Одлука Владе да се до краја године задужи до 350 милиона евра код домаћих комерцијалних банака генерално није добро рјешење за Црну Гору, јер су камате које се нуде неповољне за државу, казао је Побједи економски аналитичар Олег Филиповић.

Он сматра да је постојало довољно позиција на расходној страни овогодишњег буџета у оквиру којих се могао уштедјети значајан дио од предвиђених 350 милиона евра, превасходно на позицији јавних набавки.

-Сигуран сам да би се увођењем других методологија, попут приватно-јавног партнерства, могло уштедјети 30 до 40 одсто недостајућих средстава, рекао је Филиповић, додајући да је кроз пословање ИТ сектора прошле године из Црне Горе изашло 130 милиона евра, те да је на принципу јавно-приватног партнерства знатан дио тог новца могао остати у нашој земљи.

Уштеда у буџету се, према његовим ријечима, могла направити и лимитирањем раста плата у јавном сектору.

–Посебно мислим на хонорарне уговоре или уговоре о дјелу, гдје ви поред ,,памети“ коју имате у одређеним ресорима додатно ангажујете и плаћате друге људе. Значи да нешто није у реду или нијесте задовољни постојећим кадровима, па сте принуђени тражити рјешења у ангажовању кадрова са стране, навео је Филиповић, указујући да је Влада дошла у ситуацију да се задужује због повећаних социјалних давања и трошкова у јавној управи.

Министарство финансија још води преговоре о овогодишњем задужењу са више домаћих банака, а однедавно и директно преговарају са мађарском ОТП банком, власницом Црногорске комерцијалне банке, највеће кредитне институције у Црној Гори. На то су се одлучили након што је постало јасно да се, због већ превелике изложености државе, код 11 домаћих банака не могу задужити више од 150 милиона евра, што је недовољно за финансирање буџетских обавеза до краја године и стварање озбиљног износа депозита за наредну. Још није познато колико ће државу коштати да се задужи код Мађара.

–Разговори са ОТП банком теку планираном динамиком, и можемо рећи да је препознат обострани интерес за уговарање аранжмана. Више о самом обиму и условима задужења, саопштићемо након финализације преговора да у овој фази не би угрозили преговарачку позицију, саопштено је Побједи у Министарству финансија, у којем истичу да активно преговарају са свим финансијским субјектима у Црној Гори, те да од банака добијају позитиван сигнал за спремност на сарадњу са државом ради превазилажења кризе.

-У складу са нашим потребама и условима на тржишту, склапаћемо аранжмане који ће бити у најбољем интересу државе. Што већи обим средстава обезбиједимо ове године, толико ћемо стабилније ући у наредну, нагласили су из ресора Александра Дамјановића.

За сада су озваничени аранжмани са двије домицилне банке – Универзал капитал, од које ће Влада позајмити десет милиона еура на пет година, са годишњом фиксном каматом од 5,5 одсто, и Ерсте, са којом су склопили уговор у износу од шест милиона, на петогодишњи рок отплате и фиксну камату од 3,99 одсто плус шестомјесечни еурибор. Влада је планирала и да емисијом шестомјесечних државних записа од банака прикупи 70 милиона.

Коментаришући услове задуживања код Универзал капитал банке, Филиповић је оцијенио да је то одличан посао за ту кредитну институцију.

–Тој банци треба честитати на професионалности. Њима је циљ да направе профит и они су овим послом направили максималан профит. Са друге стране, да ли је висока камата за задуживање државе, апсолутно је висока. Колика ће онда бити камата грађанину или неком привредном субјекту, упитао је Филиповић и нагласио да у Црној Гори не постоји систем који би лимитирао кретање каматних стопа.

Он тврди да је Влада имала алтернативу јер у иностранству постоји довољно новца, приватног капитала који је могуће привући.

-То је питање избора људи који управљају Министарством финансија, да ли су конзервативни или либерални економисти. Ако сте конзервативни економиста, онда је нормално да је посао са иностраним корпорацијама и хеџ фондовима за вас сувише рискантан и онда идете према ММФ-у, Свјетској банци и комерцијалним банкама. Ја нијесам присталица тога, истакао је Филиповић.

Преговори Министарства финансија и домаћих банака су, према мишљењу Филиповића, показали сву слабост нашег система.

–Видљива је слабост функционисања монетарних институција у Црној Гори и Министарства финансија са једне стране, односно некомуникацију између њих. И са друге стране, преговори су показали апсолутно монополски положај банака у односу на све, који им је обезбиједио управо наш монетарни систем, напомиње Филиповић.

Осим са домаћим банкама, Министарство финансија активно преговара и са Свјетском банком (СБ) о добијању гаранције вриједне 80 милиона еура која би се користила за задужење у наредној години. Приједлогом буџета за 2023, који је 15. новембра прослијеђен парламенту, планирано је задужење у износу до 600 милиона евра.

О условима које ће СБ поставити Влади како би јој дала тражену гаранцију за сада не желе да говоре у Дамјановићевом ресору, али ни у тој међународној институцији. Раније је списак захтјева СБ био дугачак и кретао се од повећања ПДВ-а и увођења фискализације, преко укидања накнада за мајке, до смањења броја запослених у јавној управи за шест одсто годишње и лимитирања њихових зарада.

–СБ ради са Владом Црне Горе на припреми зајма заснованог на политикама, кроз који планира да подржи приоритетне реформе које ће ојачати фискалну отпорност земље и оснажити одрживи и зеленији раст. Активности на припреми овог зајма су у почетној фази, а биће настављене кроз континуирани дијалог и сарадњу у наредном периоду, казали су Побједи из канцеларије СБ за Црну Гору и БиХ.

У Министарству финансија наводе да су радни тимови обје стране ангажовани у пуном капацитету како би се креирао програмски сет мјера који ће омогућити најбољу валоризацију средстава из зајма.

-Намјера је да се првенствено кроз мјере пореске политике направе рационализације, које ће резултирати обезбјеђењем додатних средстава, уз очување плата и пензија, али и нивоа најважнијих пореских стопа. Очекивања су да ће у наредној фискалној години, која за Свјетску банку почиње након априла, доћи до реализације аранжмана, истакли су из Министарства.

Филиповић очекује да ће СБ у случају да изда гаранцију Црној Гори за задужење у наредној години тражити заштиту.

–Нико вам неће дати банкарску гаранцију, а да је није заштитио. Вјероватно ће СБ тражити смањивање броја запослених у јавној управи или лимитирање њихових зарада. У овом моменту то је једина позиција, уз социјална давања и јавне набавке, на којој можете уштедјети новац и враћати га по активирању дате гаранције, закључио је Филиповић.