Електропривреда Црне Горе АД Никшић налази за сходно да се огласи поводом тумачења пословања, која су се могла чути на јучерашњој сједници Владе Црне Горе.
У најкраћем, актуелно руководство компаније оптужено је за недомаћинско пословање, а пословни резултати се интерпретирају кроз призму старе мантре о прекомјерном запошљавању и донацијама.
Будући да такве тврдње сматрамо незнавеним и злонамјерним, овим путем ћемо предочити јавности неколико важних чињеница:
1. У ЕПЦГ тренутно ради 1.148 лица, од чега 1.004 на неодређено и 144 на одређено вријеме. Тренд запошљавања нових и задржавања старих радника је нешто што карактерише сваку озбиљну компанију и посљедица је процјене да је за ефикасно суочавање са изазовима енергетске транзиције потребна нова радна снага, али и задржавање постојеће. Тако је, на примјер, у периоду од 01.09. до 31.12.2020. године, извршена трансформација уговора о раду, тако што је са 101 лицем запосленим на одређено вријеме, закључен анекс уговора на неодређено вријеме. У будућности ће, такође, постојати потреба за новом радном снагом, јер се пројекти чијој реализацији приступа ЕПЦГ не могу изводити са бројним стањем које је прилагођено искључиво одржавању постојећих постројења. Чињеница да се, у дијелу јавности, документовано трајна потреба компаније за новом радном снагом контекстуализује тако што се држање актуелног руководства, најзаслужнијег за велики инвестициони циклус, третира као инцидент, односно угрожавање интереса ЕПЦГ, јасно упућује на закључак да се ради о политичким нападима без икаквог утемељења. Разумијемо ресантиман за временима када се компанијом управљало тако да не улаже у свој развој, али можете бити сигурни у то да је наступило вријеме када радни однос у ЕПЦГ подразумијева и реалну обавезу да се ради и доприноси развоју нових пројеката.
На зараде запослених у ЕПЦГ сада одлази 4,5% укупних трошкова, што је знатно испод нивоа у другим енергетским компанијама у Европи.
2. На увоз електричне енергије смо, за првих девет мјесеци ове године, морали да утрошимо 246.817.103,29 евра, а пошто се доминантно увозило током другог и трећег квартала (извезли смо 119.334.398,36 евра и то доминантно током првог квартала), било би лијепо да и ЕПЦГ и грађани добију одговор од надлежних институција и појединаца који су, дуго времена и у различитим аранжманима, били и остали дио извршне власти, због чега нашој компанији није било омогућено да гради пуних 40 година и зашто је у позицији да и даље у значајној мјери зависи од хидрологије и увоза, тј. зашто је тек сада, покретањем пројекта „Солари 3000+ и 500+“, ушла у процес искоришћавања огромног броја сунчаних сати у нашој земљи?
Само преко овог пројекта ћемо имати 45.000 МWх ослобођене енергије, што ће нам, по берзанским цијенама, донијети профит од 16 милиона евра. О потентности ове приче најбоље говори то што ће пројекат бити проширен на 5000+ (70 МW), гдје ћемо, на 105.000 МWх ослобођене енергије, приходовати 36 милиона евра годишње. Такође ЕПЦГ – Солар градња ће приходовати по основу грађевинско-монтажерских радова и израде дијела техничке документације 3 милиона евра (пројекат 3000+) и 7 милиона евра (пројекат 5000+). На зараде запослених у Солар градњи (22 на неодређено и 472 на одређено, преко агенције, уговора о дјелу) ићи ће 6 милиона еура годишње, што значи да је пројекат вишеструко исплатив већ у првој години. Да и не говоримо о томе што је, упоредо са профитабилношћу пројекта, 400 монтера и помоћних радника прошло обуку и радно искуство, што их чини конкурентним за било које регионално или европско тржиште рада. Знамо да би неким политикантима више одговарало да су сви ти људи незапослени и неконкурентни, али ЕПЦГ преферира концепт који доноси развој, обуку и добробит како за компанију, тако и за друштво у цјелини.
За боље резултате ЕПЦГ, дакле, неопходни су како повољна хидрологија, тако и развој нових пројеката, на које је ред дошао тек након четири деценије. За нове пројекте су, очигледно, потребни и нови људи. Било би згодно уколико бисмо, коначно, добили и подршку надлежног министарства, пошто смо, до сада, сами сносили терет кризе. Колики је тај терет, најбоље би могли казати грађани и привредници из сектора туризма: колико би их коштало и какав би пословни епилог имала минула туристичка сезона да су им повећане цијене за утрошену електричну енергију? Срећом, развијањем пројекта „Солари“, наши грађани и привреда ће бити само на добитку. Ваља понављати у свакој прилици: то су први мегавати још од 1982. године.
С тим у вези, када говорите о развоју или напретку било ког сегмента привреде у Црној Гори, имајте на уму чињеницу да је то омогућено тиме што ЕПЦГ сноси комплетан терет енергетске кризе и што развија нове пројекте, као и оне који су деценијама били на чекању.
Видимо да се нашој компанији сугерише да повећа цијену електричне енергије, у оном домену на који она може да утиче, уз опаску да њена улога није да води рачуна о социјалном статусу грађана. Ова компанија, напротив, постоји због потреба грађана и привреде и то нам, свакако, представља приоритет. То, дакле, а не партикуларни интереси особа које желе да реализују личне привилегије преко леђа наше компаније и грађана.
3. Што се тиче опаске о прекомјерној додјели донација уочи избора у Никшићу, користимо прилику да подсјетимо на чињеницу да је актуелно руководство ЕПЦГ преузело управљање компанијом након тих избора, тако да не сноси одговорност за евентуално прекомјерно донирање новца у периоду када је компанијом управљало старо руководство. Уколико постоје неке сумње у оправданост додјеле донација у том периоду, постоје процедуре које су на располагању члану Владе, али, у сваком случају, незнавено је или злонамјерно да одговорност адресира људима који тада нијесу ни били на позицијама одлучивања.
Очување и унапређење енергетског сектора, кроз осавремењивање постојећих и изградњу нових постројења, нарочито у контексту енергетске кризе, која погађа цио свијет – укључујући и најмоћније земље свијета, попут САД – представља витални интерес сваке озбиљне државе, а тако нешто се не може извести уколико кључна енергетска компанија, која по дефиници треба да интегрише што више способних и младих људи, дјелује у правцу задовољења интереса оних који нијесу видјели ништа спорно у томе што ЕПЦГ, за скоро четири деценије, још од 1982. године, није изградила ниједно ново постројење.
ЕПЦГ ће, као најважнија компанија у држави, наставити да дјелује у корист цијелог друштва, а знање и труд њених запослених ће, за разлику од неутемељених и злобних напада неодговорних појединаца, без икакве сумње издржати тест времена.
