Ђурђиц – празник када жене не раде ручне радове, а обућари и кројачи одмарају
Данас је Ђурђиц, једна од најчешћих слава српских породица. По хришћанском учењу, Свети Георгије први је у реду светих ратника са штитом и крстастим мачем.

Свети Георгије погубљен је 303. године, зато што је, као Христов војник, одбио послушност цару Диоклецијану, великом прогонитељу хришћана, изјавивши да се не плаши да умре за своју веру.

Светац је веома поштован у нашем народу. Слави се два пута годишње – 16. новембра по новом календару, као Ђурђиц, празник преноса моштију светитеља у Палестину и полагања у велелепни, њему посвећени, храм, и 6. маја као Ђурђевдан, дан смрти Светог Георгија, великомученика и борца за хришћанство.

Ђурђиц је слава или преслава многих српских места и породица.

Означава почетак Вучјих дана или Мратинаца, дана до Мратиндана, 24. новембра.

По обичајном календару, у том периоду, ништа се не даје из куће, жене не раде ручне радове, обућари и кројачи одмарају. Не иде се у лов на вукове.

Ако су Мратинци магловити, зима ће бити променљива, ако је ведро, зима ће бити љута.

Према народном веровању зима долази са Ђурђицем, а одлази са Ђурђевданом.