Пише: Мирјана Бобић Мојсиловић
Таблоиди, као и старлете и старлетани, у ствари су опседнути новцем и блицевима. Отуда, није чудно да је све отворенија промоција фасцинације новцем, луксузом, богатством, у последње време добила на замаху и да ионако крхку скалу моралних вредности срозава на најниже гране. Нечија суманута теза да „мушкарац без новца и није никакав мушкарац”, постаје нека врста савремене мантре која изазива отпор и подсмех, или – с друге стране, баца у дубоки очај огромну већину (младих) људи који себе никако не могу да виде у овој новој друштвеној слојевитости.
У ствари, ради се о томе да отворена фасцинација новцем и испостављање богатства као највише мере вредности човека, није ништа друго него вредносна порнографија, која (исто као и сексуална) служи само једној ствари – да човека одвоји од божанског у себи, и да додатно изазове осећај недовољности.
Онај ко се наивно препусти утицају медија, биће заувек уништен, јер – никада неће бити довољно млад, довољно леп, довољно секси, довољно модеран и довољно богат и, ако није изградио систем самоодбране и хуморни дискурс према свему што га окружује, биће остављен између немила и недрага савременог наратива – или ће да мрзи себе, или ће да мрзи друге.
Теза да је само богати мушкарац – човек вредан пажње, парадоксално – говори и о безвредности жене.
Не само жене која је са „сиротаном”, него пре свега о безвредности оне која сопствену вредност мери дебљином новчаника онога кога је уловила или кога ће да улови.
Поента је да ова нова суровост савременог света таргетира, наравно, највише младе људе, изгубљене у свемиру нове идеологије обести, беспризорности, лажног сјаја и бесмисла. Знање, интегритет, снови, креативност, солидарност, емпатија – све пада у воду пред божанством платне картице, пред моћним порталима банака, и пред агресивном пропагандом културе која промовише смрт, дрогу, секс и новац, свеједно да ли у реп-музици, попу, филмовима, моди или у медијима.
И, очигледно, то се ради намерно, како би се креирала нова парадигма о томе шта је срећа, које, наравно, нема и не може бити без банака.
Не бити будала, и разумети како функционише ово поробљавање и ова контролисана и диригована дехуманизација, једини је начин да се човек одупре ужасу који се надвио над свет.
Бити пробуђен, највеће је богатство које човек може да има, али како то објаснити свету који спава?
Извор: То сам ја
