Пише: Радан Николић
Она усташка спомен-плоча у Морињу, што је непознати аутор уради за 235 евра, стрефила ме у главу па ми се разбио сан и шта ћу, устах и право на рачунар и српски портал ИН4С. Кад тамо, дочека ме брижни интервју Далиборке Уљаревић, да брижнији бит не може. Не одољех да га прокоментаришем и овдје подијелим са пријатељима. Ако се некима не свиди, слободно нека ме критикују, још имам снаге да, с времена на вријеме, ударим на самога себе. Мало је што је покојни отац цијели живот био на удару, јер је говорио шта мислио, но се и ја вргао на њега, па се јавно понашам опозиционо према свему ономе што мислим да није добро. И послије 44 године радног стажа, од чега 24 године у државној управи, одох у пензију, а да не ријеших стамбено питање. Но бог ријеши да имам здраву породицу на понос и само нека тако подржи. Нема већег богаства од тога.
Ево коментара:
Коначно се потпуно открила Уљаревићка. И свашта јој се види, посебно обнажено србомрзитељство и бестидно изнајмљивање саме себе за милионске донације западних амбасада, њихових фондација и бивше ДПС власти. И окомила се на, до скора вољеног Абазовића, на којег су она и њени, како рече, гледали „са извјесним очекивањем“, а њему је, уууууу, „примаран циљ да спроводи све политичке циљеве предсједника Србије Александра Вучића у Црној Гори“ . Тужи Уљаревићка, за срце уједа, због смјене шефа АНБ и, нарочито, смјене Рања и Раша -„два прозападна министра – вањских послова и одбране – који су били кључни саговорници запада у тој Влади“. Не може да преболи „позиционирање СПЦ изнад Устава“ и што је, замислите те трагедије, „Демократски фронт у осмишљеној офанзиви која за циљ има преузимање полуга власти и на националном нивоу“. И што је, куку тамо њој, њена Црна Гора постала „нерезистетна на малигне утицаје из региона и шире“. Ово „шире“, зна се на кога се односи, а што то Далиборка не прецизира, крива је њена голема узрујаност пред чињеницом да се послије парламентарних и локалних избора види да то што хоће њени и она, неће већина грађана Црне Горе!
Очито је Далиборкина мора то што се буди слободна Црна Гора, а ево и моја маленкост се пробуди јутрос у чтири уре и не одоље да мало не досили Далиборкине љуте ране. Не да је заболе, већ да се избјегне неизлечивост инфекције бремените носитељке западних вриједности.
