Пише: Иван Милошевић

Мило није признао нити има намјеру да призна да је прије двије године изгубио изборе! За њега избори и не постоје, посебно они на којима не побјеђује! Они су ишчашење времена, грешка у политици, правно и остало насиље и непотребни трошак. Гласачки листићи и изборна математика за Мила су мала маца, лањски снијег, вода у пустињи, јуриш на носвојиву тврђаву и унапријед проглашена побједа! Мило нема намјеру да призна пораз и губитак власти! Од њега то можда није ни нормално тражити, јер његов метод владања и политички карактер не познаје изборни пораз! Уколико се и деси неки привид од изборног пораза за Мила и ДПС то је само повод да оснаже своју ауру политичких побједника! Она се у свој својој раскоши показује ових дана! Због Мила и ДПС-а Црна Гора је застала у неком међупростору између сна и јаве. Мило и ДПС нијесу ни сан ни јава, а уједно су и сан и јава и нешто између тога. ДПС и Мило и када формапно нијесу на власти, владају Црном Гором и из сјенке управљају друштвеним појавама! Мило није признао изборе, нити ће их признати, барем не њихову суштину, а она је да ДПС не влада Црном Гором. У политичком животу ДПС-а и њеног шефа та појава не постоји. ДПС влада Црном Гором и када губи изборе, ДПС и њен шеф владају из сјенке, из тајних и подземних политичких подрума! 

Мило и ДПС су успјели да се супроставе свим досадашњим политичким ударима остатка Цне Горе да преузму полуге власти. Први удар на ДПС систем била је влада Здравка Кривокапића. На срећу ДПС-а, Мило и његова странка из тог удара су изашли чили и полетни као што су и били. Заправо, влада Здравка Кривокапића, својом неспособношћу и погрешним политичким потезима, ДПС-у је обновила крила и чак му напунила помало испражњење политичке резервоаре. Здравко и његово друштво су умјесто да сруше ДПС, помогли тој странци и њеном шефу да се само за годину дана потпуно опораве од формалног пораза 30. августа и удахне им такво вјештачко дисање које их и и данас одржавају тамо гдје су били протеклих 30 година. Апсурд је да је Здравкова влада и нова власт имала највећу шансу да од ДПС-а и њеног шефа преузму све полуге власти,али умјесто тога она им је својом млитавошћу, тобожњом кохабитацијом и плишаном политичком праксом, дозволила да безболно преко главе прегурају тренутни формални шок због резултата августовских избора!

Други удар на Милов систем била је мањинска влада.Какав је то удар на ДПС био довољно говори податак да је тим ударом на самога себе управљао ДПС! Тобожњу реформску Дританову владу ДПС је успио да увије у своју обланду, удахне јој живот, трансформише у једну од својих политичких фракција и по вољи са њом управља и користи када му треба и одбаци када му не треба. Наравно, на првој кривини ДПС је одбацио Дритана и његове заблуде искористио је за повратак свог система владања. Преко мањинске владе, ДПС се по други пут вратио у живот, улио у свој крвоток нову крв и данас живи од ње. ДПС је подземним каналима и потезима из сјенке читаву Црну Гору стрпао у своје руке, прикључио је на в.д. стање, парализовао и скаменио у владу техничког мандата, која тобож и даље влада, а не пита се о ничему битном! 

Поменута два политичка удара за ДПС и њеног шефа заправо су били погонско гориво за регенерацију ДПС-а и његово заустављање у вјечном политичком тренутку сталних сукоба, подјела и тапкања у мјесту. Иако изгледа да се Мило и ДПС више ни око чега не питају, они се питају о свему – хоће ли или неће бии изабрана нова влада са парламентарном већином, хоће и или неће бити признати резултати локалних избора у Подгорици, хоће ли или неће бити изабране судије Уставног суда, итд…  Прва два политичка удара била су тако млака и безлична и без правог политичког циља и довели су ДПС и њеног шефа у центар, тајни и јавни, политичких сцена и одабира глумаца. А ДПС и њен шеф, као уникатни насљедници опробане комунистичке и удбашке школе, савршено одигравају потезе у таквој атмосфери и стварају фикцију код својих противник да су на измаку снага и пред коначним поразом!

Нажалост и задњи покушај парламентарне већине да одузме основне полуге власти ДПС-а не даје резултате, барем не оне праве и опипљиве. Мило и ДПС губе изборе, али не губе своје позиције играча из свијета сјенки и политичких утвара, тобож без крви и меса, али са регенерацијом живота и повратка у политички живот! 

Стога све зависи од тога да ли ће остатак Црне Горе успјети да истјера на чистину све познате и непознате помагаче и слуге ДПС-а и лично њеног шефа! Они су током 30 година власти ДПС-а постављени на свим битним мјестима са задатком да се активирају када то буде потребно и одраде посао за шефа ДПС-а! Очигледан доказ је понашање предсједника Изборне комисије у Подгорици! Знате када ће он прогласити коначне резултате избора! На куково љето, а можда ни тада! 

Демистификација тајне владавине ДПС-а и њеног шефа, мимо и упркос резултатима избора, главна је обавеза остатка Црне Горе. Демистификација почиње од откривања станова и тајних рачуна, кредита и осталих привилегија. Са предсједником ИК у главноме граду то се дешава ових дана и такав обрачун са војницима ДПС-а има шансу да донесе резултате!

Ипак, човјек не може да се начуди зашто нове власти не отворе фијоке АНБ-а и јавност обавијесте о свим агентима и дјеци комунизма која су уништавала ову државу и њен несрећни народ и суоче их са судом и осудом јавности. Једноставније речено, све тајне досије сарадника УДБЕ од 1945. наовамо требало би јавно представити на градским тргу, са све сликама и кодним именима, па нека свако види ко је и шта радио за комунисте, како оне након 45., тако и оне након 89. године. У тим фијокама налазе се темељи ДПС-а и дугог јавног и тајног опстанка Мила на власти. Тек када се то деси и када тајне УДБЕ престану да буду тајне, ДПС и њен шеф покупиће кофере и нестати из наших живота. Они, наравно, сами то неће урадити, али право је питање зашто то не уради нова власт?