Пише: Владимир Пребирачевић, директор Српско-руског центра “Мајак”
Петак поподне пред сам крај године прави почетак празничних дана уз шпански фудбал на телевизији. Селта и Севиља играју лепршаво и допадљиво али један детаљ на графици на екрану стално боде очи а то је украјинска застава као део анимације у горњем десном углу екрана.
Разумем да је то део не баш садржајне подршке Шпаније Украјини у овом сукобу на истоку Европе али доста је иритантна подршка која мислим да прави већи контра ефекат гледаоцима у овој ситуацији, иако је жеља сасвим другачија.
Многи појединци и организације, па и европске институције су се утркивали у доказивању лажне љубави према земљи која је постала оружје у рукама моћника који су је гурнули у сукоб са Русијом који никако не могу да добију. Тренд русофобије је ишао узлазном линијом све до самог проглашења Русије за терористичку државу у неколико парламената углавном на истоку посрнуле Европе који су такође истурени у покушајима да задају ситне ударце испод појаса, а који самостално нису способни да се бране ни од веће групе ловаца која би залутала нпр у Балтичке земље и који су се осилили услед чињенице да су део НАТО пакта. Велико је питање да ли би ико реаговао када би се руски тенкови појавили у овим земљама и велика је непознаница да ли би Немци кренули да бране своје балтичке пријатеље, али не само они него да ли би неко у Италији желео да се игра са руским медведом.
Све је ово хипотетички али оно што је реално то је присутна и обилато пропагирана русофобија и антируска хистерија која је довела чак до уклањања споменика совјетским војницима у већини земаља које се налазе на истоку Европе веома близу места садашњих сукоба, али и писцима и другим заслужним личностима из историје тих простора.
У Србији су се појавиле неке нове организације које у својој агенди имају управо задатак да подстакну тензије и да својим агресивним и бучним деловањем изазову пажњу медија, али и становништва. Посебно им је циљ изазивање пажње страних финансијера који обилато донирају за овакве активности. Ништа мање нису активне и одређене маргиналне политичке странке које су виделе могућност да и саме профитирају на украјинској трагедији и да ухвате неке мрвице са европског колача хистерије и мржње према Русији. Поједини су посебно склони да своја залагања за европске вредности, људска права и слободе и демократију врло лако преточе у изразиту мржњу према свему што је руско, али и свему што је српско што је за још већу забринутост. Њихова склоност да своју агенду деловања спроводе под лажном заставом хуманизма и ренесансе врло брзо преведу у најгоре средњевековно мрачњаштво које може да се замисли али и види у неким чудним појавама у Украјини који подсећају или невероватно личе на окултне обреде који су се спроводили и у нацистичкој Немачкој у прошлом веку.
Пропагандна машинерија ради сваки дан, па се сваки детаљ користи како би се посебно назначили наводни руски злочини и како би необавештеним Европљанима наметнули наратив који им је потребан како би и у свакој појединачној земљи доносили одлуке које иду на штету тог истог становништва. Разни назови научници, стручњаци и аналитичари готово на исти начин, истим речником , потпуно синхронизовано сваки догађај и сваку појаву која има везе са Русијом тумаче на потпуно идентичан начин што је просто невероватно. Са разних меридијана долазе људи који имају потпуно идентично мишљење као да је по сценариу учено, као да га је писао неко ко је веома способан у креирању таквих наратива који ће униформно користити разни самозвани ауторитети како би дали привид праведне борбе иако им трагови смрде нечовјештвом. Србија која још увек није довољно јака се нашла на индиректан начин у ситуацији да мора де се правда зашто брани своје националне интересе и зашто неће против пријатеља да учествује у хајци која треба да доведе до пораза једних од ретких политичких савезника које имамо, а то су на првом месту Русија па онда одмах за њом и Кина и остале пријатељске земље.
Ми треба да забијемо, по наговоруи „партнера“ са запада, нож у руску руку која нас у геополитичкој арени држи изнад површине воде и брани нашу позицију у Савету безбедности као и другим међународним организацијама и спречава да нас подаве и поотимају нам све што сматрају за вредно исти ти „партнери са запада“ који ни на који начин не поштују наше легитимне интересе у нашој сопственој земљи.
Аутошовинисти, који су у огромној мањини у нашем народу, али су итекако присутни у медијима у Србији, свакодневно лобирају за идеје уласка у НАТО као и признавање независности Косова, као и увођење санкција Русији и протеривање амбасадора и осталих дипломата из амбасаде Руске Федерације у Србији. То су исти они људи који ће нас преко средстава јавног информисања убеђивати да војска Србији није потребна као и да је боље да се војни буџет пребаци у образовање и здравство. У исто оно образовање у чијем реформисању учествују на разне начине и где нам кроје историју, али и српски језик и књижевност мењају мало по мало а на нашу штету и у истом том здравству где наравно здравствену опрему треба да купујемо само у западним земљама. Исти ти који су наводно за слободу и демократију заговарају у ствари да будемо класична колонија која се не пита о сопственој будућности као ни садашњости а чију и прошлост треба фалсификовати, променити и тотално унаказити до непрепознатљивости.
Погледајте само све српске личности које су са ових простора прослављале своје српско порекло, а које су волшебно постале или се труде да их присвоје у националном и верском инжењерингу који на српском простору прави многе мале хове нације које служе само за задовољење интереса оних који су и креатори тих појава.
Сви тумачи међународног права без обзира на стручност тврде да се Украјини мора обезбедити суверенитет над својом територијом, али уједно се Србији мора одузети. То су исти они који су били наводни борци са запада против опаког комунизма у СФРЈ и СССР-у, али су оберучке прихватили исте те унутрашње комунистичке авнојевске неприродне границе СФРЈ које су разориле српски простор у годинама које су следиле као и у СССР- у што им није сметало растакање руског простора које је остало у разним државама након распада СССР-а које никада раније нису постојале. Лицемерје колективног запада али и њихових експозитура и филијала у земљама на Балкану које имају задатак растакања српске националне свести по цену уништења свега од Српске православне цркве као највезивнијег фактора које српско биће има, па до свих других институција и процеса. Србија је у много већој опасности од Русије јер је у тоталном окружењу и препуштена само сопственим инстинктима који је држе у животу, а без озбиљних средстава који ће те грабљивице држати подаље од наше земље који ће да гракћу као вране док са стране и безбедне удаљености гледају како Украјина нестаје, али јој досипају бензин на ватру како би тај пожар потрајао што дуже и како би се можда Русија исцрпела и ослабила толико да се распадне изнутра по жељеним шавовима како би је лакше прогутали, јер сами никада неће смети напасти. Увек су они са запада храбри и силни против слабих и нејаких.
