Пише: Иван Милошевић

Интересантније од фудбала било ми је понашање фудбалера на синоћњој утакмици између Србије и Швајцарске. Чим се кренуло са центра осјетило се у ваздуху да је овај меч нешто више од меча, да носи посебну емоцију и да онај ко је успјешније савлада, биће његова и слава. И таман се тако десило! Нажалост, Срби су погрешно усмјерили емоције, односно нијесу их контролисали и изгубили су меч. Ништа страшно, рекло би се, али негдје иза синоћњег меча, негдје у његовом подземљу јасно је исписана дубока нетрпељивост између Срба и Албанаца, њихов подсвјесни анатагонизам и негативна енергија. Нијесу фудбалери политичари, ни интелектуалци, али су у далеком Катару синоћ јасно послали свијету политичку поруку да Срби и Албанци у овом вијеку тешко могу да живе једни поред других, а да се не ухвате за гуше!

У томе предњаче Албанци, али толико су се извјештили у сукобу са Србима, да се њихова агресивност и жеља за освајањем простора у присуству Срба претвара у нормално понашање, чак и у неки вид дискриминације којој су изложени од Срба! Не сумњам да су Шаћири, Ђака, користили све методе да испровоцирају Савића, Митровића и остале и то онако успут, да нико не види и не чује, такорећи тајно и у четири ока! И док су они све то радили тајно, Срби су одговорили јавно, да сви виде, посебно они који не знају много о антагонизмима Срба и Албанаца и да закључе да су Срби лоши, а Албанци добри момци. Чак и жртве разгоропађених, срдитих и нервозних Срба! Док су Шаћири и друштво плански контролиали емоције и испољавали их тамо гдје их нико не види, Срби су се неплански препустили емоцијама и сви су видјели да не знају да их контролишу!

Прилично сам сигуран да су синоћ Шаћири и остало друштво против Срба водили психолошки рат и добили су га! По ко зна који пут Срби су хрлили у пораз, иако су били на прагу побједе. Сами су себи омотали ланце око ногу и саплитали се у свом шеснаестерцу, док су им Шаћири и друштво давали голове! Да су били мудрији и да су контролисали емоције и празнили их на лопти или на скривеном дијелу терена, не сумњам да би и резултат био другачији. Психолошки рат који су Албанци, у овом случају Шаћири и компанија, водили против Срба, дао је плодове, претворио се у три гола који су били довољни да испровицирају јавно испољавање српских емоција! Од њих је у неким моментима и Србима крај екрана било мука, али такви смо какви смо и тренутно тајни албански рат против Срба има много више финеса и варијанти од српског напада или одбране свега што је српско и што треба да буде српско! 

Срби када се такмиче против Албанаца треба да науче да контролишу емоције и да их усмјере на позитиван спортски резултат, а не у јавну свађу и надгорњаавање са Албанцима!Једноставније речено, на сваку албанску провокацију треба да остану мирни, равнодушни и да покажу да су бољи од противника што потврђује коначни резултат! Албанци су схватили шта је Србима слаба тачка и погађају у њу без грешке. И синоћ су је погодили Шаћири, Ђака и њихово друштво!

Срби морају да се науче да своју историјску, духовну и осталу супериорност, исказују на аристократски начин и не осврћу се на приземне провокације, него да наставе да корачају својим путем, па ма ко да их из околине зове на обрачун! У синоћњем случају Срби су требали да стисну своју одбрану, нашиље још боље напад и пошаљу Шаћирија и компанију тамо гдје им је мјесто! Нијесу то урадили и изгубили су! 

Синоћњи наук за Србе је да Албанци добро познају њихове слабе тачке и да неће испустити прилику да их погоде и изазову реакцију. Стога, слабе српске тачке треба увити у психолошки омот непоколебљиве побједе вјере у сопствену вриједност, духовну супериорност и одлуку да једна битка може бити и изгубљена, али да крајњи резултат мора бити добар за Србе. У српским редовима те вјере синоћ није било довољно, па је пораз стигао као логична посљедица!

Барем тако се мени чини, а уколико и није тако, ипак није тешко сконтати да су Албанци постали дубоки, али лукави и добро обучени, противници Срба и да користе сваку прилику да се прикажу као жртве, а Србе гурну у мрак агресије. Ипак, надам се да у Српству има довољно паметних Срба и да више неће упадати у албанске замке. Како оне у фудбалу, тако и у другим, много важнијим областима! 

Било како било – Живјело Српство, краљ и отаџбина!