1885. године, Церовица.
20. Булатовић Тодоров Милутин, рођен 1855, Горња Ровца.
21. Влаховић Ђоков Богдан, рођен 1871, Влаховићи, водник.
22. Влаховић Ђоков Стеван, рођен 1876, Влаховићи.
23. Влаховић Зеков Савеља, рођен 1886, Влаховићи.
24. Влаховић Јованов Тодор, рођен 1886, Влаховићи, Ровца.
25. Влаховић Милутинов Драгиша, рођен 1871, Влаховићи, водник.
26. Влаховић Н. Драгиша, Ровца, водник.
27. Влаховић Н. Тошко (Пиро), рођен 1881,  Влаховићи.
28. Влаховић Р. Бошко, рођен 1876,  Влаховићи.
29. Драшковић Микоња, Ровца.
30. Драшковић Перов Ново, рођен 1896,  Веље Дубоко.
31. Илинчић Николин Периша, рођен 1875,  Међуријечје.
32. Јанковић Милинков Ђорђије, рођен 1881,  Лијешње.
33. Јовановић Радивоје, Међуријечје.
34. Јоковић Петров Раде, рођен 1865, Лијешње. Рањен на Мојковцу, 26. децембра 1915. године. Умро од последица рањавања у Лијешњу, 1919. године.
35. Јукић Милисавов Мајо, рођен 1875, Међуријечје. Тешко рањен на Мојковцу, 25. децембра 1915. године. Умро од последица рањавања код куће 1920. године.
36. Марковић Веков Благота, рођен 1870,  Међуријечје.
37. Милетић Мрђенов Миљан, рођен 1876, Булатовићи, Горња Ровца.
38. Минић Радуна Мишурова Миљан, рођен 1897, Веље Дубоко.
39. Поповић Савин Ђуро, рођен 1880, Лијешње.
40. Шћепановић Радојица, Ровца.

 

ЈЕЗЕРСКО-ШАРАНСКИ БАТАЉОН                                       6

1. Анђелић Лазов Грујо, Његовуђа.
2. Анђелић Лазов Јаков, Његовуђа.
3. Булатовић Видака Милован, рођен у Тимару.
4. Булатовић Пунише Вукосав, рођен у Тимару.
5. Ђоковић Васа Михаило, рођен у Тимару.
6. Минић Пунишин Вукосав, Тимар.

 

УСКОЧКИ БАТАЉОН                                                                64

1. Алексић Коста, Малинско, официр, командир чете.
2. Ашанин Ристов Филип, рођен у Баре-Ускоци, водник.
3. Бијелић В. Симо, рођен у Ускоцима.
4. Бијелић И. Радосав, рођен у Ускоцима.
5. Бијелић М. Грујица, рођен у Ускоцима.
6. Булатовић Вукосав, рођен у Тимару.
7. Булатовић Перов Милован, рођен 1878, Тимар.
8. Вујачић Секуле, рођен у Сировцу-Ускоци.
9. Гвозденовић Мишо, рођен у Горњој Бијелој.
10. Гиљан Милан, Струг-Ускоци.
11. Гиљен Б. Раде, рођен у Сировцу-Ускоци, барјактар.
12. Глишић Радоја Лука, рођен у Слатини.
13. Грдинић Ђорђија Радован, рођен у Ускоцима, војник Регрутског батаљона.
14. Грдинић Стевана Ђорђије, рођен у Ускоцима.
15. Грдинић Томе Милосав, рођен у Ускоцима.
16. Гузина Димитрије, Градац код Шавника, водник.
17. Гузина Филип-Гргур, Градац, Шавник, десечар.
18. Дујовић Н. Никола, рођен у Сировцу- Ускоци.
19. Жижић Лаков Радојица, рођен 1868, Лијешће-Ускоци, официр.
20. Жижић Милинко, Милошевићи, Шавник.
21. Жижић Радован, Милошевићи, Шавник.
22. Зековић Радованов Нешко, рођен 1883, Баре.
23. Зековић Радованов Симо, рођен 1867, Баре.
24. Јевтић Неђељко, Горња Бијела.
25. Јелић В. Шћепан, рођен у Барама-Ускоци.
26. Јелић М. Вукашин, рођен у Барама-Ускоци.
27. Јелић Михаило, рођен у Барама-Ускоци.
28. Јововић Зека Милован (Миливоје), рођен у Тимару.
29. Јошановић Обрад, Милошевићи-Шавник.
30. Јошановић Рашо, Милошевићи-Шавник.
31. Каљевић Јакова Стеван, рођен у Слатини.
32. Каљевић Милосав, рођен у Слатини.
33. Кандић Милана Вука, рођен у Слатини.
34. Кандић Милована Лука, рођен у Слатини.
35. Крсамановић Мића Мињо, рођен у Слатини.
36. Крсмановић Митра Милутин, рођен у Слатини.
37. Крсмановић Млађен, рођен у Слатини.
38. Крсмановоћ Шћепан, рођен у Слатини.
39. Кршикапа П. Саво, рођен у Барама-Ускоци.
40. Лазаревић Ђуро, рођен на Градцу-Шавник.
41. Луковац Мијаилов Мирко, Сировац.
42. Матијашевић М. Божо, рођен у Сировцу-Ускоци.
43. Милић М. Милован-Милан, рођен у Ускоцима.
44. Микић М. Милош, рођен у Сировцу, Ускоци.
45. Микић Мијајилов-Чиков Милан, рођен 1858, Сировац-Ускоци.
46. Микић Милошев Милован, рођен 1865, Сировац-Ускоци.
47. Минић Пунише Вукосав, рођен у Тимару-Ускоци.
48. Митровић Лука, рођен на Градцу код Шавника.
49. Петрушић Р. Милован, рођен у Ускоцима.
50. Полексић Јоко, Мокро код Шавник, племенски капетан и барјактар.
51. Радојевић Ћетко, Баре Сировачке.
52. Радоњић Милан, Ускоци.
53. Ровчанин Јово, Сировац.
54. Станић Николе-Ћића Вукосав, рођен у Сировцу, десечар.
55. Станић Нилоле-Ћића Раде, рођен у Сировцу.
56. Струњаш Неђељко, Тимар, водник.
57. Томић Милутина Неђељко, рођен у Тимару.
58. Томић Новице Обрен-Мидо, рођен у Тимару, водник.
59. Ћировић Крсто, Тушиња-Боан.
60. Усовић Милована Ћетко, рођен у Слатини.
61. Церовић Милосав, официр, командир чете.
62. Чворовић Драгоје, рођен у Мокро-Шавник.
63. Чуровић Бошко, Тушиња.
64. Чуровић Вуле, Тушиња.
65. Чуровић Крсто, Тушиња.
66. Шећковић Неђељко, рођен у Ускоцима, водник.

 

ДРОБЊАЧКИ БАТАЉОН                4

 

1. Вилотијевић Илијин Мрдак, рођен 1889, Дужи, срез шавнички.
2. Ђурђић Васа Бошко, Комарница.
3. Милашиновић Божов Миливоје, Превиш. Погинуо на Мојковцу 7. јан. 1916.
4. Сератлић Милошев Ђорђије, Превиш. Погинуо на Мојковцу, 7. јан. 1916.

 

            УКУПНО^[2]                              313

Извод из рукописа ЉУДСКИ ГУБИЦИ ЦРНЕ ГОРЕ У ПРВОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ

[1] https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%9C%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B0

[2]За поједине погинуле борце постоје подаци да су погинули или умрли од рана на другој локацији, а такође и на Мојковцу што је назначено у подацима рукописа по јединицама