Пише: Мирјана Бобић Мојсиловић

Пре неко вече, друг ме је извео у провод. Каже, гледао је на Јутјубу репортажу двојице хрватских гастронома, из једног мајушног бистроа у Земуну, па га је та њихова кулинарска рецензија инспирисала да ме одведе тамо, да видимо то мало чудо.

Бистро, иначе, ради само од пет поподне до десет увече, јер се налази на – Земунској пијаци.

Место се зове Координата стреет, и налази се тамо, кад прођете између контејнера и пијачног ђубрета, у низу минијатурних радњица, у пијачној уличици са сливником на средини. Заправо, бистро постоји само на улици, унутра не може да се уђе, јер је у тих неколико квадрата смештена кухиња, и кувар Стефан, чије мајсторије за кухињским пултом можете да посматрате кроз прозор. Напољу, неколико минијатурних округлих столова за по две особе, а сваком госту је за ову београдску зиму обезбеђено и ћебенце. Атмосфера као на најбољим пијачним местима у Барселони или у Солуну. Шармантно и непретенциозно. Иако је било ледено вече, на том месту је било топло, и пуно. Осим сјајних младих парова који су вечерали, друштво свима нама правио је и један тиграсти пијачни пас, уличар, али добро васпитан и мио. Атмосфера феноменална, као нека мала, опуштена и врло отмена журка, на којој је осим тог лудог амбијента, ћебади, спољашње грејалице која бистро обасјава црвеном светлошћу, тон давала апсолутно фантастична, врхунска храна.

Али, најбитнији зачин овој дивној причи дају људи који су ово направили. Млади пар – она је комуниколог, а он је кувар. Она је дошла из Врњачке Бање, а он је родом из околине Пожаревца.

То што су се усудили да из провинције дођу у Београд, и да у овој невероватној београдској лудници-џунгли пробају да направе нешто, и то што су кренули такорећи ни од чега, достојно је дивљења и честитки.

Он припрема храну, а она служи. У ствари, раде од ујутру до увече.

Смешкам се и док ово пишем, исто као што сам се смешкала и док сам умотана у ћебенце седела на улици испред њиховог бистроа, очарана њиховим ставом према животу – и у десет квадрата њихове кухиње, може да се направи живот и посао. Није им била идеја да се преко ноћи обогате, него да раде оно што воле.

Ко крене скромно, од малог, може да се нада великом.

И о њиховом уличном бистроу се већ надалеко чује.

Логично, јер – љубав и посвећеност су једине координате за успех.

Извор: То сам ја