У вријеме светијех владара
Ђе је била колијевка стара
Одабрана од самог Господа
Српске цркве и Србског народа
Те никоше Божији олтари
И свештени манастири стари
Ђе кандило негасиво сија
Ту се пружа Србска Метохија
И Косово земља освећена
Кроз вјекове и прошла времена
Појаху се химне вишњем Богу
За мир љубав јединство и слогу
На тој земљи Божје је знамење
Света свака травка и камење
Ту су многи часни свештеници
Христу Богу бесмртном владици
Узносили хвалу кроз вјекове
Те се за то светом земљом зове
Тудије су стопе Светог Саве
Проносиле искру Божје славе
У времена давна те засија
Грачаница и Патријаршија
У тој цркви што је на Голготи
Свештени се сијају ћивоти
Од Србскијех Архиепископа
Јер је туда њина света стопа
Проходила у својему роду
Појућ химне и хвале Господу
Па Дечани чувени и славни
Ђе но сија Светац Православни
Краљ Дечански и мученик Свети
Тај Немањић што неће мријети
Чијом славом сво Косово дише
Што чудима историју пише
Ту је Девич Светог Јанићија
Ђе кандило живе вјере сија
А молитве узносе Господу
За спас своме Светосавском роду
Архангели код Призрена града
Што је зида Силни док је влада
Задужбина Призренскога цара
Великога Србскога владара
Па Љевишка црква сред Призрена
Свједок Божје славе кроз времена
И остали Божији олтари
И свештени манастири стари
Па Косово сво жртвено поље
Ђе се Србин с Агарјаном коље
Ту ђе блиста Мученика слава
А Светога цар Лазара глава
Презирући земаљско богатство
Винула се у Небеско царство
Са својијем светим ратницима
Какве само Србски народ има
На том пољу с крвљу натопљено
Цвијеће је поникло црвено
Које стално на Косову цвјета
И душману Србиновом смета
Зар је мало славе и Светиња
Ту ђе испод рушевина тиња
Пламен вјере која гријех пере
Што помамно не види звијере
Него хоће земљу да отима
Што тапије на небеса има
А не знају те отровне змије
Да је Пећки Патријарх Пајсије
У том храму од Патријаршије
Дао жезал Светом Василију
Да Христову служи Литургију
Па кад такву сви истину знамо
Коме браћо Косово да дамо
И ћивоте славне и свештене
Нису цркве стијене камене
Него наша историја жива
Краљ Никола у вријеме је снива
Да му Призрен престоница буде
Па зар данас треба да се чуде
Метохија што је вазда била
Србског рода куцавица жила
Коју Србин ником дати неће
У Дечане док горе свијеће
Но Косово докле год имамо
Душману га без крви не дамо
То мит није но истина жива
Сваки Србин да Косово снива
И увијек Србско да ће бити
Њега глава Цар Лазара штити
И толико Светих са небеса
Христе Боже што Твориш чудеса
Сачувај нам ти Косово равно
Да нам буде сјајније и славно
Кроз вјекове и вјечна времена
Докле има Србскога имена
И докле год молитве приносе
Они који црну ризу носе
И чувају светиње и земљу
Нек је слава Богу Створитељу
Да нам наше Косово заштити
Морамо га истински молити
Због жртава многих што су пале
Које су га браниле чувале
Док дан дивни избављења дође
Да сва мука и невоља прође
И у слави вјечитој засија
Косово и равна Метохија.
Блажо Љ.Даниловић
30. 12 .2022
Никшић
(Аутор је чтец у древној Цркви Светих првоврховних Апостола Петра и Павла у Никшићу, теолог Српске Православне Цркве и епски пјесник)
